Корикијска пећина
| Корикијска пећина | |
|---|---|
 Корикијска пећина | |
| Положај | |
| Место (планина) | |
| Одлике | |
| Геологија (тип) | крашка |
| Дужина | 60 м |
| Надм. висина | 1,370 м |
| Бр. канала | три |
Корикијска пећина (грчки: Κωρύκειο άντρο) једна је од многобројних пећина у кршу Грчке, на обронцима планине Парнас. Била је посвећена богу Пану, нимфама и музама.
Називи пећине[уреди | уреди извор]
Корикијска пећина — Κορυκιο Αντρον — Корyкио Андро - Корикио Андро — Цорyциан Цаве — Корyкиан Цаве Пан'с Цаве — Цаве оф Пан.[1]
Митологија[уреди | уреди извор]
Планина Парнас на којој се налази Корикијска пећина добила је име по Парнасу, сину нимфе Клеодоре и обичног смртника Клеопомпуса. Постојао је и град у којем је владао Парнас, али он је поплављен великим потопом. Преживели становници су побегли од поплаве на високе обронке планине и основали Ликореју (старогрчки: Λυκώρεια = вучје завијање) град древне Фокиде који се налазио на једној од висова Парнаса. Насупрот томе Орфеј се населио на планини, ту га је видео бог Аполон и дао му златну лиру на којој га је научио да свира.[2]
Планина Парнас је место на којој се збивају и неки мање значајни догађаји из грчке митологије.[3]
- У појединим верзијама грчке митолошке приче о великом потопу Деукалионова арка усидрила се је на врховима планине Парнас.
- Орест се једно време крио на Парнасу.
- Планина Парнас је била такође и дом бога Диониса.
- Планина Парнас је по неким причама такође и дом митског крилатог коња Пегаза.
- Корикијска пећина, на падинама планине Парнас била је посвећена богу Пану и Музама.
Корикијанска пећина је названа по нимфи Корикији (грч. Κωρύκια) која је била Најада са извора у Корикијској пећини. Пошто се та пећина налазила на планини Парнас, односно на Делфима у Фокиди, била је поистовећена са нимфама које су биле и у вези са овом планином или Делфима: Касталијом, Клеодором и Меленом. Корикија је највероватније била једна од корикијских нимфи и ћерка речног бога Кефиса или Клеиста. Према Паусанији и Хигину, са богом Аполоном је имала сина Ликора.[4]
Страбо у својој Географији (9.3.1) о овој пећини је написао:
| „ | Сматра се да је цела област Парнаса посвећена [Аполону], јер постоје пећине и друга места која се поштују и сматрају светим. Најпознатија и најљепша од њих је Корикијска, пећина нимфи с истим именом као и у Киликији [у Малој Азији]. | ” |
Паусаниас у свом Опису Грчке описује Корикијску пећину на следећи начин:
| „ | На шездесет или више стадиона изнад Делфија, пењући се на врх Парнаса, проналазимо бронзану стату, а одатле се пењемо козјом стазом која није само за људе који пјешаче, већ и за муле и коње. Већ сам мало прије рекао да је ово пећина добила име по нимфи Корицији. Од свих које сам видео ова пећина ми се чини најдрагоцјенија. [...] можемо обићи већину шпиља без помоћи бакље. Кров је довољно висок над тлом, а вода, излази из извора, али посебно капље са таванице, и оставља трагове врло видљивих падова на тло готово посвуда у јами. | ” |
-
Цртеж пећине из 1806. -
Натпис на старогрчком језику на зиду пећине
Корикијска пећина има и савременији назив Сарантавли, што значи „четрдесет соба". Ова пећина, посвећен у антици коринтским нимфама и музе, била је уједно и место обожавања Пана. Пан-ова шпиља прожета је легендама. У древна времена је то било мјесто обожавања бога Пана, па се сматра да су током зимских месеци владајући богови у Делфију обављали обред у пећини оргијајући са локалним женама које су се понашале као нимфе.
Положај[уреди | уреди извор]
Корикијанска пећина се налази на падини планине Парнас, на око 1.370 м надморске висине, око 3 км сверозападно, на око 4 сата хода од Делфај, данас познатог као Аполоново светилиште.[5]
Географија[уреди | уреди извор]
Планина Парнас, у чијој стенској маси се налази Корикијска пећина део је масива Пинд, који се протеже северно од Коринтског залива, преко Фокиде до Беотије. Парнас је један од највећих планинских региона у копненом делу Грчке и једна од највиших грчких планина. Висока је 2.457 метара и њен највиши врх је Лиакоура. На североистоку она је повезана са Гионом, а на југу са Кирфом.
Њено име је повезано са истоименим јунаком грчке митологије, сином Клеопомпуса (или Посејдона) и Клеодоре, који су изградили град на планини који био уништен у потопу Деукалиона. Планина је на истоку разграничена долином Боеотијан Кефис, а на западу долином Амфиса.
Археологија[уреди | уреди извор]
Француски археолози су 1969. ископали из пећине много предмета из периода антике, укључујући мушке фигуре из периода неолита, флауте од кости, фигуре од бронзе и гвожђа и 50.000 фигурица од теракоте.
Опис[уреди | уреди извор]
Пећина се састоји се од низа шупљина, од којих је прва дубока 60 метара, шрока 26 и висока 12 м. Обложена је бројним сталактитима.[6]
Непосредно до улаза налазе се неки древни натпис, а даље унутра је стена с кружном шупљином, за које се сматра да је жртвени олтар богова? Велики сталагмити на крају прве шупљине, одвајају је од друге. Такође скривена великим сталагмитима налази се и треће мања комора и крај пећине.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Називи печине на: www.схоwцавес.цом (језик: енглески)
- ^ Тхе Орпхиц Хyмнс (на језику: енглески). ЈХУ Пресс. 29. 5. 2013. ИСБН 978-1-4214-0886-6.
- ^ „Корyкион Цаве - Делпхи Wалкинг Тоурс”. www.делпхиwалкингтоурс.цом. Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2020.
- ^ Јеннифер Ларсон (2001): Греек Нyмпхс: Мyтх, Цулт, Лоре, 380 пп. Оxфорд Университy Пресс. Корyкиан Цаве п 234.
- ^ Т Р Схаw (1992): Хисторy оф Цаве Сциенце, п 8 реферс то Страбо анд отхер wритерс. П 176 реферс то Плинy wхо ц 77АД [ин] Нат Хист Бк 31 Цх 20 десцрибес тхе сталагмитес ин тхис цаве.
- ^ „Цавес оф Грееце: Корyкио Андро - Цорyциан Цаве”. www.схоwцавес.цом. Приступљено 31. 5. 2020.
- ^ Ларсон, Јеннифер (28. 6. 2001). Греек Нyмпхс: Мyтх, Цулт, Лоре (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-802868-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ј. Г. Фразер, Паус. Дес. Гр. (1913) V 399-400
- L. Раберт, Етудес Анатолиеннес (1937) 108фф;
- M. Лаунаy, Рецхерцхес сур лес армéес хеллéнистиqуес (1949) 1010;
- Ј. Фонтенросе, Пyтхон: а Студy оф Делпхиц Мyтх анд Итс Оригинс (1959) 409-12М.Тхе финдс оф тхе рецент еxцаватионс wилл бе публисхед ин БЦХ анд ФД.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Корикијска пећина на Викимедијиној остави
- Κωρύκιο Άντρο Корyкио Антро ор Пан'с Цаве (језик: енглески)
- Корyкиан Цаве ин тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Цлассицал Ситес (језик: енглески)
| Географске | |
|---|---|
| Остале | |
