Корикијска пећина

С Википедије, слободне енциклопедије
Корикијска пећина
Корикијска пећина
Корикијска пећина
Положај
Место
(планина)
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина 60 м
Надм. висина 1,370 м
Бр. канала три

Корикијска пећина (грчки: Κωρύκειο άντρο) једна је од многобројних пећина у кршу Грчке, на обронцима планине Парнас. Била је посвећена богу Пану, нимфама и музама.

Називи пећине[уреди | уреди извор]

Корикијска пећина — Κορυκιο Αντρον — Корyкио Андро - Корикио Андро — Цорyциан Цаве — Корyкиан Цаве Пан'с Цаве — Цаве оф Пан.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Планина Парнас на којој се налази Корикијска пећина добила је име по Парнасу, сину нимфе Клеодоре и обичног смртника Клеопомпуса. Постојао је и град у којем је владао Парнас, али он је поплављен великим потопом. Преживели становници су побегли од поплаве на високе обронке планине и основали Ликореју (старогрчки: Λυκώρεια = вучје завијање) град древне Фокиде који се налазио на једној од висова Парнаса. Насупрот томе Орфеј се населио на планини, ту га је видео бог Аполон и дао му златну лиру на којој га је научио да свира.[2]

Планина Парнас је место на којој се збивају и неки мање значајни догађаји из грчке митологије.[3]

  • У појединим верзијама грчке митолошке приче о великом потопу Деукалионова арка усидрила се је на врховима планине Парнас.
  • Орест се једно време крио на Парнасу.
  • Планина Парнас је била такође и дом бога Диониса.
  • Планина Парнас је по неким причама такође и дом митског крилатог коња Пегаза.
  • Корикијска пећина, на падинама планине Парнас била је посвећена богу Пану и Музама.

Корикијанска пећина је названа по нимфи Корикији (грч. Κωρύκια) која је била Најада са извора у Корикијској пећини. Пошто се та пећина налазила на планини Парнас, односно на Делфима у Фокиди, била је поистовећена са нимфама које су биле и у вези са овом планином или Делфима: Касталијом, Клеодором и Меленом. Корикија је највероватније била једна од корикијских нимфи и ћерка речног бога Кефиса или Клеиста. Према Паусанији и Хигину, са богом Аполоном је имала сина Ликора.[4]

Страбо у својој Географији (9.3.1) о овој пећини је написао:

Паусаниас у свом Опису Грчке описује Корикијску пећину на следећи начин:

Корикијска пећина има и савременији назив Сарантавли, што значи „четрдесет соба". Ова пећина, посвећен у антици коринтским нимфама и музе, била је уједно и место обожавања Пана. Пан-ова шпиља прожета је легендама. У древна времена је то било мјесто обожавања бога Пана, па се сматра да су током зимских месеци владајући богови у Делфију обављали обред у пећини оргијајући са локалним женама које су се понашале као нимфе.

Положај[уреди | уреди извор]

Корикијанска пећина се налази на падини планине Парнас, на око 1.370 м надморске висине, око 3 км сверозападно, на око 4 сата хода од Делфај, данас познатог као Аполоново светилиште.[5]

Географија[уреди | уреди извор]

Планина Парнас

Планина Парнас, у чијој стенској маси се налази Корикијска пећина део је масива Пинд, који се протеже северно од Коринтског залива, преко Фокиде до Беотије. Парнас је један од највећих планинских региона у копненом делу Грчке и једна од највиших грчких планина. Висока је 2.457 метара и њен највиши врх је Лиакоура. На североистоку она је повезана са Гионом, а на југу са Кирфом.

Њено име је повезано са истоименим јунаком грчке митологије, сином Клеопомпуса (или Посејдона) и Клеодоре, који су изградили град на планини који био уништен у потопу Деукалиона. Планина је на истоку разграничена долином Боеотијан Кефис, а на западу долином Амфиса.

Археологија[уреди | уреди извор]

Француски археолози су 1969. ископали из пећине много предмета из периода антике, укључујући мушке фигуре из периода неолита, флауте од кости, фигуре од бронзе и гвожђа и 50.000 фигурица од теракоте.

Опис[уреди | уреди извор]

Пећина се састоји се од низа шупљина, од којих је прва дубока 60 метара, шрока 26 и висока 12 м. Обложена је бројним сталактитима.[6]

Непосредно до улаза налазе се неки древни натпис, а даље унутра је стена с кружном шупљином, за које се сматра да је жртвени олтар богова? Велики сталагмити на крају прве шупљине, одвајају је од друге. Такође скривена великим сталагмитима налази се и треће мања комора и крај пећине.[7]

Улаз у пећину и пећинска декорација

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Називи печине на: www.схоwцавес.цом (језик: енглески)
  2. ^ Тхе Орпхиц Хyмнс (на језику: енглески). ЈХУ Пресс. 29. 5. 2013. ИСБН 978-1-4214-0886-6. 
  3. ^ „Корyкион Цаве - Делпхи Wалкинг Тоурс”. www.делпхиwалкингтоурс.цом. Архивирано из оригинала 23. 02. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2020. 
  4. ^ Јеннифер Ларсон (2001): Греек Нyмпхс: Мyтх, Цулт, Лоре, 380 пп. Оxфорд Университy Пресс. Корyкиан Цаве п 234.
  5. ^ Т Р Схаw (1992): Хисторy оф Цаве Сциенце, п 8 реферс то Страбо анд отхер wритерс. П 176 реферс то Плинy wхо ц 77АД [ин] Нат Хист Бк 31 Цх 20 десцрибес тхе сталагмитес ин тхис цаве.
  6. ^ „Цавес оф Грееце: Корyкио Андро - Цорyциан Цаве”. www.схоwцавес.цом. Приступљено 31. 5. 2020. 
  7. ^ Ларсон, Јеннифер (28. 6. 2001). Греек Нyмпхс: Мyтх, Цулт, Лоре (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-802868-0. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ј. Г. Фразер, Паус. Дес. Гр. (1913) V 399-400
  • L. Раберт, Етудес Анатолиеннес (1937) 108фф;
  • M. Лаунаy, Рецхерцхес сур лес армéес хеллéнистиqуес (1949) 1010;
  • Ј. Фонтенросе, Пyтхон: а Студy оф Делпхиц Мyтх анд Итс Оригинс (1959) 409-12М.Тхе финдс оф тхе рецент еxцаватионс wилл бе публисхед ин БЦХ анд ФД.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Корикијска пећина на Викимедијиној остави

  • Κωρύκιο Άντρο Корyкио Антро ор Пан'с Цаве (језик: енглески)
  • Корyкиан Цаве ин тхе Принцетон Енцyцлопедиа оф Цлассицал Ситес (језик: енглески)