Parnas

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Parnas
Liakoura
Παρνασσός
Parnassos2.jpg
Planina Parnas
Najviša tačka
Najviša tačka2457 [1]
Nadmorska visina1590 m
Koordinate38°32′09″ SGŠ; 22°37′27″ IGD / 38.535833° SGŠ; 22.624167° IGD / 38.535833; 22.624167 Koordinate: 38°32′09″ SGŠ; 22°37′27″ IGD / 38.535833° SGŠ; 22.624167° IGD / 38.535833; 22.624167
Geografija
Parnas na mapi Grčke
Parnas
Parnas
Lokacija planine Parnas u Grčkoj
DržaveGrčka
RegijeDelfi
MasivPind

Parnas (grčki: Παρνασσός, latinski: Parnassus) je krečnjačka planina u centralnoj Grčkoj koja se uzdiže iznad svetilišta Delfi, severno od Korintskog zaliva. Sa Parnasa se pruža veličanstven pogled na gajeve maslina i okolncu. Po pričama iz grčke mitologije, planina je bila posvećena bogu Apolonu i korikijskim nimfama, planina je i dom muza.[2] Ova planina je imala visoko simboličko značenje već od neolita pa tako i za Dorane. Pretpostavlja se da ime planine potiče od parnassas, posesivnog prideva luvijske reči parna sa značenjem kuća, ili specifično hram, tako da ime efektivno znači planina božje kuće.[3]

Geografija[уреди]

Planina Parnas je deo masiva Pind, koja se proteže severno od Korintskog zaliva, preko Fokide do Beotije. Parnas je jedan od najvećih planinskih regiona u kopnenom delu Grčke i jedna od najviših grčkih planina. Visoka je 2.457 metara[2] i njen najviši vrh je Liakoura. Na severoistoku ona je povezana sa Gionom, a na jugu sa Kirfom. Njeno ime je povezano sa istoimenim junakom grčke mitologije, sinom Kleopompusa (ili Posejdona) i Kleodore, koji su izgradili grad na planini koji bio uništen u potopu Deukaliona. Etimološka analiza, međutim, ukazuje na prehelensko poreklo imena, povezujući ga sa Pelazgima, i smatra se da potiče iz anatolskog jezika Luvijaca.[3] Planina je na istoku razgraničena dolinom Boeotijan Kefis, a na zapadu dolinom Amfisa. Geološka posebnost Parnasa su njene bogate naslage boksita, što je dovelo do njihove sistematske eksploatacije od kraja 1930-tih, čime je uzrokovana ekološka šteta na delu planine.[4]

Mitologija[уреди]

Planina je dobila ime po Parnasu, sinu nimfe Kleodore i običnog smrtnika Kleopompusa. Postojao je i grad u kojem je vladao Parnas, ali on je poplavljen velikim potopom. Preživeli stanovnici su pobegli od poplave na visoke obronke planine i osnovali novi grad Lykoreu (što na starogrčkom znači = vučje zavijanje). Nasuprot tome Orfej se naselio na planini,[5] tu ga je video bog Apolon i dao mu zlatnu liru na kojoj ga je naučio da svira.

Planina Parnas je mesto na kojoj se zbivaju i neki manje značajni događaji iz grčke mitologije.

  • U pojedinim verzijama grčke mitološke priče o velikom potopu Deukalionova arka usidrila se je na vrhovima planine Parnas.
  • Orest se jedno vreme krio na Parnasu.
  • Planina Parnas je bila takođe i dom boga Dionisa.
  • Korikijska pećina, na padinama planine Parnas bila je posvećena bogu Panu i Muzama.
  • Planina Parnas je po nekim pričama takođe i dom mitskog krilatog konja Pegaza.
Parnas slika Antona Rafaela Mengsa iz 18. veka[6]

Parnas u umetnosti[уреди]

Ime Parnas se do danas toliko raširilo u umetnosti, da je danas sinonim za dom poezije, kniževnosti i znanja.

Od 18. veka zavladala je prava moda slikanja motiva i mitoloških prizora na temu planine Parnas, poput scene - Apolona okruženog muzama, neka od najpoznatijih dela sa tom temom su;

Crtež Apolona i muza na planini Parnas od Pusena[7]

Planina Parnas danas[уреди]

Po Parnasu ima boksita koji se eksploatiše za proizvodnju aluminijuma. Us to se padine planine danas koriste i za dva skijališta; Kelarija i Fterolaka, ova dva skijališta zajedno formiraju najveći skijaški centar u Grčkoj. Manje skijalište Gerontora (ima samo dve vučnice) nalazi se preko puta planinskog hrpta Kelariha.[8] Izgradnja skijališta počela je 1975. godine, pa je prvi deo dovršen 1976. kada su u rad puštene dve vučnice na skijalištu Fterolaka. Novo skijalište Kelarija dovršeno je 1981, a od sezone 1987-1988. žičara Hermes povezala je ova dva skijališta.

Danas Skijaški centar Parnas ima 25 uređenih staza dužine oko 30 km, sa više vučnica i žičara, koje mogu prevesti 5000 skijaša na sat.

Vrhovi Parnasa[уреди]

Najviše tačke planine Parnas su;

  • Liakoura (Λιάκουρα) 2455 m
  • Tsarkos (Τσάρκος), 2415 m
  • Gerontovrahos (Γεροντόβραχος), 2395 m
  • Kalojiros (Καλόγηρος), 2327 m
  • Mavra Litárija (Μαύρα Λιθάρια), 2326 m
  • Voidomati (Βοϊδομάτι), 1947 m
  • Petritis (Πετρίτης), 1923 m
  • Pirgakija (Πυργάκια), 1718 m

Reference[уреди]

  1. ^ "Europe Ultra-Prominences" Listed as "Liakoura". Peaklist.org. Приступљено 2012-02-19.
  2. 2,0 2,1 Mount Parnassus (на језику: engleski). Encyclopædia Britannica. Приступљено 16. 5. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Palmer, Leonard R., 1961, "Mycenaeans and Minoans", pp. 241-2
  4. ^ Racot, A., 1967,"Les Parnassiens, introduction and commentaries by M. Pakenham", presented by Louis Forestier, Aux Lettres modernes: collection avant-siècle
  5. ^ The Greek Gods by Hoopes And Evslin. ISBN 978-0-590-44110-0.. ISBN 978-0-590-44110-0., 1995, page 77
  6. ^ „Mengs, Anton Raphael. 1728-1779, Parnassus”. 
  7. ^ „Apollo and the Muses on Mount Parnassus”. The J. Paul Getty Trust. 
  8. ^ „The Parnassos Ski Centre”. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2006. Приступљено 31. 01. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди]