Крајпуташи са Палибачког гробља
Крајпуташи са Палибачког гробља Крајпуташи се налазе на 250м од Палибачког гробља у Ивањици.
Спомен браће Ристића Дмитра и Живојина[уреди | уреди извор]
Живојин је погинуо на Кајмачалану 1916. године у Првом сведском рату у двадесетдругој години. Његов споменик су подигли мајка Бојана, стриц Мојсо и Ранко Марковић из Косовице.
Споменик Обрада Јекића[уреди | уреди извор]
Обрад Јекић био је војник прве чете првог батаљона. Погинуо је 10.октобра 1915. године у четрдесетпетој години живота у Лозници код Чачка.На његовом споменику пише: “Ој, путниче мили роде, ти не жали труда свога те прочитај овај спомен изгинулих ратника, миле браће Јекића”.
Споменик Рајка Ђоковића[уреди | уреди извор]
Рајко Ђоковић из Ерчега храбро је учествовао ратовима као војник прве чете првог батаљона четвртог пука. Борећи се за отадзбину погинуо је 5.семпембра 1914. године. На споменику пише:“Мој премили српски роде, умољено стани овде и прочитај овај тужни спомен покојника Рајка Ђоковића”.
Споменик Ивана Јовановића[уреди | уреди извор]
Иван Јанковић из Буткова ,каплар првог позива, погинуо је 1914. код Ваљева у дведесетчетвртој години живота борећи се против аустријске војске за слободу Србије. Споменик су му подигле мајка Тајана и сестре.
Споменик Јездимира Ристића[уреди | уреди извор]
Јездимир Живковић погинуо је на Гучеву у двадесетпетој години живота 1914. године у борби против Аустрије. Споменик су му подигли мајка Јевђа, брат Радосав, зет Љубомир Главинић и сестра Јелка.
Спомен браћи Радована, Светозара и Војислава из Глеђице[уреди | уреди извор]
Радован је био војник четвртог пука. Погинуо је у четрдесетчетвртој години живота на Космају. Светозар погинуо је 9.10.1915. године у двадесетшестој години живота у Неготину у болници као рањен. Војислав је погинуо у двадесетој години живота на Космају 1915. године. Спомеик су им подигли отац Мијаило, брат Микаило, мајка Кристина, синовац Мијодраг и остала фамилија.
Споменик Јована и Божа Јовановића[уреди | уреди извор]
Јован Јовановић био је војник двадесетпрвог батаљона четвртог пука трећи позив. ПОгинуо је борећи се за отадзбину 26. октобра 1915. године у ЛОзници код [Чачак|Чачка]. Божа погинуо је у тридесетпрвој години 1915. године у Младеновцу.
Споменик Браће Парезановић Луке и Велимира из Братљева[уреди | уреди извор]
Лука је погинуо 9. септембра 1914. године на Мачковом камену, а Велимир 26. августа 1916. године у тридесетчетвртој години живота на Кајмачалану.
Споменик Светолика Гавриловића[уреди | уреди извор]
Светлик био је син Тијосава Гавриливића. Погинуо је 6. децембра 1914. године у осамнаестој години у Штипу где је и сахрање. Био је војник прве чете трећег батаљона тринаестог пешадијског пука. Споменик су му подигли отац, мајка Перса, сестре Петра и Станојла.
Споменик Сава Миленковића из Глеђице[уреди | уреди извор]
Сава Миленковић учествовао је у ату против Аустрије као војник прве чете првог батаљона другог кадровачког пука. Погинуо је у дведесетдругој години живота у близини Романије у Босни.
Спомен Ђорђа Главинића из села Рокци[уреди | уреди извор]
Ђорђе Главинић учествовао је у многим биткама. Прешао је Албанију и стигао на острво Видо где је жандар наредник у дунавској дивизији. Разболео се у умро 14. марта 1916. године у двадесетдеветој години живота.
Споменик Светозара Ђорђевића[уреди | уреди извор]
Светозар Ђорђрвић погинуо је у четрдесепетој години години борећи се као војник обавезник 24. априла 1915. године у Дубу.