Романија

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Романија (вишезначна одредница).
Романија
Црвене стијене Романија.jpg
Српска застава на Романији, Црвене стијене.
Највиша тачка
Највиша тачка Велики Лупоглав
Надморска висина 1.652 m
Координате 43°51′42″ СГШ; 18°40′14″ ИГД / 43.8616° СГШ; 18.6705° ИГД / 43.8616; 18.6705 Координате: 43°51′42″ СГШ; 18°40′14″ ИГД / 43.8616° СГШ; 18.6705° ИГД / 43.8616; 18.6705
Географија
Романија на мапи Босне и Херцеговине
Романија
Државе  Босна и Херцеговина
Републике  Република Српска

Романија је планина и регија у источном делу Републике Српске. Романијски плато и регија обухвата градове, Пале, Соколац, Хан Пијесак, Рогатица; док се планина Романија простире југозападно од Сокоца, североисточно од Пала и источно од Источног Сарајева. Највиша тачка је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара. На јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака. На западној страни, изнад Мокрог, су познате Црвене стијене. На висоравни Равној Романији, 2002. године изграђена је црква Св. Великомученика Георгија. Романија је део Сарајевско-романијског региона у Републици Српској. Регион обухвата Источно Сарајево и планину Романију.

Етимологија[уреди]

У буквалном преводу Романија значи, земља Римљана. Вјерује се да је име настало у раном средњем вијеку доласком Словена и Авара на ове просторе почетком 7. вијека. Тада се дио романизираног становништва повукао на Романију, те је тако планина добила име.[1]

Историја[уреди]

Романија је кроз историју била позната по бројној хајдуцима, сматра се колијевком хајдучије. Најстарије писане вијести о бројним хајдуцима на Романији је из 1658. године, када је Француз Кикле описао свој пут преко ове планине. Сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија 1783, такође пише о разбојницима на овом пордчју. Најпознатији хајдук са Романије је Старина Новак, Дели Радивоје, Грујица. Познати Лимун харамбаша саборац Баја Пивљанина је по предању родом са Романије.[2] Од пада старе српске државе Босне, па све до краја 19. вијека хајдучија на Романији је била активна. Последње чете са Романије предводио је чувени харамбаша Јово Тандарић из Хан Пијеска.[3][4]

Викицитати „Главне хајдучке личности припадају овој области - Др Миленко С. Филиповић”

[5]

Српске трупе, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе ослободиле су Романију 29. септембра 1914. године.[6]

За време Другог светског рата Романија је била центар партизанског отпора против усташко-немачко-италијанских снага. Постоји такође и партизанска песма „Иде Тито преко Романијe” која је посвећена партизанској борби на простору Романије. Текст песме гласи овако:

Иде Тито преко Романије,

и он води своје дивизије.

Кад је Тито преш'о Романију,

основ'о је народну армију.

Кол'ко има Романија грана,

још је више младих партизана.

Кол'ко има Романија листа,

још је више младих комуниста.

Другарице, посадимо цвијеће,

куд се војска друга Тита креће.

Партизани, благо ли је нама,

кад друг Тито командује с вама.

У време распада Југославије, септембра 1991. године, проглашена је Српска Аутономна Област Романија (САО Романија). У новембру 1991. ова област је спојена са новоформираном облашћу САО Бирач и названа је САО Романија-Бирач. Област је постала део Српске Републике Босне и Херцеговине 1992. године.

Извори[уреди]

  1. Пале уживо: Новакова пећина крије тајне становника романијског платоа
  2. Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 37.
  3. Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија стр 71
  4. Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38
  5. Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38.
  6. Политика, бр. 3.824 од среде 17. септембра 1914, насловна страна

Литература[уреди]

  • Абазовић; Елез; Караџић, Гајевић, Добрила;Велемир;Грујо;Бранко (2010). Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја. Соколац: Инфо центар. ISBN 978-99955-669-0-6. 
  • Крсмановић; Сокановић; Косорић, Јово;Саво;Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак. ISBN 978-86-914787-0-4. 
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 

Спољашње везе[уреди]