Пређи на садржај

ЛЕАДЕР приступ руралном развоју

С Википедије, слободне енциклопедије

ЛЕАДЕР приступ се, кроз двадесетогодишњи развој од иницијативе до политике, својом широком практичном применом и добрим резултатима у земљама Европске уније, доказао као важан и користан алат руралног развоја. Афирмисао се као одговор на развојне проблеме руралних простора које карактерише неповољна демографска структура, низак ниво образовања, миграција у урбане центре и висок степен незапослености.

ЛЕАДЕР подстиче руралне територије да истраже нове путеве да постану или остану конкурентне, да на најбољи начин искористе расположива средства и да превазиђу изазове са којима се могу суочити. На овај начин, ЛЕАДЕР доприноси побољшању квалитета живота у руралним областим и притом користи комплетан, холистички приступ који се односи на проблеме руралних подручја.

ЛЕАДЕР је скраћеница француског израза „Лиаисон Ентре Ацтионс де Девелоппемент де л’Ецономие Рурале”, а у преводу на српски значи „веза између активности за развој руралне економије“.[1]

ЛЕАДЕР представља иницијативу Европске Уније, која је намењена подршци пројеката руралног развоја, иницираних на локалном нивоу како би се опоравила рурална подручја и створили нови послови. Основна идеја била је ангажовање енергије и ресурса људи и тела која могу да допринесу руралном развоју, кроз стварање партнерстава између јавног, приватног и цивилног сектора на субрегионалном нивоу.

Историја[уреди | уреди извор]

Све до 1990. године, приступи руралном развоју који су се примењивали, у највећој мери су били посвећени фармерима. Примењивани приступ – “с врха наниже”, подразумевао је доношење одлука на националном или регионалном нивоу, док се на локалном нивоу вршила само примена донетих одлука. Током 1990. године, када је група званичника Европске комисије предложила ЛЕАДЕР, овај концепт спајања људи био је релативно нов.[2]

ЛЕАДЕР је покренут 1991. године и основни циљ овог програма био је побољшање развојних потенцијала у руралним областима. Према ЛЕАДЕР приступу, коришћење потенцијала засновано је на локалним иницијативама и вештинама, уз промовисање техничких знања о локалном развоју и преношење знања другим руралним подручјима. ЛЕАДЕР промовише приступ “одоздо навише” и на тај начин укључује локалне заједнице у процес одлучивања.  Од самог настанка, ЛЕАДЕР је представљен као “Иницијатива заједнице”, која је финансирана структурним фондовима ЕУ.[3]

Значајне генерације ЛЕАДЕР приступа:

  • ЛЕАДЕР I (1991—1993) – експериментална фаза
  • ЛЕАДЕР II (1994 – 1999) – фаза у којој је пажња посвећена недостацима руралних подручја
  • ЛЕАДЕР + (2000 – 2006)  - укључени су сви типови руралних подручја
  • ЛЕАДЕР (2007—2020) – ЛЕАДЕР постаје саставни део плана руралног развоја у Европској Унији.[4]

У текућем периоду (2014—2020), примена ЛЕАДЕР метода проширена је и на приобална и урбана подручја, у оквиру програма ЦЛЛД (Цоммунитy-лед Лоцал Девелопмент).

Особине ЛЕАДЕР приступа[уреди | уреди извор]

Концепт на којем је заснован ЛЕАДЕР приступ подразумева да су развојне стратегије ефикасне и успешне за примену на локалном нивоу, ако их донесу локални актери. При доношењу и примени, неопходне су јасне и транспарентне процедуре и техничка помоћ за размену примера добре праксе.

Предност ЛЕАДЕР приступа у односу на традиционалне мере руралне политике је што објашњава “како” поступати, а не “шта” треба радити. ЛЕАДЕР је заснован на седам особина – алата који се међусобно допуњују.[3][5]

  1. Локалне стратегије руралног развоја – приступ подразумева хомогене територије са заједничком традицијом и локалним идентитетом као подручјем за спровођење политике.
  2. Локална јавно-приватна партнерства – локалне акционе групе које окупљају заинтересоване стране са одређене територије које сарађују по договореним условима
  3. Приступ одоздо на горе – подразумева учешће локалних учесника у доношењу одлука о стратегији која ће бити примењена на њихова локална подручја.
  4. Мулти-секторски приступ – подразумева учешће заинтересованих страна из различитих сектора попут јавног, приватног и пословног
  5. Иновације – Слобода и флексибилност ЛАГ при доношењу одлука, као резултат има иновациона решења. Иновације се могу јавити у домену новог производа, процеса, нове организације или новог тржишта.
  6. Сарадња – Подразумева повезивање ЛАГ са другом ЛЕАДЕР групом која има сличан приступ, а налази се у другој држави, другом региону, па чак и ван Европске уније.
  7. Умрежавање – Размена искустава, знања и вештина између ЛАГ и других актера укључених у рурални развој на локалном, националном и међународном нивоу

Спровођење ЛЕАДЕР приступа на локалном нивоу[уреди | уреди извор]

За спровођење ЛЕАДЕР приступа на локалном нивоу, три су кључна концепта: Локална акциона група (ЛАГ),  ЛАГ територија и Локална стратегија руралног развоја.

Локална акциона група[уреди | уреди извор]

Локална акциона група (ЛАГ) представља јавно-приватно партнерство за примену ЛЕАДЕР приступа у одређеном месту. ЛАГ је правно лице чији је циљ да развије и спроведе локалну стратегију развоја, донесе одлуке о додели финансијских средстава и управља њима уз помоћ здружених ресурса јавног и приватног сектора.[4] ЛАГ представља главни алат за примену ЛЕАДЕР приступа на развој подручја и укључивање локалних представника при доношењу одлука. Како би сарадња била подстакнута, ЛАГ могу да покрену и реализују пројекте са другим ЛЕАДЕР групама, на пример ако две акционе групе имају исто културно наслеђе или се специјализују за исти производ.

Управљачку структуру ЛАГ морају чинити становници у оквиру територије ЛАГ. У оснивачком акту или статуту ЛАГ описана су сва правила, сви елементи, права и обавезе чланова. Чланови ЛАГ су представници јавног, приватног и цивилног сектора и то у таквом односу да представници јавног сектора имају мање од 50% учешћа у чланству ЛАГ-а, тј. одлучивању.

Локалне акционе групе имају многобројне задатке: припрема и примена локалне стратегије руралног развоја, обучавање локалних учесника за израду пројеката, осигуравање усклађености са локалном стратегијом руралног развоја, прикупљање, оцена и одабри предлога пројеката и праћење имплементације пројеката који су добили подршку.[5]

ЛАГ територија[уреди | уреди извор]

ЛАГ територију чини уједначена, географски неподељена рурална територија са јединственим идентитетом која обухвата више од 10.000 и мање од 150.000 становника и у коју су укључена насеља са популацијом мањом од 25.000.[1]

При дефинисању ЛАГ територије, кључан је баланс при одабиру људских, финансијских и економских ресурса који  су у складу са локалном стратегијом руралног развоја.

Локална стратегија руралног развоја[уреди | уреди извор]

Локална стратегија руралног развоја представља основни документ за развој одређене ЛАГ територије, с којим ЛАГ аплицира у оквиру јавног позива како би добио средства за њену имплементацију.  Припрема се уз активно учешће свих заинтересованих страна и финални документ захтева широк консензус становништва са одређене ЛАГ територије.

Обавезни елементи локалне стратегије руралног развоја су:

  • Дефиниција подручја и становништва на које се стратегија односи
  • Анализа развојних потреба и потенцијала подручја, укључујући и СWОТ анализу
  • Опис стратегије и њених циљева, опис интегрисаних и иновативних обележја стратегије и хијерархију циљева, укључујући мерљиве (СМАРТ) циљеве и резултате (усклађено са ИПАРД II програмом)
  • Опис процеса укључивања заједнице у развој стратегије
  • Опис партнерства ЛАГ-а и интерних правила за доношење одлука
  • Акциони план који показује како се циљеви преводе у мере и активности
  • Опис механизама за управљање стратегијом и њено праћење којима се показује капацитет локалне акционе групе да спроведе стратегију и опис механизама евалуације
  • Опис поступка који се односи на предлоге локалних пројеката
  • Опис пројеката сарадње које ЛАГ намерава да прати (субјекти сарадње, циљани региони/земље) и опис начина на који ће ова сарадња имати позитивне ефекте на локалну стратегију руралног развоја и локалне актере
  • Финансијски план стратегије, укључујући трошкове за стицање вештина и анимацију, текуће трошкове ЛАГ-а и мале пројекте

Примена ЛЕАДЕР приступа данас[уреди | уреди извор]

ЛЕАДЕР приступ је од самог настанка позитивно утицао на живот људи из руралних области. Његова примена у пракси указује на разноврсност и креативност руралних развојних стратегија спровођених од стране Локалних акционих група (ЛАГ) широм Европе. Локална акциона група (ЛАГ) је правно лице чији је циљ  да идентификује и спроведе локалну развојну стратегију, доноси одлуке о додели финансијских средстава и управља њима.

Примери примене ЛЕАДЕР приступа[уреди | уреди извор]

Неки од многобројних примера примене ЛЕАДЕР приступа у пракси су:

1. Стратегија за квалитетну производњу у региону Монтлферу - Сардинија (Италија)

Након Другог светског рата, становништво руралног подручја Монтлферу сели се у урбане средине. Као последица миграција, занемарено је бављење пољопривредом. Поред губитка традиције, јавили су се и проблеми са животном срединомерозија земљишта и нестајање ендемичних врста. Решење се налазило у ЛАГ посвећеним опоравку друштвено-економског система региона, који је заснован на занатству и сточарству. Један од главних циљева пројекта био је пласирање локалне агро-хране на тржиште. У средишту пројекта био је локални сир – Цасизолу, направљен од млека специфичне врсте стоке. Захваљујући овом сиру, додата је вредност локалним производима, дошло је до побољшања имиџа места и обновљено је друштвено-културно наслеђе.

2. Међународна едукација за вођење културних добара и управљање регионалних музеја

Сарадња три алпска региона – Аузерферн (Аустрија), Орбергланд (Немачка) и Осталгау (Немачка) довела је до оснивања међународног тренинг-пројекта о повезивању културе и историје ових области из Баварско-Алпског региона. Регионални директори за управљање регионалним музејима, реализовали су више “састанака размене идеја”, који су створили основ за будућу сарадњу, засновану на заједничким циљевима. Заједнички је одлучено да фокус пројекта буде на побољшању везе историје и културе путем туризма и запошљавања. Спајањем туризма и културе, пројекат је створио нова радна места (посебно за жене) и ојачао је везу између домовине, њене историје и младих људи.

Примена ЛЕАДЕР приступа у Србији[уреди | уреди извор]

Правни оквир за спровођење ЛЕАДЕР приступа у Србији[уреди | уреди извор]

Правни оквир за спровођење ЛЕАДЕР приступа у земљама кандидатима за чланство у ЕУ, па тиме и у Србији, дефинисан је превасходно кроз два кључна документа Европске комисије:

  1. ИПА регулатива: Регулатива Савета Европске комисије бр. 1085/2006 којом се успоставља Инструмент за предприступну помоћ (ИПА)
  2. ИПА имплементациона регулатива: Регулатива Европске комисије бр. 718/2007

Услове и начин спровођења ЛЕАДЕР приступа, такође прописује низ националних докумената кроз дефинисане области и мере:

  1. Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју: Подстицаји за подршку програмима који се односе на припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја
  2. Национална стратегија пољопривреде и руралног развоја 2014-2024: Развој села/Партнерства за територијално/рурални развој
  3. Национални ИПАРД програм 2014-2020: Мера Спровођење  ЛСРР – ЛЕАДЕР приступ
  4. Национални програм за пољопривреду и рурални развој (НПРР) (у припреми): Припреме локалних стратегија руралног развоја (ЛСРР) – партнерства за територијални рурални развој (ЛЕАДЕР приступ).[1]

Примери примене ЛЕАДЕР приступа у Србији[уреди | уреди извор]

У Србији је 2008. године основана отворена мрежа доносиоца промена са ЛЕАДЕР приступом, Леадер Плус, коју чине рурални друштвени иноватори и предузетници из Србије и Европске уније. Задатак мреже ЛЕАДЕР Плус је да оствари идеје иноватора и предузетника о  системским променама на националном нивоу, регионалном нивоу и нивоу Европске Уније. Леадер Плус сарађује преко 20 Локалних акционих група (ЛАГ-ова) који обухватају преко 605 стејкхолдера из преко 200 руралних насеља у саставу преко 60 општина. Такође обезбеђује везе за пружање финансијске и професионалне подршке старт-уп пројектима за мреже широм руралних заједница и у друштвеним секторима и платформу за људе који су посвећени променама на боље у руралним областима Србије.  

Леадер Плус лансира област Вентуре Пхилантхропy (ВП) подршке у Србији, активирајући мултисекторске партнере у Европи који се све интензивније оријентишу ка пружању подршке талентима доносиоца промена и новим идејама како би се решавали рурални друштвени проблеми. На тај начин се сваком омогућава да буде доносилац промена у руралним заједницама у Србији. То значи пружање скупа потребних вештина већем броју људи из руралних средина - укључујући и младе – и повезивање са сврхом. На овај начин, они могу допринети остварењу идеја и ефикасном решавању проблема на свим нивоима у својим породицама, заједници, граду, на радном месту, на терену, у индустрији и у држави. Полазиште ЛЕАДЕР Плус мреже је да су ЛАГ окосница заједнице и њихови увиди нам показују у ком правцу се крећу руралне области и шта је оно што им је следеће потребно.

Током 2010. године, основана је Мрежа за рурални развој Србије (МРРС). Од 2011. године МРРС је пуноправни члан европске руралне мреже ПРЕПАРЕ, а од 2013. године је оснивач и члан Балканске мреже за рурални развој и на тај начин учествује у процесима планирања ЕУ политика, размени идеја и знања са мрежама из региона и ЕУ. Мрежа за рурални развој Србије тренутно има 16 чланица са читаве територије Србије.[6] Неки од пројеката МРРС у вези са ЛЕАДЕР приступом су Активна рурална омладина - потенцијал за развој руралних заједница и НГО подршка јавној управи у ИПА II руралном развоју, са фокусом на Меру 202.[7]

Значајна иницијатива у вези с развојем територијалних партнерстава, била је “ЛЕАДЕР иницијатива у Србији” (ЛИС), у оквиру ЕУ пројекта “Изградња капацитета за успостављање и имплементацију ЛЕАДЕР иницијативе у Републици Србији”. Она је имала циљ да повећа капацитет и свест локалних заједница у погледу учешћа у ЛЕАДЕР приступу, да јача људске, стручне, организационе и финансијске капацитете, ресурсе и процедуре у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за свеукупну подршку ЛЕАДЕР приступу  и да идентификује и подржи процес формирања најмање десет потенцијалних ЛАГ-ова. У двогодишњем периоду, 605 руралних актера верификовало је 24 Меморандума о разумевању, којим су се дефинисали као партнерства за територијални рурални развој. Током процеса креирања и јачања рада партнерства, подржана је израда 24 локалне стратегије руралног развоја.

Проблеми у примени ЛЕАДЕР приступа[уреди | уреди извор]

Евопски ревизорски суд од 2010. године објављује извештаје о  спровођењу ЛЕАДЕР приступа, у којима анализира успешност примене. Током 2010. године, Европски ревизорски суд је објавио Специјални извештај примене ЛЕАДЕР приступа, где је истакао бројне недостатке. Процењено је да ЛАГ не користе довољно све могућности за стварање додате вредности и да су иновације ретко примењене. Истакнуто је да финансијски менаџери не воде рачуна о ефикасности и објективности, а главна замерка упућена целом приступу односила се на недостатак података који би омогућили да се утврди да ли су користи надмашиле трошкове. Европски ревизорски суд је дао препоруке за унапређење и 2012. године поново објавио извештај са циљем провере примене датих препорука и превођења препорука у стандарде. Од шест препорука, само две су потпуно примењене. Главно побољшање се односило на јаснија правила за Локалне акционе групе, а највидљивији недостатак је примећен у високим трошковима примене ЛЕАДЕР-а.

Европска комисија је од 2007. до данас поднела Европском ревизорском суду два извештаја који су саставили приватни ревизори. Први извештај “Синтеза средњерочне евалуације политика руралног развоја 2007-2013” приказао је да је оснивање ЛАГ административно отежано и да и након оснивања Локалне акционе групе немају потребну аутономију. Такође је утврђено да седам ЛЕАДЕР принципа нису примењивани и поштовани. У извештај “Еx-анте евалуација руралних развојних програма 2014-2020” из 2015. године, истакнути су слични проблеми. У овом извештају се такође јавља забринутост о недостатку информација који би помогао да се утврди да ли је примена ЛЕАДЕР-а и увођење ЛАГ адекватно спроведена.

У публикацији Европског парламента, “Програм руралне политике 2015-2020” извршена је процена примене руралних политика. Истакнуто је да ће ЛЕАДЕР постати значајан елемент руралног развоја на територији целе Европе, али да ће и улагања у овај програм морати да се повећају.[4]

Сумарни закључак на основу евалуационих извештаја је да су улагања у развој и примену политике руралног развоја могле да произведу успешније ефекте. Пројекти који су финансијски подржани нису били исплативи и није било довољно информација за мерење успешности.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Приручник за размену ЛЕАДЕР приступа за развој руралних заједница. Пожаревац: Регионална платформа за рурални развој - "Браничево-Подунавље" д.о.о. 2017. стр. 14. 
  2. ^ „Тхе ЛЕАДЕР Аппроацх - ЕНРД (Еуропеан Нетwорк фор Рурал Девелопмент) - Еуропеан Цоммиссион”. енрд.ец.еуропа.еу. Приступљено 12. 05. 2019. 
  3. ^ а б Тхе ЛЕАДЕР аппроацх - А басиц гуиде. Луxембоург: Оффице фор Оффициал Публицатионс оф тхе Еуропеан Цоммунитиес. 2006. 
  4. ^ а б в Бриефинг фор АГРИ-ЦОНТ Јоинт Хеаринг он "ЛЕАДЕР еxпериенцес - лессонс леарнед анд еффецтивенесс оф ЕУ фундс фор рурал девелопмент". Брусселс: Еуропеан Унион. 2018. 
  5. ^ а б Приручник за примену ЛЕАДЕР приступа за развој руралних заједница. Пожаревац: Регионална платформа за рурални развој - "Браничево - Подунавље" д.о.о. 2017. стр. 8. 
  6. ^ „Мрежа за рурални развој Србије | Национални конвент о Европској унији” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 06. 2019. г. Приступљено 10. 05. 2019.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
  7. ^ „Пројекти | Мрежа за рурални развој Србије - Рурална мрежа”. www.руралсрбија.рс. Приступљено 10. 05. 2019. 
  8. ^ ЕУ суппорт фор рурал инфраструцтуре: потентиал то ацхиеве сигнифицантлy греатер валуе фор монеy. Луxембоург: Еуропеан Цоурт оф Аудиторс. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]