Занатство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Занатска радња у Њу Делхију, Индија
Кујунџија у Тунису

Занатство (тур. санат, арап. ṣан’а, صَنْعَة), делатност је која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега. Занат је претходник индустријске - фабричке производње.

Њега врши појединац као уско-стручно обучено лице или у сарадњи са више стручних, помоћних радника.

Мајстори који су „изучили“ занат су свој производ правили од почетка до краја. На пример обућар би од купљене, обрађене коже и уз помоћ алата и потрошних материјала као што су конац, ексери и лепак правио ципелу за купца, од почетка до краја.

Подела[уреди]

Услужно занатство је у повоју, док производно губи на значају.

Фабричка производња[уреди]

У фабричкој производњи процес производње (нпр. ципеле) се дели на фазе, једни кроје, други шију, трећи лепе, четврти пакују... У фабричкој производњи радници се најчешће обучавају за једну технолошку операцију, обука траје брзо и може се користити јефтинија и мање квалификована радна снага.

Фабричка производња је својом масовношћу, применом софистицираних машина омогућила производе који су знатно јефтинији од занатских и тиме полако одгурала занате у заборав.

Стари занати[уреди]

Стари занати су пре стотинак година били извор прихода и могућност снабдевања становништва неопходним потрепштинама. Многи од њих су изчезли пред индустријском револуцијом. Занатска производња се реализовала у занатским радњама а посао су водили мајстори. Они су за своје помоћнике имали калфе и шегрте. Занат се учио годинама. На простору бивше Југославије су многи називи за занате остали из турског доба, нарочито они који у свом називу имају слово „џ“.

Понекад држава, у настојању да ради заштите културне баштине и евентуалних додатних прихода од туризма очува занате, на њих примењује мање порезе али и захтева да буду посебно обележени као „производ старог заната“.

Повезано[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.
  • Даница Ђокић, Занати у Пожаревцу крајем 19. и почетком 20. века, Народни музеј Пожаревац.