Пређи на садржај

Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија

С Википедије, слободне енциклопедије
Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија
Трансвагинални приступ трбушној дупљи
МеСХД002763

Лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија једна је од лапароскопских метода, која се због потенцијалних ограничења и препрека у извођењу транслуминалне ендоскопске операције, тренутно углавном изводи хибридном техником у којој је трансвагинални приступ потпомогнут лапароскопским.

Добра страна ове методе је та, што се може извести у хируршким условима где се лапароскопија редовно практикује, користећи конвенционалне инструменте. Док је хибридна трансвагинална холецистектомија врло добра хируршка комбинација транслуминалне ендоскопске операције (НОТЕС) и минилапароскопије.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Трансвагинални приступ трбушној шупљини је медицинској јавности постао познат пре више од два века када је Конрад Лангенбацк први пут описао могућност хистеректомије трансвагиналним путем. Након њега низ истраживачких тимова користио је трансвагинални приступ за извођење првих дијагностиĉких и терапијских захвата у трбушној шупљини.

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Најчешћа операција која се данас изводи трансвагиналним приступом је холецистектомија, која се због потенцијалних ограничења и препрека транслуминалне ендоскопске методе тренутно изводи хибридном техником. Наиме кроз инцизију на преднем трбушном зииду уводи се лапароскоп којим се добија визуална подршка и омогућује лакши трансвагинални приступ. Тиме се превазилазе неке од главних препрека чистих транслуминалне ендоскопске методе, пре свега слабија оријентација у простору.[2]

Након интервенције пацијентицама се препоручује да се суздрже од сексуалних односа у периоду од најмање две недеље.

Индикације

[уреди | уреди извор]

Индикације за трансвагиналну холецистектомију укључују сљедећа стања:

Начин извођења

[уреди | уреди извор]
Јена од фаза интервенције

Након што се пацијентица уведе у општу анестезију, уводи се Верессова игла кроз петомилиметарску инцизију начињену на предњем трбушном зиду, да би се, као код лапароскопске холецистектомије постигао пнеумоперитонеум.

Пацијентица се након тога поставља у Тренделебургов положај. Затим се кроз трбушну инцизију уводи лапароскоп и визуелно прегледа Доугласов простор (простор између ректума и материце).

У вагину се улази спекулмумом, и визуелно тражи цервикс материце како би се издвоји задњи вагинални форникс кроз који се троакарима улази у карлицу. Овај поступак се све време прати камером кроз директн кроз трбушну инцизију.

Пацијентица се затим поставља у анти - Тренделебургов положај да би се добила адекватна визуализација горњег дела трбуха ендоскопом који је претходно уведен кроз трансвагиналну инцизију.

Када се визуелизује жучни мехур, издвоје цистична артерија и вод на који хирург поставља клема и потом их маказама пресеца. Потом се жучна кеса одвоја од њене јаме и уклања кроз вагинални отвор.

По уклањану жучне кес отвор на вагини и трбуху се зашије.[4][5][6]

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Контраиндикације за лапароскопски асистирану трансвагиналну холецистектомију укључују:

  • немогућност приказа врата матернице,
  • трудноћу,
  • инфекције,
  • болести полних органа
  • ендометриозу,
  • неоплазме стиднице, вагине или врата матернице,
  • неперфорирани химен.[7]

Компликације

[уреди | уреди извор]

Осим компликација које прате сваки лапароскопски захват код трансвагиналног приступа постоји и ризик од гинеколошких компликација. Оне су повезане с пробијањем зида вагине након кога се могу јавити инфекција, бол и крварење.[8]

Приликом увођења инструмената кроз инцизиони отвор у зиду вагине и њиховим померањем може доћи до повреда великих крвних судова и унутрашњих органа.[9] Инциденција тих компликација је ниска и износи 0,25% .[10][11]

Иако је лапароскопска асистирана трансвагинална холецистектомија потенцијално ризична за појаву неплодности или диспареуније, то се ретко дешава. Наиме током интервенција матерница остаје неозлеђена јер се изводи кроз задњи форникс, па је стога било каква негативан утицај интервенције на потенцијално рађање деце мало вероватан.

  1. ^ „Хyбрид трансвагинал цхолецyстецтомy.”. САГЕС Гуиделинес, Статементс, & Стандардс оф Працтице. Приступљено 23. 12. 2019. 
  2. ^ Хорган С, Цуллен ЈП, Таламини МА, Минтз Y, Ферререс А, Јацобсен ГР, и сур. Натурал орифице сургерy: инитиал цлиницал еxпериенце. Сург Ендосц. 2009;23:1512-18.
  3. ^ Схираисхи Т, Томизаwа Н, Андох Т, Аракаwа К, Енокида Y, Озаwа Н. Трансвагинал Хyбрид НОТЕС Процедуре фор Треатмент оф Галлстоне Илеус. Цасе Реп Сург. 2016. 2016:9513874.
  4. ^ Хорган С, Меирелес ОР, Јацобсен ГР. Броад цлиницал утилизатион оф НОТЕС: Ис ит сафе?.Сург Ендосц. 2013;27:1872-80.
  5. ^ Нијхаwан С, Барајас-Гамбоа ЈС, Мајид С. НОТЕС трансвагинал хyбрид цхолецyстецтомy: тхе Унитед Статес хуман еxпериенце. Сург Ендосц. 2013;27:514-17.
  6. ^ Барајас-Гамбоа ЈС, Цокер АМ, Цхеверие Ј. Трансвагинал орган еxтрацтион: потентиал фор броад цлиницал апплицатион. Сург Ендосц. 2013;27(С1):281.
  7. ^ Булиан ДР, Кнутх Ј, Церасани Н, Сауерwалд А, Леферинг Р, Хеисс MM.Трансвагинал/Трансумбилицал Хyбрид—НОТЕС—Версус 3-Троцар Неедлесцопиц Цхолецyстецтомy: Схорт-терм Ресултс оф а Рандомизед Цлиницал Триал. Анн Сург. 2015;261(3):451-58
  8. ^ Гордтс С, Wатрелот А, Цампо Р, Бросенс I. Риск анд оутцоме оф боwел ињурy дуринг трансвагинал пелвиц ендосцопy. Фертил Стерил. 2001;76(6):1238-41.
  9. ^ . Мокате Т, Wригхт C, Мандер Т. Хyстерецтомy анд сеxуал фунцтион. Ј Бр Менопаусе Соц. 2006;12(4):153-57.
  10. ^ Wоод СГ, Соломон D, Панаит L, Белл РЛ, Дуффy АЈ, Робертс КЕ. Трансвагинал цхолецyстецтомy: еффецт он qуалитy оф лифе анд фемале сеxуал фунцтион. ЈАМА Сург. 2013;148(5):435-38.
  11. ^ Донатскy АМ, Јøргенсен ЛН, Меиснер С, Вилманн П, Росенберг Ј. Сеxуал фунцтион афтер трансвагинал цхолецyстецтомy: а сyстематиц ревиеw. Сург Лапаросц Ендосц Перцутан Тецх. 2014;24(4):290-95.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).