Лела Ломбарди

С Википедије, слободне енциклопедије
Лела Ломбарди
Лела Ломбарди, 1976.
Датум рођења(1941-03-26)26. март 1941.
Место рођењаФругало
 Италија
Датум смрти3. март 1992.(1992-03-03) (50 год.)
Место смртиМилано
 Италија

Мариа Грација "Лела" Ломбарди (26. март 1941 - 3. март 1992) је била италијански тркачки возач. Учествовала је у 17 трка Формуле 1. Једна је од две жене које су се квалификовале за учешће у трци Формуле 1 и једина је жена која је освојила поене у Формули 1. Одрасла је у Италији, а интересовање за тркање је развила возећи комби за породични посао. После почетка у картингу и каснијег прелазка у Формулу Монца и Формулу 3, Ломбарди је напредовала кроз све јуниорске категорије док није стигла до Формуле 1. Она је једина жена у историји спорта која је освојила поене, освојивши пола поена на Великој награди Шпаније 1975. године. Имала је богату тркачку каријеру и поред Формуле 1. Била је прва жена која се квалификовала и завршила Трку шампиона на стази Брендс Хеч и тркала се у спортским колима. Освојила је 6 сати Пергузе и 6 сати Валелунге. Њена животна прича је утицала на генерације возача, а њено искуство је обликовало учешће жена у тркама и начин на који људи доживљавају жене у тркачкој индустрији.

Младост[уреди | уреди извор]

Ломбарди је рођена у Фругаролу, малом граду у Италији.[1] Њен отац је био месар, за којег је радила као достављач хране за породичну радњу.[2] У почетку, Ломбардијин отац је тешко прихватио њену страст за тркање, али ју је прихватио када је завршила као другопласирана на трци 1968. године. [3] Лела Ломбарди је такође била једна од првих жена тркача која је била у истополном односу.[4] Ломбарди је умрла од рака дојке у Милану, 3. марта 1992. у својој 50. години.[5] Наџивела ју је њена партнерка Фиоренца. Подигнута јој је спомен статуа у њеном родном месту, Фругаролу.[6]

Каријера[уреди | уреди извор]

Формула 1[уреди | уреди извор]

После кратког учешча у картингу током детињства, Ломбарди је купила свој први ауто у 1965, који је возила у Формули Монца. Прешла је да вози у Формули 3 1968.[7] Године 1974. је потписала уговор да вози за Шелспорт-Луксембург Лола у Ф5000, где је завршила на четвртом месту.[2] У почетку, желела је да се квалификује за Формулу 1 са Брабамом, али није успела.[8] Те зиме је упознала грофа Виторија Занона, који јој је спонзорисао улазак у Формулу 1[2]. Године 1975, Ломбарди је позвана да се, заједно са Виториом Брамбилом и Ханс-Јоакимом Страком, такмичи за Марч Енгиниринг, где је возила целу сезону.[2] На првој трци сезоне у Јужној Африци, Ломбарди је постала прва жена која се квалификовала за трку Формуле 1 од Марије Терезе де Филипс, која је то учинила 1958. године. Сезона 1975. ће се показати као узбудљива за Марч тим, јер је Ломбарди освојила бод на Великој награди Шпаније. Међутим, трка се завршила трагично када је задње крило Ролфа Стромелена отпало са његовог Ембаси Хила, што га је послало у баријеру. Пет гледалаца је убио Стромеленов летећи аутомобил. Трка се наставила још четири круга, после којих је Ломбарди освојила шесто место. С обзиром да је трка заустављена пре него што је одвежено три четвртине предвиђене трке, додељено је само пола поена.[9] Осим ове трке, Ломбарди је успешно наступала и на другим тркама, укључујући Велику награду Немачке на Нирбургрингу, где је завршила седма.

Године 1976. Ломбарди је возила у Марч Енгинирингу заједно са Брамбилом и Стаком. Завршила је 14. на Великој награди Бразила те године, а потом је тим одлучио да је замени Ронијем Питерсоном. Накратко је прешла у РАМ Рацинг, где је њен најбољи резултат било 12. место на Великој награди Аустрије.

Трка шампиона[уреди | уреди извор]

Године 1974. Ломбарди је била прва жена која се квалификовала и такмичила на Трци шампиона у Брендс Хечу. Тркала се у Лола-Шевролету и завршила на 14. месту. На такмичењу из 1975. поново је успела да се квалификује и такмичи са Марч-Фордом,али је одустала после 20 кругова.

Спортски аутомобили[уреди | уреди извор]

Ломбарди се касније тркала у спортским аутомобилима. Године 1979. освојила је 6 сати Пергузе и 6 сати Валелунге. Такође се четири пута такмичила на 24 сата Ле Мана, где је 1976. завршила на 20. месту такмичећи се за Ланчиа Стратос Турбо.

Ломбарди је такође учествовала у трци Фирецрацкер 400 НАСЦАР на Међународној стази у Дејтони 1977. На стази су биле још две возачице: Американка Џенет Гатри и Белгијанка Кристин Бекерс. Ломбарди је завршила као 31.[10]

Ломбарди се повукла из трка 1988. Године 1989. основала је сопствени тркачки тим, Ломбарди Аутоспорт.[11]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Тркачка каријера Леле Ломбарди је утицала на перцепцију наредних генерација на жене у тркама.[12] Ломбарди се сматра пиониром Формуле 1, јер су после ње жене све више учествовале у Формули 1 у разним сферама, не само у вожњи.[12] Према Мултимедијалној енциклопедији жена у данашњем свету, због Леле Ломбарди, има више жена укључених у друге аспекте Формуле 1, посебно у „традиционално женским“ пословима, као што је моделинг.[12] Ломбарди се такође користи као једна од референтних тачака за жене у тркама.[13] Новинар Фил Паш извештава да, иако је Ломбарди гледала на трке као на мушки спорт, она је све једно успела помоћу свог "такмичарског духа".[13] Међу осталима који коментаришу ефекте Ломбардијиног наслеђа је и Мет Мајенди, који пише о Џејми Чедвик.[14] Чедвик тврди да је за жене које улазе у Формулу 1 2022. финансијска подршка већа препрека од пола.[14] Мајенди то аргументује наводећи Ломбарди као пример жене, која је упркос свом полу успешно ушла у Формулу један.[14] Ова потреба за финансијском подршком се сузбијава успоном W-серије, која је почела у октобру 2018. године.[15] W-серија је женско тркачко првенство, које елиминише финансијске баријере и даје једнаке могућности такмичаркама. Као пример успешних жена које производи Формула 1,[16] Ломбарди је заслужна што је Формулу 1 учинила доступном женама.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лелла Ломбарди, Ф1 дривер”. Формула 1 Статистицс (на језику: енглески). 
  2. ^ а б в г хр. „Информатион абоут Лелла Ломбарди фром хисторицрацинг.цом”. www.хисторицрацинг.цом (на језику: енглески). 
  3. ^ „Траилблазинг рацер Лелла Ломбарди ремемберед, 30 yеарс он фром хер деатх | Формула 1®”. www.формула1.цом (на језику: енглески). 
  4. ^ „Питстоп пионеерс: тхе qуеер дриверс wхо цхангед моторспортс”. Цатаwики (на језику: енглески). 
  5. ^ „Траилблазинг рацер Лелла Ломбарди ремемберед, 30 yеарс он фром хер деатх | Формула 1®”. www.формула1.цом (на језику: енглески). 
  6. ^ „Лелла Ломбарди: Схе маде хер поинт”. Мотор Спорт Магазине (на језику: енглески). 
  7. ^ „Ломбарди, Лелла (1942—) | Енцyцлопедиа.цом”. www.енцyцлопедиа.цом. 
  8. ^ „Пиониере. Лелла Ломбарди: "Преферисцо ун инциденте цхе иннаморарми"”. инГенере (на језику: италијански). 2016-08-25. 
  9. ^ „Латест Формула 1 Бреакинг Неwс - Грандприx.цом”. www.грандприx.цом. 
  10. ^ „НАСЦАР.ЦОМ : дриверс : Лелла Ломбарди”. wеб.арцхиве.орг. 2012-10-13. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2022. 
  11. ^ „Лелла Ломбарди Ауто Спорт”. wеб.арцхиве.орг. 2010-02-01. Архивирано из оригинала 01. 02. 2010. г. Приступљено 19. 12. 2022. 
  12. ^ а б в Рхолеттер; Wyлене (2011). Тхе Мултимедиа Енцyцлопедиа оф Wомен ин Тодаy'с Wорлд. САГЕ Публицатионс, Инц. 
  13. ^ а б Пасх, Пхил (1975). „Мисс Ломбарди Аимс Ат Ауто Сеx Барриер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  14. ^ а б в Мајендие, Матт (19. 5. 2022). „То бреак инто Ф1 ас а wоман ис нот абоут гендер, јуст монеy': Бритисх стар Цхадwицк ин поле поситион то енд а 46-yеар wаит”. Евенинг Стандард. 
  15. ^ „Абоут W Сериес”. W Сериес (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 12. 2022. г. Приступљено 19. 12. 2022. 
  16. ^ „Wомен ин Ф1 пројецт”. Тхе Преториа Неwс. 01. 07. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lela_Lombardi&oldid=27354427”