Пређи на садржај

Мајкл Портер

С Википедије, слободне енциклопедије
Мајкл Портер
Мајкл Портер
Пуно имеМајкл Јуџин Портер
Датум рођења(1947-05-23)23. мај 1947.(77 год.)
Место рођењаЕн Арбор
 Мичиген, САД

Мајкл Јуџин Портер (енгл. Michael Eugen Porter; 23. мај 1947) је универзитетски професор на Харварду у области менаџмента и економије. Он један од главних ауторитета у области стратегије компанија и компетитивности нација и региона. Рад Мајкла Портера препознат је у многим владама, корпорацијама и глобалним академским круговима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Мајк Портер је 1969. године добио бечелор диплому машинства на Принстон Универзитет 1969. године. Године 1971. дипломирао је економију на Хардварда, а докторирао је 1973. године

Један је од оснивача Monitor Group - фирме која се бави услугама консалтинга из области менаџмента. Такође је члан Society of Strategic Management - удружења које окупља виже од 2.000 професионалних менаџера који се баве развојем стратегијског менадзмента. Развио је модел који је познат као - Пет Портерових сила, који дефинише 5 сила које одређују снагу конкуренције и атрактивност неког тржишта.

Пет Портерових сила[уреди | уреди извор]

Мајкл Портер је 1979. године модел који дефинише 5 сила које одређују снагу конкуренције и атрактивност тржишта, односно укупну профитабилност индустрије. Висок интезитет неке силе представља опасност за неко предузеће јер ће вјероватно смањити његов профит, а низак интезитет неке силе представља шансу за неко предузеће јер му се пружа шанса да повећа профит.

1) Опасност од супститута:

  • склоност купаца ка супститутима;
  • трошкови преласка на супститут;
  • диференцираност производа.

2) Опасност од нових конкурената:

  • постојеће баријере уласку нових конкурентата;
  • заједничке реакције постојећих предузећа;
  • државна регулатива;
  • висина капитала коју је потребно инвестирати;
  • трошкови преласка на употребу производа;
  • приступ каналима дистрибуције.

3) Преговарачка снага купаца:

  • значај индустрије за купце;
  • трошкови преласка на конкурентски производ;
  • степен концентрисаности купаца.

4) Преговарачка снага добављача:

  • значај индустрије за добављаче;
  • значај производа добављача за производни процес;
  • висина трошкова преласка на употребу производа других добављача.

5) Интезитет ривалства:

  • броја конкурената;
  • стопа раста индустрије;
  • капацитета;
  • излазне баријере;
  • резноликост конкуренције;
  • фиксних трошкова.

Свака од наведених сила утиче на способност предузећа да буде конкурентно у датој индустрији и свака од сила има по неколико детерминанти.

Извори[уреди | уреди извор]