Мичиген

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Мичиген (вишезначна одредница).
Мичиген
Држава Мичиген
Положај
Застава
Застава
Грб
Грб
Држава  САД
Главни град Ленсинг
Највећи град Детроит
Проглашење за
савезну државу
 — датум: 26. јануар 1837.
 — поредак: 26.
Службени језик ниједан, de facto енглески
Гувернер Рик Снајдер
Површина 253.793 km2
Становништво 2010.
 — Број ст. 9.883.640
 — Густина ст. 67,55 ст/km2
 — ISO 3166-2 US-MI
Временска зона Eastern: UTC-5/-4већи део
Central: UTC-6/-5 („горње“ полуострво)
Поштански број MI
Званични веб-сајт

Мичиген (енгл. Michigan, IPA изговор:/ˈmɪʃɨɡən/), савезна је држава на средњем западу Сједињених Америчких Држава. Мичиген је држава региона Великих језера. Име потиче од назива Мичиген језера, чије име је француска адаптација чипева речи мишигама, што значи „велика вода“ или „велико језеро“.[1][2]

Девета је најмногољуднија држава САД (9.883.360, попис из 2012) и једанаеста (250,493 km²) од педесет највећих. Главни град је Лансинг (114.297, попис из 2010), а највећи Детроит (713.777, по попису из 2010).

Састоји се од два полуострва (Горње и Доње), која раздваја канал Макинак, дугачак 8 км. Полуострва су повезана Макинак мостом. Четири од пет Великих језера налазе се у Мичигену. Такође има чак 64.980 језера и бара.[3]

Мичиген има најдужу слатководну обалу од било које политичке јединице у свету, граничи се са четири од укупно пет Великих језера, плус са језером Сент Клер.[4] 2005. године, Мичиген је био рангиран трећи по броју рекреативних чамаца, иза Калифорније и Флориде.[5] Мичиген има укупно 64.980 унутрашњих језера.[6]

Мичиген је једина држава која се у потпуности састоји од два полуострва, од доњег и горњег полуострва.

Порекло имена[уреди]

Велика језера
Карта Мичигена

Име је добила по француској верзији чипевјанске речи mishigamaa, што значи „Велика вода“ или „Огромно језеро“.[7]

Географске одлике[уреди]

Мичиген се састоји од два полуострва која леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Са изузетком два мала дела који се празне реком Мисисипи путем до реке Висконсин на горњем полуострву и до Канаки-Илионис реке на доњем полуострву, Мичиген се празни вододелницом Великог језера Ст. Лоренс и једина је држава која се тако празни.

Горње полуострво је прекирвено шумама и и на западу се одликује планинским рељефом. Поркупинске планине су део једног од најстаријих планинских венаца на планети и високе 610 метара. Највећи врх државе налази се на Хјурону северозападно од Маркета и то је Маунт Арвон висок 603 м. Ово полуострво је велико као Конектикат, Делавер, Масачусетс и Роуд Ајланд заједно, али има мање од 330.000 становника.

Доње полуострво у облику је рукавца. Удаљено је 446 км од севера па до југа и 314 км од истока до запада. Највиша тачка је на Брајан Хилу и висока је 520 м, а најнижа је у низији језера Ири (174м).

Положај[уреди]

Мичиген се састоји од два полуострва која се леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак. Налази се у североисточном делу САД на граници са Канадом.

Рељеф и клима[уреди]

Мичиген има континтенталну климу, иако постоје два различита региона. У јужним и централним деловима Доњег полуострва је топлија клима, са топлим летима и хладним зимама. Северни део Доњег полострва и цело Горње полострво има оштрију климу са топлим, али кратким летима и дугачким хладним до веома оштрим зимама. У неким деловима државе просечна температура од децембра до фебруара је испод нуле, а у севернијим деловима и до почетка марта. У Мисисипију у просеку пада 75 до 100 цм снега годишње, али у неким деловима падне и до 400 цм.[8] Највећа температура била 44 °C у Мајоу 13. јула 1936. године, а најнижа је забележена 9. фебруара 1934. године када је у Вандербилту било -46 °C.

У целој држави годишње буде око тридесет снажних олуја. Могу бити оштре, поготово у јужним деловима државе. У просеку годишње буде око 17 торнада, до којих дође најчешће у јужним деловима државе, док су у на Горњем полуоству торнади реткост.[9]

Хидрографија[уреди]

Басен Мичигена

У држави имали велики број језера и острва уз њих. Чувена Велика језера су Ири, Хјурон, Мичиген и Горње језеро, а острва су Северни и Јужни Манитоу, Бивер и Фокс на језеру Мичиген; Ројал и Гранде на Супериору, затим Маркет, Бојс Бланк и Макинак на језеру Хурон.

Реке у држави су мале, кратке и плитке и ретко погодне за пловидбу. Најпознатије су Детроит, Сент Мери и Сент Клер које спајају групу великих острва и велики број река које утичу у сама Велика језера.

Мичиген има другу најдужу обалу у САД, укупно дужине 5.292 км.[тражи се извор]

У држави постоји 11.037 копнених вода и још Велика језера која заузимају укупно 99.910 km². У било ком делу Мичигена да се нерка особа налази, у најгорем случају удасљена је свега 10 км од извора воде или 137 км од неког од Великих језера.[тражи се извор]

Историја[уреди]

Када су први Европљани дошли, најмногобројнији народ били су Алгонквинци, међу које спада народ Оџибва (на француском Чипева), Отава и Потавотоми. Ова три народа живела су у миру у савезу, званом Савез три ватре. Најбројнији су били припадници Оџибва, којих је било између 25,000 и 35,000.

Народ Оџибва насељавао је горње полуострво, северни и централни Мичиген, Онтарио, северни Висконсин, јужну Манитобу и северне и централне делове Минесоте. Народ Отава живео је јужно од канала Макинак у северним, западним и јужним деловима Мичигена, такође и у јужном Онтарију, северном Охају и источном Висконсину. Потаватоми су живели у јужном и западном Мичигену, северној и централној Индијани, северном Илиноису, јужном Висконсину и јужном Онтарију.

Током Америчког револуционарног рата (1775–1783), Детроит је био центар за добављање намирница Британске војске. Већина становника били су Француски Канађани и Индијанци и били су у савезу са Француском. По договору из 1794. године, Британци су потпуно напустили Детроит и Мичиген 1796. године. Горње полуострво и Драмондска острва тек су 1818. и 1847. дошли под пуну контролу САД.

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
2.420.982 2.810.173 3.668.412 4.842.325 5.256.106 6.371.766 7.823.194 8.875.083 9.262.078 9.295.297 9.938.444 9.883.640


Распрострањеност становништва у Мичигену

Према пописном заводу САД, Мичиген је имао 9.938.444 становника у априлу 2000. године, док је по попису из 2010, у држави живело 9.883.635 становника, што је значи да је Мичиген једина савезна држава у којој се број становника смањио у поменутој деценији.[10] Године 2010. у Мичигену је живело 592,212 становника рођених у иностранству или 6% од укупног броја.

Према попису у Мичигену живи:

Десет најмногољуднијих мањина у Мичигену су:

Највећи градови[уреди]

 

Извор: ?
Град Популација
Детроит
Детроит
Гранд Рапидс
Гранд Рапидс
1. Детроит 713.777 Ворен
Ворен
Стерлинг Хајтс
Стерлинг Хајтс
2. Гранд Рапидс 188.040
3. Ворен 134.056
4. Стерлинг Хајтс 129.699
5. Лансинг 114.297
6. Ен Арбор 113.934
7. Флинт 102.434
8. Дирборн 98.153
9. Ливонија 96.942
10. Вестланд 84.094

Привреда[уреди]

Биро за економску анализу проценио је 2010. године бруто државни производ Мичигена на 384,1 Б.[11] У априлу 2013. године, стопа незапослености била је 8.4%. [12]

ГМ и Форд, две највеће компаније у Мичигену, у топ 10 су фирми по приходу у целом САД.[13] ГМ и Форд су од 2009. године започели структурну реорганизацију након пада берзи почетком 2000-их година. Постигли су договор са унијом уједињених ауторадника и тим договором порасла је прерађивачка индустрија у држави на 6,6 % од 2001. до 2006.[14], али је проблем била висока цена нафте након економске кризе 2008. године.

Од 2002. године Мичиген је четврти у САД по броју радника у високој технологији. Укупно их је 568.000, од чега 70.000 ради у аутомобилској индустрији.[15] Трећи су по укупној потрошњи на истраживању и развоју у САД, а тај развој и истраживања се углавном врше за аутомобиле, на којима су зарадили више од сваке државе у САД.

Мичиген је био трећи у држави по новим радним местима и повећавању броја истих[16], међутим криза крајем 2000-их година успорила је економију у држави. Аутомобилска индустрија у Деториту, добила је 1.36 Б из америчког министарства за енергетику, за производњу електронских возила, од које се очекује да одмах отвори 6.800 нових радних места, а до 2020. године очекује се чак 40.000.

Аеродром Метрополит у Детроиту један је од најновијих проширених аеродрома у САД, а уз то један је од најмодернијих и највећих. Држава води у САД по креативности посла од 2010. године. [17]

Политика и администрација[уреди]

Слика Мичигенског сената од 2013. до 2015. године

Влада државе подељена је на три нивоа - савезну, окружну и општинску власт. Окрузи су административне јединице државе, а општине су административне јединице округа. Округ и опиштина врше јурисдикције, као што је предвиђено законом. У Мичигену постоји 83 округа.

Гласачи бирају између две главне странке, ко ће бити на власти. Републикански гувернер Џон Енглер три пута је био изабран у периоду од 1991. до 2003. године, а после њега 3 пута изабрана је Џенифер Гранхолм, гувернерка демократа од 2003. до 2011. године. Републиканска партија тренутно држи већину у дому и сенату 'Мичигена. Становништво је подржало избор републиканаца Роналда Регана и Џорџа Буша за председника. Тренутни гувернер је републиканац Рик Снајдер и на власти је од 2011.

Референце[уреди]

  1. „Мичиген укратко: Информације о држави Мичиген” (PDF). Michigan.gov. Приступљено 28. 11. 2006. 
  2. „Freelang Ojibwe Dictionary”. Freelang.net. 
  3. „Compilation of Databases on Michigan Lakes” (PDF). Michigan Department of Natural Resources. Приступљено 18. 4. 2009. 
  4. NOAA Office of Ocean and Coastal Resource Management: My State: Michigan
  5. Press Release: The States of Boating: Report Shows Where Americans Take to the Water Most
  6. „Compilation of Databases on Michigan Lakes” (PDF). MichiganDNR.com. Приступљено 18. 4. 2009. 
  7. „Michigan in Brief: Information About the State of Michigan” (PDF). Department of History, Arts and Libraries. Приступљено November 28, 2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  8. NWS Gaylord Region (31. 8. 2010). „Mean Annual Snowfall”. National Weather Service. 
  9. „Thunderstorm hazards”. srh.noaa.gov. Приступљено November 1, 2006.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)[мртва веза]
  10. „Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2012”. 2012 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. December 2012. Приступљено 20. 12. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. „GDP by State”. Greyhill Advisors. Приступљено 7. 9. 2011. 
  12. „Local Area Unemployment Statistics”. Bls.gov. 
  13. Sloan, Allan (10. 4. 2007). „GM's High-Performance Pension Machine”. Washington Post. стр. D02. 
  14. Staff (February 2008). „Facts about Michigan Manufacturing”. National Association of Manufacturers. Приступљено 17. 6. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  15. Jennifer Kopp-Owens (November 16, 2002). „Michigan: The High-Technology Automotive State”. Michigan Economic Development Corporation. Приступљено 21. 2. 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |year= / |date= mismatch (помоћ)
  16. Staff (2005). „Michigan#2 in the Nation for New Corporate Facilities and Expansions in 2004” (Саопштење). Michigan Economic Development Corporation. 
  17. Headapohl, Jackie (28. 2. 2011). „Michigan led the nation in job creation improvement in 2010”. MLive. Booth Newspapers. Приступљено 8. 3. 2011. 

Литература[уреди]

  • Bald, F. Clever (1961). Michigan in Four Centuries. New York: Harper. OCLC 478659. 
  • Browne, William P. & VerBurg, Kenneth (1995). Michigan Politics & Government: Facing Change in a Complex State. Lincoln, NE: University of Nebraska Press. ISBN 9780803212091. 
  • Bureau of Business Research (1987). Michigan Statistical Abstract. Wayne State University. 
  • Dunbar, Willis F. & May, George S. (1995). Michigan: A History of the Wolverine State. 
  • Press, Charles (1984). Michigan Political Atlas.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Rich, Wilbur (1989). Coleman Young and Detroit Politics: From Social Activist to Power Broker. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 9780814320938. 
  • Rubenstein, Bruce A. & Ziewacz, Lawrence E. (2008). Michigan: A History of the Great Lakes State (4th изд.). Wheeling, IL: Harlan Davidson. ISBN 9780882952574. 
  • Sisson, Richard; Zacher, Christian K. & Cayton, Andrew R.L., ур. (2006). The American Midwest: An Interpretive Encyclopedia. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 9780253348869. 
  • Weeks, George; Kirk, Robert D.; Blanchard, Paula L. & Weeks, Don (1987). Stewards of the State: The Governors of Michigan. Ann Arbor, MI: Historical Society of Michigan. ISBN 9780961434427. 

Спољашње везе[уреди]