Мали Радојица

С Википедије, слободне енциклопедије

Мали Радојица је српска епска песма, која говори о јунаштву истоименог хајдука: преживљавање мучења и успешан бег из тамнице уз помоћ заљубљене Туркиње. Када је надмудрио Турке и побегао спасио је и своје саборце да би се после осветио онима који су га мучили. Храбри јунак Радојица, доведен у тамницу турског затвора смислио је план како да побегне и из затвора спасе себе и своје земљаке. Одлучио је да превари Турке тако што ће се направити мртав, али се жена турског владара није дала лако преварити, па га је, да би се уверила да је заиста мртав, ставила на велике муке и пред велика искушења која је он пребродио и успео у својој превари.

Песма спада у хајдучки и ускочки циклус епских песама. На почетку песме истиче се чувена словенска антитеза: „Боже мили чуда големога! јали грми јал се земља тресе? јал удара море о мраморје?"

Види још[уреди | уреди извор]