Хајдучке и ускочке пјесме
Хајдучке и ускочке пјесме су циклус српске епске народне поезије из периода османске власти. Правилнији назив за пјесме из овог периода био би пјесме средњих времена, јер поред пјесама о хајдуцима и ускоцима у овом циклусу има пјесама о дешавањима из међународне историје (османски покушај освајања Беча, туско-руски ратови) или о односу хришћанске (српске) цркве и Османског царства. У хајдучком и ускочком циклусу нема довољне повезаности, ни јединственог прегледа догађаја, па се дешава да исти ликови, посебно турски, гину више пута.[1]
Пјесме о временима османске владавине, као и преткосовске и косовске пјесме, сабирају се у више тематских кругова, у чијем средишту су јунаци или групе јунака, као што су: круг око Старине Новака и његове дружине и његовог сина Грујице, круг око Мијата Томића, око Баје Пивљанина, круг око сењских ускока гдје су главни јунаци Сењанин Иво, Сењаних Тадија, Комнен Барјактар и други, круг око котарских ускока, где се јављају Стојан Јанковић, његов отац Јанко Митровић, Илија Смиљанић, Вук Мандушић и многи други.[1]
У хајдучки и ускочки циклус спадају сљедеће пјесме:
- Иво Сенковић и ага од Рибника
- Женидба од Задра Тодора
- Мали Радојица
- Отац
- Предраг и Ненад (Вук Караџић, 1845)
- Ропство Јанковић Стојана
- Смрт Сењанина Ива
- Стари Вујадин
- Старина Новак и кнез Богосав
- Пуче пушка Цвијана Шарића (Вук Караџић, 1846)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Деретић 2001, стр. 48.
Литература[уреди | уреди извор]
- Деретић, Јован (2001). Кратка историја српске књижевности. Београд: Светови.