Пређи на садржај

Маргарета Башарагин

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Маргарета Башарагин

Маргарета Башарагин (Суботица, 15. септембар 1978) српска је феминисткиња и истраживачица у интердисциплинарној области родних и женских студија.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основне и мастерске студије завршила на Одсеку за немачки језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Докторирала је 2017. на Центру за родне студије Асоцијације центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања (АЦИМСИ) (данас Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултудисциплинарне студије и истраживања - УЦИМСИ) на УНС. Докторска дисертација: Интеракција рода, језика и културе у формирању идентитета ученица осмог разреда основне школе у процесу двојезичне наставе у Војводини, под менторством професерке емерите Свенке Савић. Усавршавала се у оквиру Ерасмус Мундус Сигма Агиле пројекта школске 2015/16. у Центру за трансдисциплинарне студије рода на Хумболтовом универзитету у Берлину, Немачка под менторством професорке Лан Хорншајт.[1]

Повереница је огранка новосадског Удружења „Женске студије и истраживања” у Суботици од 2020. године.[1]

Потписује више научних радова објављених у домаћим и међународним часописима у којима тематизује проблематику рода и језика у штампаним и говореним материјалима, интеграцију родне равноправности у образовни процес и примену анализе дискурса у интердисциплинарном пољу родних студија. Посебну пажњу посвећује истраживању знаменитих жена из Суботице (Војводине).[2]

До сада је објавила књиге Род, култура и дискурс разговора у разреду (2019, Фондација академика Богумила Храбака, ВАНУ, Нови Сад), Знамените Јеврејке Суботице (2020, Женске студије и истраживања и Футура публикације, Нови Сад), Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке (2021, Женске студије и истраживања и Футура публикације, Нови Сад) и уредила током 2021. године: Старост у времену и простору (Женске студије и истраживања и Футура публикације, Нови Сад); Соња Лицхт: животна прича (Женске студије и истраживања и Футура публикације, Нови Сад[2]; Прилог историји женских студија у Војводини: женске студије у Суботици (Завод за равноправност полова, Нови Сад, 2023.[3]

Активно сарађује са женским удружењима, институцијама и медијима у земљи и региону по питањима афирмације знаменитих жена[4] [5] и родно осетљивог језика[6] [7] [8].

Повереница је огранка новосадског Удружења "Женске студије и истраживања" у Суботици.[9] Током 2022. године поново покреће алтернативни високошколски образовни програм Женских студија[10] у два циклуса "Женске студије после 25 година" (мај-јули 2022)[11] и "Женске студије у Суботици" (октобар-децембар 2022) у Суботици.[12]

Добитница је награде "Анђелка Милић 2022" Секције за феминистичка истраживања и критичке студије маскулинитета - СеФем у катергорији за подршку развоју стварања знања из области феминистичких и родних студија у Србији (теорија и истраживања).[13]

Библиографија (избор)

[уреди | уреди извор]

Књиге и публикације

[уреди | уреди извор]

2019. Род, култура и дискурс разговора у разреду[14] (Нови Сад: Фондација академика Богумила Храбака за публиковање докторских дисертација).

2020. Знамените Јеврејке Суботице[15] (Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације).

2021. Знамените Јеврејке Суботице: Соња Лицхт – животна прича[16] (ур, Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације).

2021. Старост и род у времену и простору: Шта старије жене (не)могу у Србији данас?[17] (ур, Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације).

2021. (са Свенком Савић). Прилог историји женских студија у Новом Саду: време промене (2020-2021)[18] (Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације).

2021. Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке[19] (Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације).

2023. Прилог историји женских студија у Војводини: женске студије у Суботици (Завод за равноправност полова, Нови Сад).[20]

Радови и прилози у домаћим и међународним часописима и зборницима

[уреди | уреди извор]

2021. (са Свенком Савић) “Гендер анд Идеологy: Wомен он Постаге Стампс ин Сербиа: 2006-2018“, Теме, Вол. XLV, Но 1, 193-211.

2021. „Употреба родно осетљивог језика у феминистичком часопису Женски покрет“, у: Милинковић, Јелена (ур.) и Жарка Свирчев (ур.) Зборник радова са Међународног научног скупа „Часопис Женски покрет (1920–1938)“, Институт за књижевност и уметнот, Београд, 99-118.

2020. „Старост у рекламама: ејџизам, род, образовање“, Зборник „Интеркултуралност у образовању 2020”, 3. октобар 2020. г, Суботица, Шеста међународна научна конференције ИнтерКулт 2020, Педагошки завод Војводине, Нови Сад, Учитељски факултет на мађарском наставном језику, Суботица, 77-91.

2020. „Институционализација истраживања рода у високошколском образовању. Часопис за феминистичку теорију и студије културе“, Генеро, 24. Београд: Центар за студије рода и политике, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, 247-253.

2020. „Феминистичка лингвистка“, у: Антонић, Ивана (ур.) Свенка Савић: Између балетске и језичке игре. Нови Сад: Женске студије и истраживања, Футура публикације, 63-100.

2020. (са Драгом Гајић) „Др Маргита Херцл – антифашисткиња и лекарка“, у: Стевановић, Лада (ур.), Младена Прелић (ур.), Мирослава Лукић Крстановић (ур.) (2020). Научнице у друштву. Радови са конференције одржане од 11. до 13. фебруара 2020. у Српској академији наука и уметности у Београду. Београд: Етнографски институт САНУ, 361-371.

2019. (са Свенком Савић) „Функције дискурсне стратегије 'говорење углас' у ТВ дуелу политичара у Србији“, у: Грухоњић, Динко (ур.); Драшковић, Бранкица (ур.) Зборник радова са Међународне научне конференције Медији и јавне полтике – узмеђу прокламованог и праксе, Одсек за медијске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, 91-107.

2019 (са Свенком Савић) “Гендер перспецтиве он теацхер-пупил цлассроом интерацтион: Феедбацк анд евалуатион”, Словеншчина, 2.0 (2), 172-196.

2019. (са Свенком Савић. „Род, жене и антифашизам на друштвеној мрежи Женска посла“, у: Грухоњић, Динко и Дубравка Валић Недељковић (ур.) (2019). Зборник радова са Међународне научне конференција Медији цивилног друштва као алтернатива медијском популизму, сензационализму и лажним вестима, 25. мај 2018, Одсек за медијске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, уз подршку Медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији, Нови Сад, 185-197.

2018. „Елементи интеркултурног образовања у ваннаставним активностима у основним школама: пример родне анализе школских приредби у двојезичној школи у Војводини“, Интеркултуралност у образовању ИнтерКулт 2017, Зборник 12, Нови Сад: Педагошки завод Војводине, Филозофски факултет, 43-62.

2018. „Језик као политичко средство не_дискриминаторне праксе: једно схватање рода у немачком језику професx Лан Хорншајт (ланн хорнсцхеидт)“, у: Захаријевић, Адријана и Катарина Лончаревић (ур.) (2018). Феминистичка теорија за све. Зборник радова са конференције „Неко је рекао феминизам? Феминистичка теорија у Србији данас“. Београд: Институт за филозофију и друштвену теорију и Факултет политичких наука, 397-416.

2016. (и др) „Употреба родно осетљивог језика на сајтовима факултета Универзитета у Новом Саду“, у: Першић, Ива (ур.),  Зборник радова с Међународне студентске конференције „Језик: упутства за употребу. Пула: Свеучилиште Јурја Добриле у Пули, 20-34.

2016. „Интеракција рода и језика у разговору наставник-ученик у разреду: прекидања и преклапања“, Прилози проучавању језика, 47. Нови Сад: Филозофски факултет, 123-133.

2016. „А тáрсадалми нем éс а нyелв кöлцсöнхатáса а тантерми бесзéлгетéсекбен – мегсзóлíтáс” (Беретка Катинка фордíтáса), Лéтüнк, XLVI. éвфолyам, 2016. 4. сзáм. Úјвидéк: Форум Кöнyвкиадó Интéзет, 109-128.

2016. (са Свенком Савић) „Родно осетљива анализа читанки за осми разред ОШ за српски језик, српски као нематерњи и мађарски језик“, Зборник Одсека за педагогију, Свеска 25 (2016), Филозофски факултет, Нови Сад, 75-97.

2015. „Интеркултуралност основношколске образовне праксе – пример школских приредби“. У: Грујић, Тамара; Јасмина Арсенијевић, Јасмина (ур.) (2015). Компетенције васпитача за друштво знања: тематски зборник / Четврта међународна научностручна конференција Методички дани. Кикинда: Висока школа струковних студија за образовање васпитача, 417-426.

2014. „Сексизам у антиејџ новинским огласима – шта нам обећавају“, У: Валић Недељковић, Дубравка, Пралица, Дејан (ур.) (2014). Дигиталне медијске технологије и друштвено образовне промене. Медијска истраживања - Зборник 6. Нови Сад: Филозофски факултет, 28-37.

2013. „ТВ реклама као огледало стереотипне мизогиније – критичка анализа рекламног ТВ дискурса из родне перспективе“. У: Валић Недељковић, Дубравка, Пралица, Дејан (ур.) (2013). Дигиталне медијске технологије и друштвено образовне промене 3. Нови Сад: Филозофски факултет, 281-292.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Маргарета Башарагин”. Женске студије и истраживања. 24. март 2022. Приступљено 24. март 2022. 
  2. ^ а б Цицкариц, Лилијана (25. фебруар 2022). „Награда Анђелка Милић 2022 - др Маргарета Башарагин, Удружење Женске студије и истраживања”. СеФем (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 03. 2022. г. Приступљено 24. март 2022. 
  3. ^ https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/10/Zenske-studije-u-Subotici-KOLOR-sa-koricama.pdf
  4. ^ „Књига „Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке“ Маргарете Башарагин: Отклон култури заборава коју живимо”. Маглочистач. 4. фебруар 2022. Приступљено 24. март 2022. 
  5. ^ „Положен венац жртвама фашистичког терора у Жутој кући у Суботици: Више стотина људи прошло кроз бруталну тортуру”. Маглочистач. 23. септембар 2021. Приступљено 24. март 2022. 
  6. ^ „Родна равноправност у Србији политичко питање: Често имамо одбојност да називамо ствари у женском роду”. Маглочистач. 19. новембар 2021. Приступљено 24. март 2022. 
  7. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Реаговања на допис поводом Закона о родној равноправности: Препоруке Одбора нису научно засноване”. www.ртс.рс. Приступљено 24. март 2022. 
  8. ^ „Трибина: "Женски пол и мушки род: југословенске феминисткиње и језичке политике"”. Дом омладине Београда (на језику: енглески). Приступљено 24. март 2022. 
  9. ^ „Маргарета Башарагин”. Удужење "Женске студије и истраживања" Нови Сад. Приступљено 9. 01. 2023. 
  10. ^ „Маргарета Башарагин: О Женским студијама”. суботица.инфо. 27. 09. 2022. Приступљено 9. 01. 2023. 
  11. ^ Башарагин Маргарета, Свенка Савић (2022). Женске студије после 25 година. Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације. ИСБН 978-86-7188-211-8. 
  12. ^ „Завршетак образовног програма "Женске студије у Суботици"”. Удружење "Женске студије и истраживања" Нови Сад. 18. 12. 2022. Приступљено 9. 01. 2023. 
  13. ^ Башарагин, Маргарета (20. март 2022). „Говор поводом награде Анђелка Милић (Аероклуб, Београд, 17.03.2022)”. СеФем. Приступљено 24. март 2022. [мртва веза]
  14. ^ Башарагин, Маргарета (24. март 2022). „Род, клутура и дискурс разговора у разреду” (ПДФ). Женске студије и истраживања. Приступљено 24. март 2022. 
  15. ^ Башарагин, Маргарета (24. март 2022). „Знамените Јеврејке Суботице” (ПДФ). Женске студије и истраживања. Приступљено 24. март 2022. 
  16. ^ Башарагин, Маргарета (24. март 2022). „Соња Лицхт: животна прича” (ПДФ). Женске студије и истраживања. Приступљено 24. март 2022. 
  17. ^ Башарагин, Маргарета (24. март 2022). „Старост и род у времену и простору: шта старије жене (не) могу у Србији данас?” (ПДФ). Женске студије и истраживања. Приступљено 24. март 2022. 
  18. ^ Свенка Савић, Маргарета Башарагин (24. март 2022). „Прилог историји женских студија у Новом Саду: време промене (2020-2021)” (ПДФ). Женске студије и истраживања. Приступљено 24. март 2022. 
  19. ^ Башарагин, Маргарета (5. фебруар 2022). „Антифашисткиње Суботице: скојевке, партизанке и афежеовке” (ПДФ). Приступљено 24. март 2022. 
  20. ^ https://ravnopravnost.org.rs/wp-content/uploads/2023/10/Zenske-studije-u-Subotici-KOLOR-sa-koricama.pdf
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Margareta_Bašaragin&oldid=28432297”