Пређи на садржај

Међународни институт за истраживање катастрофа

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни институт за истраживање катастрофа
Научно-истраживачка организација
Делатностнаучна истраживања из области природних и антропогених катастрофа;
СедиштеДимитрија Туцовића
11000 Београд, Србија
ПроизводиОбуке, семинари, курсеви, процене ризика
ПриходНаучна истраживања
Веб-сајтhttp://upravljanje-rizicima.com/medjunarodni-institut-za-istrazivanje-katastrofa/

Медјународни институт за истраживање катастрофа (МИК) у Београду представља републичко, непрофитно удружење, основано на неодређено време, ради остваривања циљева који се односе се на спровођење квантитативно-квалитативних истраживања из области студија катастрофа. [1]. Основан је од стране Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама као специјализована организација за истраживања из области катастрофа.

Циљеви[уреди | уреди извор]

У оквиру Међународног института за истраживање катастрофа, основаног 21.12.2020. године, спроводе се бројна истраживања из области природних и антропогених катастрофа. Према Статуту (2020)[2] основна делатност Међународног института за истраживање катастрофа је научно истраживачки рад у области студија катастрофа. и обавља се у Институту. Научна делатност Института обавља се у складу са Законом о научно-истраживачкој делатности Србије[3] и постављеном и усвојеном програмском оријентацијом рада.

  • Спровођење научних истраживања из области феноменологије катастрофа и опасности[4];
  • Спровођење научних истраживања из области припремљености и ублажавања ризика од катастрофа[5];
  • Спровођење научних истраживања из области заштите и спасавања у катастрофама[6];
  • Спровођење научних истраживања из области опоравка од катастрофа[7][8];
  • Спровођење научних истраживања из области управљања ризицима[9][10] од катастрофа[11][12]
  • Спровођење научних истраживања из области медјународне сарадње и правног оквира у области катастрофа[13][14][15][16][4]
  • Врши и друге послове у складу Статутом[17].

Директор Института[уреди | уреди извор]

На седници управног одбора за директора је избран доц. др Владимир M. Цветковић, Факултет безбедности, Универзитет у Београду. Секретари друштва су Тамара Манчић и Јована Мартиновић из Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуациама.[18]

Делатност Института[уреди | уреди извор]

Основну делатност, Институт остварује кроз основна, примењења и развојна научна истраживања из области научне дисциплине управљања ризицима од катастрофа[19] која за предмет свог проучавања има[20]:

  • Етиологију угрожавања безбедности људи ризицима од катастрофа[21] изазваних природним или антропогеним факторима[22] (природне катастрофе – литосферске[23], хидросферске[24], атмосферске, биосферске и ванземаљске; техничко-технолошке – нуклеарне и радиолошке, индустријске, транспортне, инфраструктурне, изазване опасним материјама, ратним разарањима и терористичким нападима[25]);
  • Методолошка питања из области управљања ризицима од катастрофа[26] (теорија катастрофа, методе истраживања – квантитативна и квалитативна истраживачка традиција у области катастрофа, теоријски оквири истраживања катастрофа – теорије спремности, угрожености, отпорности, комплексних система, планираног понашања, ургентних норми, одлучивања, симболичког интеракционизма итд.; парадигме у истраживањима катастрофа[27]: инжењерства, понашања, развоја и сложености;
  • Феноменологију катастрофа и опасности[28][29][30] (појмовна одређења и карактеристике; природа и карактеристике опасности – физичке карактеристике: међународне скале интензитета опасности, учесталост и трајање; класификација опасности и катастрофа; директне и индиректне последице катастрофа; актуелна питања и проблематика у вези с тенденцијама, митовима и другим, етичким питањима у области катастрофа;
  • Угроженост и отпорност на катастрофе[31] (концептуална питања и карактеристике; различите перспективе и димензије – појединачна, физичка, еколошка и економска угроженост критичне инфраструктуре); методе мерења и индикатори угрожености; димензије отпорности – грађана, домаћинстава и локалне заједнице, инжењерска, институционална и еколошка отпорност организација[32]; глобални и локални индикатори отпорности на катастрофе; компоненте отпорности;
  • интегрисано управљање ризицима од катастрофа[33] (дефинисање ризика и неизвесности; извори ризика од катастрофа; врсте ризика; утицај ризика; дефинисање вероватноће; појам, функција и циљеви управљања ризицима; идентификовање контекста, идентификовање опасности, процена ризика од опасности, сортирање опасности, анализа ризика појединачних опасности, груписање и одређивање приоритета, процес и алати информисања јавности о ризицима; методе и модели процене ризика; методологија процене ризика; мапирање ризика; планови заштите и спасавања; индикатори управљања ризицима од катастрофа; методологија процене ризика и информисање јавности о ризицима)[34][35][36][37]
  • Превенцију и ублажавање ризика од катастрофа[38][39][40][41] (појмовна одређења; стратегије и мере ублажавања ризика – структурно и неструктурно ублажавање ризика; функције ублажавања ризика – смањење вероватноће и последица, избегавање, трансфер, прихватање; ублажавање ризика од катастрофа изазваних природним и техничко-технолошким опасностима);
  • Припремљеност за реаговање на катастрофе (појмовна одређења; врсте и карактеристике припремљености – индивидуална, припремљеност домаћинстава, локалне заједнице и државе; образовање и обуке – едукација у школама и породици; фактори утицаја на припремљеност; конкретне мере припремљености за природне и техничко-технолошке катастрофе; планирање у условима катастрофа; опрема и залихе за катастрофе);
  • Реаговање на ризике од катастрофа[42] (планирање и мере реаговања на ризике; организација и надлежности интервентно-спасилачких служби; специфичности и карактеристике реаговања на катастрофе; волонтирање у условима катастрофа; међународни стандарди приликом реаговања; медији и извештавање о катастрофама;
  • Опоравак од катастрофа[43] (појам и фазе опоравка од катастрофа – помоћ, обнова и реконструкција; рестаурација, рехабилитација и поновни развој; димензије и изазови опоравка од катастрофа – опоравак животне средине, друштвено-психолошки опоравак, обнављање услуга, опоравак критичне инфраструктуре; планирање опоравка од катастрофа – краткорочно, дугорочно и принципи; комплексности опоравка и донације; управљање отпадом; изазови и изгледи након катастрофе; модели опоравка);
  • Информационе системе и управљање ризицима од катастрофа (базе података о ризицима од катастрофа – међународне и националне базе; Коперников сервис за управљање ризицима; унапређени информациони систем за пожаре; сателитско даљинско очитавање; паметни систем одговора на катастрофе; Глобални мониторинг центар за пожаре (Глобал Фире Мониторинг Центер – ГФМЦ); географски информациони системи и смањење ризика итд.;
  • Међународну сарадњу у области смањења ризика од катастрофа (институционалне и правне основе међународне сарадње; међународне и регионалне организације које су важне за смањење ризика; међународна сарадња у пракси) и
  • Правне оквире за смањење ризика од катастрофа[44] (међународни правни оквири за смањење ризика – Оквир из Сендаја за смањење ризика од катастрофа у периоду 2015–2030. године, Оквир за деловање из Хјога, Међународна стратегија за смањење ризика, Иницијатива за превентиву и припремљеност за катастрофе и женевске конвенције; национални правни оквир).

Чланови Инситута[уреди | уреди извор]

Међународни инситут за истраживање катастрофа у свом саставу има више десетина чланова које чине професори, млади истраживачи који се директно или индиректно баве истраживањима из области катастрофа.[45]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 01. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 
  2. ^ https://pretraga2.apr.gov.rs/AssociationPublicWebSearch/Details/Details?beid=11674221&rnd=2FB2CBCB18E5CCBF0546A87EDDC59D298AB3FF02[мртва веза]
  3. ^ https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_naucnoistrazivackoj_delatnosti.html
  4. ^ а б Цветковиц, V., & Мартиновић, Ј. (2021). Инновативе солутионс фор флоод риск манагемент. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(2), 71-100. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.5
  5. ^ Цветковић, V., Николић, Н., Ненадић, Р. У., Оцал, А., & Зечевић, M. (2020). Препареднесс анд Превентиве Бехавиорс фор а Пандемиц Дисастер Цаусед бy ЦОВИД-19 ин Сербиа. Интернатионал Јоурнал оф Енвиронментал Ресеарцх анд Публиц Хеалтх, 17(11), 4124
  6. ^ Оцал, А., Цветковић, V. M., Баyтиyех, Х., Тедим, Ф., & Зечевић, M. (2020). Публиц реацтионс то тхе дисастер ЦОВИД-19: А цомпаративе студy ин Италy, Лебанон, Португал, анд Сербиа. Геоматицс, Натурал Хазардс анд Риск, 11(1), 1864-1885. . дои:10.1080/19475705.2020.1811405.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Цветковић, V. M., Öцал, А., & Иванов, А. (2019). Yоунг адултс’ феар оф дисастерс: А цасе студy оф ресидентс фром Туркеy, Сербиа анд Мацедониа. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Редуцтион, 101095
  8. ^ Цветковић, V., Ноји, Е., Филиповић, M., Марија, M. П., Желимир, К., & Ненад, Р. (2018). Публиц Риск Перспецтивес Регардинг тхе Тхреат оф Террорисм ин Белграде: Имплицатионс фор Риск Манагемент Децисион-Макинг фор Индивидуалс, Цоммунитиес анд Публиц Аутхоритиес. Јоурнал оф Цриминал Инвестигатион анд Цриминологy/, 69(4), 279-298
  9. ^ Тхеннаван, Е., Ганапатхy, Г., С., C., & Рајаwат, А. (2020). Пробабилистиц раинфалл тхресхолдс фор схаллоw ландслидес инитиатион – А цасе студy фром Тхе Нилгирис дистрицт, Wестерн Гхатс, Индиа. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(1), 1-14. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.1
  10. ^ Каур, Б. (2020). Дисастерс анд еxемплифиед вулнерабилитиес ин а црампед Публиц Хеалтх Инфраструцтуре ин Индиа. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(1), 15-22. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.2
  11. ^ Цветковиц, V., & Јанковић, Б. (2020). Привате сецуритy препареднесс фор дисастерс цаусед бy натурал анд антхропогениц хазардс. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(1), 23-33. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.3
  12. ^ Хуссаини, А. (2020). Енвиронментал Планнинг фор Дисастер Риск Редуцтион ат Кадуна Интернатионал Аирпорт, Кадуна Нигериа. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(1), 35-49. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.1.4
  13. ^ Олаwуни, П., Олоwопороку, О., & Дарамола, О. (2021). Детерминантс оф Ресидентс’ Партиципатион ин Дисастер Риск Манагемент ин Лагос Метрополис Нигериа. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(2), 1-18. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.1
  14. ^ Ал-рамлаwи, А., Ел-Моугхер, M., & Ал-Агха, M. (2021). Тхе Роле оф Ал-Схифа Медицал Цомплеx Администратион ин Евацуатион & Схелтеринг Планнинг. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(2), 19-36. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.2
  15. ^ Цхакма, У., Хоссаин, А., Ислам, К., Хаснат, Г. Т., & Кабир, M. Х. (2021). Wатер црисис анд адаптатион стратегиес бy трибал цоммунитy: А цасе студy ин Багхаицхари Упазила оф Рангамати Дистрицт ин Бангладесх. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(2), 37-46. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.3
  16. ^ Јха, D., Бхаттацхарyyа, Р., Схyам, С., & Ратнаyке, У. (2021). Индицатор басед ассессмент оф интегратед флоод вулнерабилитy индеx фор Брунеи Даруссалам. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 2(2), 47-70. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2020.2.2.4
  17. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 
  18. ^ http://upravljanje-rizicima.com/
  19. ^ Цветковић, V. (2020). Управљање ризицима у ванредним ситуацијама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама
  20. ^ https://www.researchgate.net/publication/335797940_Upravljanje_rizicima_u_vanrednim_situacijama_-_Disaster_Risk_Management?_sg=-FLBI_-hC95eCdQ1fnpIFNhFR5-UeC3gCy8dKpDH_1rOytzTLB8XKUlbT58QzKU6SXgSdV_o-weezQNaF4qYG3_FNjVzbNLM4s4GEO0x._IIWAMcZq7y1wUFXx0Dn1G7g2Engk4T5_yBAmF2JAaGP0X4_nkYy-ybxf_IIqLYAOj5ErbAFoHBwXMpTiw9qhw
  21. ^ Цветковић, V. (2021). Безбедносни ризици и катастрофе. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.
  22. ^ Цветковић, V. (2019). Управљање ризицима и системи заштите и спасавања од катастрофа. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама
  23. ^ Јаковљевић, V., Цветковић, V., & Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Београд: Факултет безбедности, Универзитет у Београду.
  24. ^ Цветковић, V., Гачић, Ј. (2016). Евакуација у природним катастрофама. Београд: Задужбина Андрејевић.
  25. ^ Цветковић, V. (2016). Полиција и природне катастрофе. Београд: Задужбина Андрејевић
  26. ^ Цветковић, V. (2017). Методологија научног истраживања катастрофа – теорије, концепти и методе. Београд: Задужбина Андрејевић.
  27. ^ Иванов, А., Цветковић, V. (2016). Природни катастрофи – геопросторна и временска дистрибуција. Универзитет „Св. Климент Охридски“- Битола, Факултет за безбедност, Скопје.
  28. ^ Цветковић, V., Павловић, С., & Јанковић, Б. (2021). Фацторс оф инфлуенце он препареднесс оф тхе привате сецуритy мемберс фор фире емергенциес. Јоурнал оф Цриминалистиц анд Лаw, НБП, 26(1)
  29. ^ Цветковић, V., Томашевић, К., & Милашиновић, (2019). Безбедносни ризици климатских промена: студија случаја Београда – Сецуритy рискс оф цлимате цханге: цасе студy оф Белграде. 53(2), 596–626.
  30. ^ Цветковић, V., Милашиновић, С., & Лазић, Ж. (2018). Еxаминатион оф цитизенс’ аттитудес тоwардс провидигн суппорт то вулнерабле пеопле анд волунтерееинг дуринг дисастерс. Јоурнал фор социал сциенцес, ТЕМЕ, 42(1), 35-56.
  31. ^ Бошковић, D., Цветковић, V. (2017). Процена ризика у спречавању извршења кривичних дела експлозивним материјама. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
  32. ^ Цветковић, V., Мартиновић, Ј. (2021). Управљање у нуклеарним катастрофама. Београд: Научно-стручно друштво за управљање ризицима у ванредним ситуацијама.
  33. ^ Миладиновић, С., Цветковић, V., & Милашиновић, С. (2017). Управљање у кризним ситуацијама изазваним клизиштима. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
  34. ^ Сукхwани, V., Гyамфи, Б., Зханг, Р., АлХинаи, А., & Схаw, Р. (2019). Ундерстандинг тхе барриерс рестраининг еффецтиве оператион оф флоод еарлy wарнинг сyстемс. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(2), 1-19. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.1
  35. ^ Мано, Р., Кирсхценбаум, А., & Рапапорт, C. (2019). Еартхqуаке препареднесс: А Социал Медиа Фит перспецтиве то аццессинг анд диссеминатинг еартхqуаке информатион. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(2), 19-31. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.2
  36. ^ Перић, Ј., & Цветковић, V. (2019). Демограпхиц, социо-ецономиц анд пхyцологицал перспецтиве оф риск перцептион фром дисастерс цаусед бy флоодс: цасе студy Белграде. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(2), 31-45. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.3
  37. ^ Рицо, Г. (2019). Сцхоол-Цоммунитy Цоллаборатион: Дисастер Препареднесс тоwардс Буилдинг Ресилиент Цоммунитиес. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(2), 45-61. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.2.4
  38. ^ Цветковиц, V. (2019). Риск Перцептион оф Буилдинг Фирес ин Белграде. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(1), 81-91. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.5
  39. ^ Гуо, X., & Капуцу, Н. (2019). Еxамининг Стакехолдер Партиципатион ин Социал Стабилитy Риск Ассессмент фор Мега Пројецтс усинг Нетwорк Аналyсис. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(1), 1-31. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.1
  40. ^ Фујита, К., & Схаw, Р. (2019). Препаринг Интернатионал Јоинт Пројецт: усе оф Јапанесе флоод хазард мап ин Бангладесх. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(1), 62-80. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.4
  41. ^ Öцал, А. (2019). Натурал Дисастерс ин Туркеy: Социал анд Ецономиц Перспецтиве. Интернатионал Јоурнал оф Дисастер Риск Манагемент, 1(1), 51-61. https://doi.org/10.18485/ijdrm.2019.1.1.3
  42. ^ Цветковић, V., Филиповић, M. (2017). Припремљеност за природне катастрофе – препоруке за унапређење припремљености. Београд: Задужбина Андрејевић.
  43. ^ Цветковић, V. (2013). Интервентно-спасилачке службе у ванредним ситуацијама. Београд: Задужбина Андрејевић.
  44. ^ https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Cvetkovic7
  45. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2021. г. Приступљено 15. 02. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Međunarodni_institut_za_istraživanje_katastrofa&oldid=26762211”