Миленијумски крст
Миленијумски крст је 66 метара висок крст на врху планине Водно (1.066 м) која се уздиже изнад Скопља,[1][2] Северна Македонија и представља највиши крст на свету.[3] Крст је изграђен 2002. године[1][4] поводом 2000. годишњице Хришћанства у Македонији и свету.[5] Миленијумски крст се може видети са удаљености од 30 km.
Конструкција[уреди | уреди извор]
Изградња је почела 2002. године и финансирала ју је неканонска Македонска православна црква, Македонска влада и донатори из Македоније и целог света. Крст је изграђен на највишој тачки планине Водно на месту Крстовар — што је турски назив за „Место крста“ јер је тамо био мањи крст пре Миленијумског крста. Осмог септембра 2008. године, на дан независности Републике Македоније у крст је уграђен лифт. У 2009. отворен је ресторан и сувенирница поред крста.
Споменик је заснован на решеткастом дизајну, сличном Ајфеловом торњу и има традиционални облик хришћанског крста без других додатака или елемената.[3] Изграђена је на платформи са дванаест стубова која симболично представља дванаест апостола.[5] Унутар крста се налази лифт до највишег нивоа за поглед на Скопље.[3] Са јужне стране града панорамом Скопља доминира високи Миленијумски крст на врху планине Водно.[6][7] Споменик је видљив из скоро свих делова престонице, а његово присуство се осећа у шетњама градских становника или људи који улазе у град јер привлачи пажњу.[1][5] Ноћу се крст може видети као прекривен хиљадама светала.[6][1][5]
Историја[уреди | уреди извор]
Након распада Југославије и независности Македоније, различите етничке и религијске групе у земљи надметале су се једна са другом да оставе свој траг на урбаном пејзажу Скопља, посебно након међуетничког сукоба 2001.[8][4][7]
У августу 2002. одржана је церемонија посвећења Миленијумском крсту и присуствовало је 70.000 људи.[2] Изградња споменика завршена је 2019. године.[7]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Поглед на Миленијумски крст из центра Скопља -
Жичара -
Миленијумски крст 2015.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Рагару, Надеге (2008). „Тхе Политицал Усес анд Социал Ливес оф "Натионал Хероес": Цонтроверсиес овер Скандербег'с Статуе ин Скопје”. Сüдостеуропа. 56 (4): 529. Архивирано из оригинала 2019-02-22. г. Приступљено 2019-03-06.
- ^ а б Рамет, Сабрина П. (2005). „Тхе Политицс оф тхе Сербиан Ортходоx Цхурцх”. Ур.: Вјеран, Павлаковић; Рамет, Сабрина П. Сербиа Синце 1989: Политицс анд Социетy Ундер Милошевић анд Афтер. Университy оф Wасхингтон Пресс. стр. 269. ИСБН 9780295802077.
- ^ а б в Косиńски, Wојциецх (2014). „Миасто-śwиадек хистории: добро и зłо, пиęкно и брзyдота” (ПДФ). Прзестрзеń I Форма. 2.
- ^ а б Козиура, Каролина (2014). „Тхе струггле овер меморy хидден ин тхе цонтемпорарy цитyсцапе: тхе еxампле оф Скопје 2014, Мацедониа” (ПДФ). Јоурнал оф Урбан Етхнологy: 108. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 03. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2023.
- ^ а б в г Вангели, Анастас (2010). „Религион, Натионалисм анд Цоунтер-сецуларизатион: Тхе Цасе оф тхе Мацедониан Ортходоx Цхурцх”. Идентитy Студиес ин тхе Цауцасус анд тхе Блацк Сеа Регион. 2.
- ^ а б Тхиессен, Илка (2018). „Лифе амонг Статуес ин Скопје”. Ур.: Монтгомерy, Давид W. Еверyдаy Лифе ин тхе Балканс. Индиана Университy Пресс. стр. 256. ИСБН 9780253038203.
- ^ а б в Попоски, Зоран; Тодорова, Марија (2016). „Публиц Меморy ин Пост-Цонфлцитт Скопје: Цивиц Арт ас Ресистанце то Нарративес оф Етхницитy анд Дисинтегратион”. Ур.: О'Раwе, Дес; Пхелан, Марк. Пост-цонфлицт перформанце, филм анд висуал артс: Цитиес оф меморy. Спрингер. стр. 100. ИСБН 9781137439550.
- ^ Чампраг, Небојша (2019). „Идентитy Струггле ин Пост-Социалист Цитy: Ре-Имагинееринг Белграде, Ремоделлинг Скопје”. Ур.: Доğан, Евинç. Реинвентинг Еастерн Еуропе: Имагинариес, Идентитиес анд Трансформатионс. Транснатионал Пресс Лондон. стр. 106. ИСБН 9781910781876.
