Модерни плес

С Википедије, слободне енциклопедије
Марта Грахам 1948. године
Исидора Данкан 1903. године
Плесач у Лабановој школи, Берлин 1929

Модерни плес је широки жанр западног концертног или позоришног плеса, првенствено настао у Немачкој и Сједињеним Државама крајем 19. и почетком 20. века.

Сматра се да се модерни плес појавио као одбацивање или побуна против класичног балета. Социоекономски и културни фактори такође су допринели његовом развоју. Крајем 19. века, плесни уметници попут Изадоре Данкан, Мауд Алан и Лоје Фулер били су пионири нових облика и пракси у ономе што се данас назива естетским или слободним плесом за извођење. Ови плесачи су занемарили строг балетски речник, одређени, ограничени скуп покрета који су се сматрали својственим балету и престали су да носе корсете и шпиц-патике у потрази за већом слободом кретања.

Током 20. века, социополитичка забринутост, главни историјски догађаји и развој других уметничких облика допринели су даљем развоју модернистичког плеса у Сједињеним Државама и Немачкој. Прелазећи у шездесете године, почеле су да се појављују нове идеје о плесу, као одговор на раније форме плеса и на друштвене промене. На крају, постмодерни плесни уметници одбацили су формализам модерног плеса и укључили елементе као што су уметност перформанса, контактна импровизација, техника ослобађања и импровизација.[1]

Амерички модерни плес може се (грубо) поделити у три периода или ере. Током раног модерног доба (око 1880–1923), овај плес је био карактерисан радовима Изадоре Данкан, Лоје Фулер, Рут Ст. Денис, Теда Шона и Елеанор Кинг, што је радикално измењена уметничка пракса, али још увек нису постојале јасно изражене модерне плесне технике. Током централног модерног периода (око 1923–1946), кореографи Марта Грахам, Дорис Хамфри, Катерин Данхам, Чарлс Вејдман и Лестер Хортон настојали су да развију препознатљиво америчке стилове покрета и речника, и развили су јасно дефинисане и препознатљиве системе плесног тренинга. У периоду касне модерне (око 1946–1957), Хосе Лимон, Перл Прајмус, Мерс Кунингам, Тејли Бити, Ерик Хокинс, Ана Соколов, Ана Халприн, Пол Тејлор увели су јасан апстракционизам и авангардне покрете и отворили пут постмодерном плесу.[2]

Залеђина[уреди | уреди извор]

Сматра се да се модерни плес појавио као одбацивање или побуна против класичног балета, иако историчари сугеришу да су социоекономске промене у Сједињеним Државама и Европи помогле да се покрену промене у свету плеса. У Америци су све већа индустријализација, успон средње класе (која је имала више расположивог дохотка и слободног времена) и ороњавање викторијанских социјалних ограничења довели су, између осталих промена, до новог интересовања за здравље и физичку способност.[3] „У тој атмосфери је настао ’нови плес’ колико из одбацивања друштвених структура, тако и из незадовољства балетом.“[4] У том истом периоду „прваци физичког васпитања помогли су да се припреми пут за савремени плес и гимнастичке вежбе служиле су као техничка полазишта младим женама које су желеле да плешу.“[5] Женски колеџи су почели да нуде курсеве „естетског плеса“ крајем 1880-их.[6] Емил Рат, који је у то време опширно писао о овом новом облику уметности, напомиње

„Музика и ритмички телесни покрети су сестре близанкиње, будући да су истовремено настале ... данас у уметничком делу Исадоре Дункан, Мауд Алан и других видимо употребу облика плеса који настоји да прикаже у покретима оно што музички мајстор изражава у својим композицијама - интерпретативно плесање“.[7]

Радикални плес[уреди | уреди извор]

Узнемирени Великом депресијом и растућом пријетњом фашизма у Европи, радикални плесачи покушали су увећају свесност драматизујући економске, социјалне, етничке и политичке кризе свог времена.

  • Хања Холм, ученица Мари Вигман и инструктор у Вигмановој школи у Дрездену, основала је Њујоршку Вигманову школу плеса 1931. године (која је 1936. постала Студио Хање Холм) уводећи Вигманову технику, Лабанове теорије просторне динамике, а касније и своје сопствене плесне технике америчког модерног плеса. Као искусна кореографкиња, она је била оснивач првог Америчког плесног фестивала у Бенингтону (1934). Плесно дело Холмове под насловом Метрополитан Дејли била је прва модерна плесна композиција која је емитована на НБЦ-у, а њен лабанотацијска партитура за Кисс Ме, Кате (1948) била је прва кореографија која је заштићена ауторским правима у Сједињеним Државама. Холмова је кореографисала у пољима концертног плеса и музичког позоришта.[8]
  • Ана Соколов - Ученица Марте Грахам и Луиса Хорста, Соколова је створила сопствену плесну компанију (око 1930). Приказујући драматичне савремене слике, композиције Соколове углавном су биле апстрактне, често су откривале читав спектар људског искуства који одражава напетост и отуђеност времена и истинутост људског кретања.
  • Хосе Лимон - 1946. године, након студија и наступа са Дорис Хумфри и Чарлсом Вејдманом. Лимон је основао сопствену компанију са Хумфријем као уметничким директором. Под њеним менторством Лимон је створио свој аутентични плес The Moor’s Pavane (1949). Лимонова кореографска дела и техника остају снажан утицај на савремену плесну праксу.[9]

У Сједињеним Државама[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Модерни плес у Сједињеним Државама
Марта Грахам и Бертрам Рос 1961. године; фото Карла ван Вехтена

Рани модерни плес у Америци[уреди | уреди извор]

Рут Ст. Денис је 1915. године са супругом Тедом Шоном основала школу и плесну компанију Денишон.[10] Марта Грахам се често сматра оснивачком мајком модерног концертног плеса 20. века.[11] Грахам је балет сматрала превише једностраним: европским, империјалистичким и неамеричким.[12] Она је постала ученица школе Денишовн 1916. године, а затим се преселила у Њујорк Сити 1923. године, где је наступала у музичким комедијама, мјузикхоловима и радила на сопственој кореографији.[13] Грахам је развила сопствену плесну технику, Грахамову технику, која се заснивала на концептима контракције и ослобађања.[11] У Грахамовим учењима, она је настојала да њени ученици „осећају“. „Осећати“ значи имати појачан осећај свести о приземљености за под, а истовремено осећати енергију кроз цело тело, ширећи је на публику.[14] Њени главни доприноси плесу су фокус ’центра’ тела (за разлику од нагласка балета на удовима), координација између дисања и покрета и однос плесача са подом.[13]

Заоставштина модерног плеса[уреди | уреди извор]

Рудолф фон Лабан и ученици у његовој плесној школи, Берлин 1929

Наслеђе модерног плеса може се видети у лози концертних плесних форми 20. века. Иако често производе различите плесне форме, многи уметници са основним плесом деле заједничко наслеђе које се може пратити до слободног плеса.

Постмодерни плес[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Постмодерни плес

Постмодерни плес се развио 1960-их у Сједињеним Државама када је друштво доводило у питање истине и идеологије у политици и уметности. Овај период обележили су социјални и културни експерименти у уметности. Кореографи више нису стварали одређене „школе“ или „стилове“. Утицаји из различитих периода плеса постали су нејаснији и фрагментиранији.[11] Врло је често да се постмодерни плес изводи уз мало музике или је уопште нема.

Проба плесне музике „Камена чорба” са полу-импровизованом музиком композитора Сета Ворен-Кроуа и Епл иЛајф звучним клипом „Турнејски бус”

Савремени плес[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Савремени плес

Савремени плес настао је педесетих година прошлог века као плесна форма која комбинује модерне плесне елементе и елементе класичног балета.[15] Он може да користи елементе из незападних плесних култура, као што су афрички плес савијених колена као карактеристичну особину и бутох, јапански савремени плес који се развио 1950-их.[11][16] Он је такође изведен из модерних европских тема попут поетских и свакодневних елемената, испрекиданих линија, нелинеарних покрета и понављања. Многи савремени плесачи свакодневно се обучавају за класични балет како би ишли у корак са техничком кореографијом. Ови плесачи имају тенденцију да следе идеје ефикасног телесног покрета, заузимајући простор и водећи рачуна о детаљима. Савремени плес данас укључује концертни и комерцијални плес због линија које замућују поп култура и телевизијске емисије. Према Треви Бедингхаус, „Савремени плесачи користе плес како би изразили своје најдубље емоције, често како би се приближили својој унутрашњој суштини. Пре покушаја кореографије рутине, савремени плесач одлучује које емоције ће покушати да пренесе на публику. Многи савремени плесачи одаберу тему која им је блиска и драга, попут изгубљене љубави или личног неуспеха. Плесач ће одабрати музику која се односи на причу коју желе да испричају или ће одлучити да уопште не користи музику, а затим ће изабрати костим који одражава одабране емоције.“[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхефф, Хелене; Мартy Спрагуе; Сусан МцГреевy-Ницхолс (2010). Еxплоринг данце формс анд стyлес: а гуиде то цонцерт, wорлд, социал, анд хисторицал данце. Хуман Кинетицс. стр. 87. ИСБН 978-0-7360-8023-1. 
  2. ^ Легг, Јосхуа (2011). Интродуцтион то Модерн Данце Тецхниqуес. Хигхтстоwн, Њ: Принцетон Боок Цомпанy. стр. xвиии. ИСБН 978-0-87127-3253. 
  3. ^ Куртх, П. (2001). Исадора: А сенсатионал лифеНеопходна слободна регистрација. Бостон: Литтле, Броwн & Цо. стр. 28–29. 
  4. ^ Легг, Јосхуа (2011). Интродуцтион то Модерн Данце Тецхниqуес. Хигхтстоwн, Њ: Принцетон Боок Цомпанy. стр. 1. ИСБН 978-0-87127-3253. 
  5. ^ Андерсон, Јацк (1997). Арт Wитхоут Боундариес: Тхе wорлд оф модерн данцеНеопходна слободна регистрација. Иоwа Цитy: Университy оф Иоwа Пресс. стр. 8. 
  6. ^ МцПхерсон, Елизабетх (2008). Тхе Цонтрибутионс оф Мартха Хилл то Америцан Данце анд Данце Едуцатион, 1900-1995. Леwисто н: Тхе Едwин Меллен Пресс. стр. 5. 
  7. ^ Ратх, Емил (1914). Аестхетиц Данцинг. Неw Yорк: А. С. Барнес Цомпанy. стр. в-ви. 
  8. ^ Wаре, Сусан. "Нотабле Америцан Wомен". Харвард Университy Пресс, 2004, п. 305-306.
  9. ^ Сиегел, Марциа Б. "Тхе Схапес оф Цханге: Имагес оф Америцан Данце". Университy оф Цалифорниа Пресс, 1979, п. 168-169.
  10. ^ Цуллен, Франк. "Ваудевилле: Олд & Неw". Псyцхологy Пресс, 2007, п. 449.
  11. ^ а б в г „Оригинс оф Цонтемпорарy Данце”. Приступљено 28. 2. 2012. 
  12. ^ „Модерн Данце Пионеерс”. Приступљено 28. 2. 2012. 
  13. ^ а б „Модерн Данце Хисторy”. Приступљено 28. 2. 2012. 
  14. ^ Бирд'с Еyе Виеw: Данцинг wитх Мартха Грахам анд он Броадwаy/Доротхy Бирд анд Јоyце Греенберг; wитх ан интродуцтион бy Марциа Б. Сиегел, 1997
  15. ^ „Дифференце Бетwеен Модерн анд Цонтемпорарy Данце”. Приступљено 18. 3. 2012. 
  16. ^ „Цонтемпорарy Данце Хисторy”. Приступљено 28. 2. 2012. 
  17. ^ „Wхат Ис Модерн Данце?”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2008. г. Приступљено 20. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Адсхеад-Лансдале, Ј. (Ед) (1994) Данце Хисторy: Ан Интродуцтион. Роутледге. ISBN 0-415-09030-X
  • Андерсон, Ј. (1992) Баллет & Модерн Данце: А Цонцисе Хисторy. Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-87127-172-9
  • Ау, С. (2002) Баллет анд Модерн Данце (Wорлд оф Арт). Тхамес & Худсон. ISBN 0-500-20352-0
  • Броwн, Ј. Wоодфорд, C, Х. анд Миндлин, Н. (Едс) (1998) (Тхе Висион оф Модерн Данце: Ин тхе Wордс оф Итс Цреаторс). Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-87127-205-9
  • Цхенеy, Г. (1989) Басиц Цонцептс ин Модерн Данце: А Цреативе Аппроацх. Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-916622-76-2
  • Далy, А. (2002) Доне инто Данце: Исадора Дунцан ин Америца. Wеслеyан Унив Пресс. ISBN 0-8195-6560-1
  • де Милле, А. (1991) Мартха : Тхе Лифе анд Wорк оф Мартха Грахам. Рандом Хоусе. ISBN 0-394-55643-7
  • Дунцан, I. (1937) Тхе тецхниqуе оф Исадора Дунцан. Данце Хоризонс. ISBN 0-87127-028-5
  • Фоулкес, Ј, L. (2002) Модерн Бодиес: Данце анд Америцан Модернисм фром Мартха Грахам то Алвин Аилеy. Тхе Университy оф Нортх Царолина Пресс. ISBN 0-8078-5367-4
  • Грахам, M. (1973) Тхе Нотебоокс оф Мартха Грахам. Харцоурт. ISBN 0-15-167265-2
  • Грахам, M. (1992) Мартха Грахам: Блоод Меморy: Ан Аутобиограпхy. Пан Мацмиллан. ISBN 0-333-57441-9
  • Хаwкинс, Е. анд Целицхоwска, Р. (2000) Тхе Ерицк Хаwкинс Модерн Данце Тецхниqуе. Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-87127-213-X
  • Ходгсон, M. (1976) Qуинтет: Фиве Америцан Данце Цомпаниес. Wиллиам Морроw анд Цомпанy. ISBN 0-688-08095-2
  • Хороско, M (Ед) (2002) Мартха Грахам: Тхе Еволутион оф Хер Данце Тхеорy анд Траининг. Университy Пресс оф Флорида. ISBN 0-8130-2473-0
  • Хумпхреy, D. анд Поллацк, Б. (Ед) (1991) Тхе Арт оф Макинг Данцес Принцетон Боок Цо. ISBN 0-87127-158-3
  • Хутцхинсон Гуест, А. (1998) Схаwн'с Фундаменталс оф Данце (Лангуаге оф Данце). Роутледге. ISBN 2-88124-219-7
  • Криегсман, С, А.(1981) Модерн Данце ин Америца: тхе Беннингтон Yеарс. Г К Халл. ISBN 0-8161-8528-X
  • Леwис, D, D. (1999) Тхе Иллустратед Данце Тецхниqуе оф Јосе Лимон. Принцетон Боок Цо. ISBN 0-87127-209-1
  • Лонг, Р. А. (1995) Тхе Блацк Традитион ин Модерн Данце. Смитхмарк Публисхерс. ISBN 0-8317-0763-1
  • Лове, П. (1997) Модерн Данце Терминологy: Тхе АБЦ'с оф Модерн Данце ас Дефинед бy итс Оригинаторс. Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-87127-206-7
  • МцДонагх, D. (1976) Тхе Цомплете Гуиде то Модерн Данце Доубледаy. ISBN 978-0-385-05055-5
  • МцДонагх, D. (1990) Тхе Рисе анд Фалл оф Модерн Данце. Цхицаго Ревиеw Пресс. ISBN 1-55652-089-1
  • Мазо, Ј, Х. (2000) Приме Моверс: Тхе Макерс оф Модерн Данце ин Америца. Индепендент Публисхерс Гроуп. ISBN 0-87127-211-3
  • Минтон, С. (1984) Модерн Данце: Бодy & Минд. Мортон Публисхинг Цомпанy. ISBN 978-0-89582-102-7
  • Росеман, Ј, L. (2004) Данце Wас Хер Религион: Тхе Спиритуал Цхореограпхy оф Исадора Дунцан, Рутх Ст. Денис анд Мартха Грахам. Хохм Пресс. ISBN 1-890772-38-0
  • Схелтон, Сузанне. Дивине Данцер: А Биограпхy оф Рутх Ст. Денис. Неw Yорк: Доубледаy, 1981.
  • Схерман, Ј. (1983) Денисхаwн: Тхе Ендуринг Инфлуенце. Тwаyне. ISBN 0-8057-9602-9
  • Террy, W. (1976) Тед Схаwн, фатхер оф Америцан данце : а биограпхy. Диал Пресс. ISBN 0-8037-8557-7

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Модерни плес на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Moderni_ples&oldid=27677505”