Пређи на садржај

Модно новинарство

С Википедије, слободне енциклопедије

Модно новинарство[уреди | уреди извор]

Модно новинарство се најпре може посматрати као новинарство о моди и модним догађајима, али овај тип новинарства чине и медији о моди. У првом случају ријеч је заправо о класичном новинарству које за презентацију догађаја из ове друштвене сфере најчешће употребљава репортажу, интервју и критику. Посматрано као новинарство модних медија, последњих двадесетак година диференцирало се у оквиру новинарства својим гледиштима, стиловима писања и емитовања, стварањем посебних новинара-стручњака за ову област, и на концу, оснивањем специјализованих медијских институција за праћење догађаја из ове области.

Модно новинарство се у теорији новинарства сврстава у такозвани ентертаинмент јоурналисм] , заједно с музичким, телевизијским, филмским и новинарством видео-игара, које се развија од 80-их година прошлог века.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја часописа за жене развија се најпре у Енглеској , где су изашле прве дневне новине овог типа, под именом Даилy Миррор. Неколико година касније основан је Цосмополитан 1886. године у САД, прво као часопис за породицу, а од 1970. године као часопис за жене. Један од најстаријих француских часописа намењен женској публици био је Ла Газетте ду Бон Тон. Штампан је у период од 1912. до 1925. године, а садржајно је био усмерен на писање о моди, животним стиловима и лепоти. Насловнице часописа у то време су биле илустрације, а фотографија је тек са колор техником добила на ширем значају у новинарству.

Историја модних часописа намењених мушкарцима развија се од 1771. године, када је у Лондону штампан први примерак новина Тхе Гентлеман'с Магазин

Новинари у модним медијима[уреди | уреди извор]

Новинари у модним медијима најчешће раде као слободни писци, истражиоци (фрееланцерс), али они могу бити и део тима стално запосленог у медијима. Писац у овој области мора бити свестрано информисан о трендовима у моди, стиловима, плановима модне индустрије, маркетинга , ПР-агенција, захтевима тржишта. Ово је ретка област медијске праксе у којој су вести у другом плану и где се захтева примена комплексније методе и технике приказа догађаја. Често то није само писање сложених и захтевних жанрова већ писање уз мешање стилова, жанрова и метода. Као ни у једној другој врсти новинарства, овде се мешају забавни, информативни и рекламни садржај. Модни новинар би требало да поседује сва класична знања новинарског писања, емитовања и истраживања, али то је теже постићи у пракси модног новинарства због снажног изазова - присуства комерцијалних и естетских елемената у модном новинарству.

Последњих неколико година посебну снагу у модној индустрији добиле су блог-комуникације, које инспиришу публику на активно суделовање у модним трендовима, с једне, и дају подстицај модним дизајнерима у стваралаштву, с друге стране.

Најпознатији светски модни часописи данас су Цосмополитан,ЦурвеЕЛЛЕ,Фемина, ИнСтyле, Лифе анд Стyле,Јане,Вогуе,Фамилy Цирцле, Ессенце, Гламоур, Гразиа Тиражи ових часописа углавном се крећу од пола милиона до милион.

Референце[уреди | уреди извор]

[1]

  1. ^ Татјана Тапавички Дуроњић, Комуницирање у медијасфери,Бања Лука 2011. (пп. 93)