Пређи на садржај

Музичка продукција

С Википедије, слободне енциклопедије

Музичка продукција је процес који обухвата компоновање, аранжирање, снимање, уређивање,  миксинг и мастеринг[1]. Музичка  продукција укључује и дистрибуирање садржаја, тј. музике (у том случају, музичка продукција покрива маркетиншке и организаторске делатности). Музичка продукција се, као и позоришна и филмска, одвија у три фазе: фаза компоновања или препродукција, фаза снимања односно централни део продукције и фаза уређивања која подразвумева звучно уједначавање снимљеног материјала или постпродукција.[2]

У музичкој, позоришној и филмској уметности постоји и извршна продукција, односно финансијско подржавање процеса продукције.

Фазе музичке продукције

[уреди | уреди извор]

Пре-продукција

Прва фаза у музичкој продукцији је пре-продукција. Њу чине осмишљавање, писање и аранжирање музичког материјала, разрада на студијским пробама и потом увежбавање до самог снимања.[3]

Продукција

Друга фаза је сама продукција, реализовање односно вишеканално снимање у музичком студију. Снимљени музички материјал се потом уређује и припрема за последњу фазу.

Пост-продукција

Последњу фазу или пост-продукцију чине два корака.

Миксовање

[уреди | уреди извор]

Миксовање је први корак музичке пост-продукције. Миксовање је процес који се односи на комбиновање свих трака/канала до стерео или моно датотеке, што укључује и звучно уједначавање трака/канала према правилима технике и акустике.[4] Током овог процеса, детаљно се обраћа пажња на нивое фреквенција, динамику и постављање звука у стерео пољу система за репродукцију. Интервенијце попут додавања ефеката као што су реверберација (реверб), кашњење (делаy), еквилизација (еqуализатион) и/или компресија (дyнамиц ранге цомпрессион), јесу неке од најчешћих током фазе миксовања.[4]

Миксовање, нарочито у популарној музици, све се чешће истиче као кључни елемент звучне естетике и звучне препознатљивости аутора, те се у том смислу сматра саставним креативним процесом у музичкој продукцији.

Мастеринг

[уреди | уреди извор]

Мастеринг представља финализацију процеса музичке продукције у ком продуцент полира звучну слику и подешава све звучне фреквенције и нивое како би квалитет звука био што бољи. Професионални мастеринг инжењери раде у високоспецијализованим објектима са посебном акустиком и највкалитетнијом опремом како би музику чули што прецизније.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Мусиц продуцтион: гуиде то продуцинг & релеасинг трацкс”. 
  2. ^ Массеy, Иаин (2005). Мусиц-Соунд Енгинееринг анд Продуцтион: Ревисед Цонцептс Глоссарy. Сцотланд: Леарнинг анд Теацхинг. стр. 41. 
  3. ^ Блаке, Андреw (2009). „Рецординг працтицес анд тхе роле оф тхе продуцер”. Ур.: Цоок, Ницхолас. Цамбридге Цомпанион то Рецордед мусиц. Цамбридге Университy Пресс. стр. 36. 
  4. ^ а б Левине, Мике (3. 8. 2022). „Wхат’с тхе дифференце бетwеен рецординг, миxинг анд мастеринг?”.