Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести
| Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести | |
|---|---|
 Код пацијенат са Алцхајмеровом болешћу музикотерапија се показала делотворном | |
| ИЦД-9-CM | 93.84 |
| МеСХ | Д009147 |
Музика у бихевиоралним аспектима Алцхајмерове болести може имати дуготрајне учинке кроз групну музикотерапију на нивоу узнемиреног понашања особа са Алцхајмеровом болешћу, јер природа болести дуготрајно утиче на емоционално стање, које се након слушања музике у начелу поправља. Иако у подрчју бихевиоралног аспекта музика има више краткотрајних позитивних учинака, њен учинак је мање кумулативан и дуготрајан, па музикотерапију треба примењивати у дужем временском периоду.[1][2]
Ако пођемо од сазнања да бихевиоризам објашњава да у одређеним условима усмерен процес стицања нових облика понашања и интересовања може мењати понашање, у том контескту музикотерапијска интервенција у бихевиоралним аспектима болести настоји мењати услове и око болесника жели створити сигурно, стимулишуће окружење како би се задовољиле социјалне и емоционалне потребе оболеле особе заснована вероватно на узнемиреном понашању.[3]
Музика може корисницима музикотерапије омогућити самоизражавање, осећај успеха па чак и смисла живота, а развијањем осећаја припадности међу корисницима терапије, смањује се веројатноћа појаве узнемирености која се сматра начином изражавања осећаја безнађа, очаја, фрустрација, досаде или усамљености.[4]
Општа разматрање[уреди | уреди извор]
Особе са Алцхајмеровом болешћу често имају бихевиоралне потешкоћа попут раздражљивости, сумњичавости, агресије, обмане, халуцинација, лутања, бесциљног ходања, узрујаности као и проблема са спавањем.[5] Кад је ријеч о томе што узрокује потешкоће у бихевиоралном аспекту Алцхајмерове болести, Цохен-Мансфиелд и Мартин наводе могућност дестимулирајућег окружења или окружења са претраним захтевима или због смањене могућности изражавања и задовољавања потреба оболеле особе.[6] Само уважавањем феномена старења, у оквиру кога значајно место има Алцхајмерове болест и депресија, у свим аспектима политике развоја, подстицање интеграције старијих лица у друштво, подстицање доживотног образовања и обезбеђење подршке породицама са старијим члановима, може смањити или ублажити последице бихејвиоралних аспекта деменције.
Ове особе због природе болести често показују низ потешкоћа у понашању попут понављаних активности, понашања које нису у складу с друштвеним нормама као и агресивног понашања према себи и другима.[6] Ти симптоми могу створити додатне изазове за особе које брину о оболелом, нароћито у смислу стално потребног надзора како би се осигурала њихова заштита и безбедност.[7]
У том смислу музика као средства бољег контролирања понашања, показала се успешна.[8] јер су истраживања утврдила како музика може значајно олакшати потешкоће са спавањем особа са Алцхајмерове болести, као алтернатива уместо седатива и осталих хипнотичких лекова. Такође други истарживачи су дошли до сазнања да су пацијенти учешћем у низу музичких активности (певању, свирању инструмената, плесању уз музику, импровизацијама и играма) били знатно смиренији током и након музикотерапије. Конкретно, било је мање бесциљног ходања по соби, немогућности седења или лежања на једном месту, брзог говора, психомоторних активности, плакања итд.[9]
Физиокошке основе примене музике у бихевиоралним аспектима болести[уреди | уреди извор]
Терапија музиком прикладна је за примену унутар геријатријске популације, а особито у раду с особама оболелим од Алзхеимерове болести јер утиче на разне аспекте болести (когнитивне, комуникацијске, психосоцијалне, емоционалне и бихевиоралне) као средство контакта и комуникације, оснаживања идентитета, самоизражавања и социјалне активности.
Старијим особама се нарочито лако може обратити музиком, а чињеница да су мождана подручја задужена за обраду музичког материјала међу последњима на „мети“ од можданог пропадања и релативно очувана и у каснијим фазама болести, музика примењена као терапија даје статус јединственог приступа у долажењу до „ускладиштеног“ знања и сјећања која управљају одређеним понашањима и посебног начина успостављања осећаја благостања и одржавања квалитете живота.
У контексту растућег феномена „старења становништва“ и све већег броја особа оболелих од Алзхеимерове болести природно је да се истражују бројне могућности рада и нефармаколошке рехабилитације пацијената са бихевиоралним потешкоћама попут раздражљивости, сумњичавости, агресије, обмане, халуцинација, лутања, бесциљног ходања, узрујаности као и проблема са спавањем.
Избор музике[уреди | уреди извор]
Циљано одабрана омиљена музика ствара позитивне емоције попут радости, ужитка и оптимизма, што је од великог значења за особе са Алцхајмеровом болести, јер су ове особ честе меланхоличне, депресивне или емоционално интровертиране. Осим тога, често су још присутни поремећаји пажње, ослабљено памћење, слаба временска и просторна оријентација, као и отежана комуникација због ослабљеног слуха.
Доказано је да се, управо се избоором ритмичке музике може стимулисати осећај за време и просторне односе, а певањем вежбати памћење. Ритам сам по себи има врло значајну координирајућу улогу у подручју људске конгниције и свесности док мелодија има одређену временску структуру тако да ритам олакшава препознавање музичког интервала и његову интеграцију у когнитивном смислу.[10][11]
Према томе, музика може имати функцију катализатора у смислу вежбања и одржавања разних других упоредних немузичких когнитивних процеса.[12] Баш као што су мисли, осећаји и воља основни елементи који чине човека, музика делује мелодијом, хармонијом и ритмом. Гриедер објашњава
...како се наведени људски и музички елементи међусобно подударају, а управо на темељу тог међуодноса, музикотерапеути развијају програме интервенција за групе или појединце.[13]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Брусциа К. Импровисатионал моделс оф мусиц тхерапy.Спрингфиелд: Цхарлес C. Тхомас Публисхерс, 1987.
- ^ Wиграм Т, Педерсен ИН, Бонде ЛО. А цомпрехенсиве гуидето мусиц тхерапy. Лондон: Јессица Кингслеy Публисхерс,2002
- ^ Бротонс M, Когер С, Пицкетт-Цоопер П. Мусиц анд дементиас: А ревиеw оф литературе. Јоурнал оф Мусиц Тхерапy 1997; 34: 204-45.
- ^ Ледгер А, Бакер Ф. Ан инвестигатион оф лонг-терм еффецтс оф гроуп мусиц тхерапy он агитатион левелс оф пеопле wитх Алзхеимер’с дисеасе. Агинг & Ментал Хеалтх 2007; 11: 330-8.
- ^ Бротонс M. Ан овервиеw оф тхе мусиц тхерапy литературе релатинг то елдерлy пеопле. У: Алдридге D, ур. Мусиц Тхерапy ин Дементиа Царе. Лондон: Јессица Кингслеy Публисхерс, 2000.
- ^ а б Цохен-Мансфиелд Ј, Мартин, ЛС. Ассесмент оф агитатион ин олдер адултс. У: Лицхтенберг ПА, ур. Хандбоок оф ассессмент ин цлиницал геронтологy. Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс, 1999.
- ^ Штркаљ Ивезић и сур. Рехабилитација у психијатрији. Загреб: Хрватски лијечнички збор, Психијатријска болница Врапче и Удруга Свитање, 2010.
- ^ Линденмутх Г, Пател M, Цханг П. Еффецтс оф мусиц он слееп ин хеалтхy елдерлy анд субјецтс wитх сениле дементиа оф тхе Алзхеимер’с тyпе. Ам Ј Алзхеимер Царе Релат Дисорд Рес 1992; 2: 13-20.
- ^ Бротонс M., Пицкетт-Цоопер П. Тхе еффецт оф мусиц тхерапy интервентион он агитатион бехавиоурс оф Алзхеимер’с дисеасе патиентс. Ј Мусиц Тхерапy 1996; 33: 2-18.
- ^ Алдридге D. Алзхеимер’с дисеасе: рхyтхм, тимиг анд мусиц ас тхерапy. Биомедицине &Пхармацотхерапy 1994; 48: 275-81.
- ^ Кидд Г, Болтз M, Јонес M. Соме еффецтс оф рхyтхмиц цонтеxт он мелодy рецогнитион. Ам Ј Псyцхол 1984; 97: 153-73
- ^ Бротонс M. Ан овервиеw оф тхе мусиц тхерапy литературе релатинг то елдерлy пеопле. У: Алдридге D, ур. Мусиц Тхерапy ин Дементиа Царе. Лондон: Јессица Кингслеy Публисхерс, 2000
- ^ Гриедер C. А роуте то тхе хеарт ин а схорт-терм хоспитал сеттинг. У: Wеисберг Н, Wилдер Р, ур. Еxпрессиве Артс wитх Елдерс. Лондон: Јессица Кингслеy Публисхерс, 2001.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бреитенфелд D, Берговец M, Луцијанић M, Павић Ј, Милетић Ј, Буљан D. Медицине анд мусиц ин Цроатиа. Алцохолисм 2011; 47: 57-61.
- Дегмечић D, Пожгаин I, Филаковић П. Мусиц ас тхерапy. Ирасм 2005; 36: 287-300.
- Бреитенфелд D, Мајсец Врбанић V. Музикотерапија: помозимо си глазбом. Загреб: Мусиц плаy, 2011.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
