Национални парк Фјордланд
| Национални Парк Фјордланд | |
|---|---|
ИУЦН категорија II (национални парк) | |
 | |
| Мјесто | Југ, Нови Зеланд |
| Најближи град | Те Анау |
| Површина | 12.500 км2 (4.800 сq ми) |
| Основано | 1952 |
Национални парк Фјордланд налази се у југозападном делу јужног острва Новог Зеланда. Највећи је од 14 национални паркова који се налазе на Новом Зеланду. Заузима површину од 12,500 км2. Парком управља Одељење за конзервацију.
Географске карактеристике[уреди | уреди извор]
Током леденог доба, глечери су исклесали многе фјордове. Један од најпосећенијих је Милфорд Соунд. Остали значајнији фјордови су Доубтфул Соунд и Дускy Соунд. Са једног од врхова Националног парка се, на крајњем северу, може видети највиша планина на Новом Зеланду, Аспиринг или Тититеа.[1]
Обала Фјордланда је пуна фјордова који се крећу из долине јужних распона Јужних Алпа, као што су планине Кеплер и Мурцхисон. У северном делу парка налази се пар врхова који прелазе висине преко 2000 метара. Лед је урезао два острва са копна, остављајући два велика ненасељена острва. Реч је о острву Сецретарy и острву Ресолутион. Неколико великих језера лежи у потпуности, или делимично, у границама Националног парка, као што су језеро Те Анау, језеро Манапоури, језеро Моноwаи, језеро Хауроко, и језеро Потеритери. Водопад Сутхерланд је један од највиших водопада на свету. Налази се у близини фјорда Милфорд Соунд. На овом подручју доминирају западни ветрови који доносе влажан ваздух са Тасмановог мора на планине.
Вегетација и животињски свет[уреди | уреди извор]
За ово подручје карактеристични су делфини, фоке и птице. Од увезених животиња могу се наћи мишеви, пацови, зечеви и јелени. Од птица је карактеристичан Какапо, птица која је изгубила способност летења. Ту је смештен и Киви, који је пореклом са Новог Зеланда. Парк обилује дрвећем Нотхофагус[2]
Прилаз парку[уреди | уреди извор]
До Националног парка се може стићи путем Милфорд (СХ 94), који води северно од Те Анау, заобилазећи ивицу парка, пре самог уласка, налази се извориште реке Еглинтон. Јужно од Те Анау налазе се мањи пут који води до језера Манапоури. До места Милфорд Соунд се може стићи и помоћу хеликоптера. Ово местож има и мању марину.[3]
Активности[уреди | уреди извор]
Фјордланд је позната и омиљена дестинација нарочито за алпинистичке планинаре, било да је реч о стазама Милфорд, Холлyфорд, Кеплер и Роутебурн или неких у близини самог парка. Постоји и неколико стаза које захтевају да се прати путања јелена. Опасности су временске непогоде. Остале туристе привлаче друга места, попут Милфорд Соунд-а.[2]
Лов хеликоптером[уреди | уреди извор]
Јелени су увезени на Нови Зеланд 1850. године, а затим су пребачени у Национални парк Фјордланд. До 1920. године, како се популација јелена ширила, настао је проблем око хране. Борбу за храну, јелени су водили са овцама и говедима. То је вршило велики притисак на владу из пољопривредне заједнице. Унајмили су људе који би били запослени у одељењу за унутрашње послове. Њихов посао јесте да гађају јелене са висина и тиме редукују њихову популацију. Трошкови су надокнађени продајом коже јелена.
Током раних 1960их је основано међународно тржиште за дивљачи, без ограничења за лов. Експрименти који су спроведени, пуцање на јелене из хеликоптера, су били врло успешни и до касних 1970их популација јелена у Фјордланду је драстично опала. Након тога смањио се и утицај ваздушног лова над националним парком.[1]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Фиордланд Натионал Парк, Одељење за конзервацију
- Фиордланд Цоастал Неwслеттер
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б C.Мицхаел Хоган.2009. Приступљено 25. 5. 2017.
- ^ а б „Фиордланд Натинал Парк”. Приступљено 25. 5. 2017.
- ^ Неw Зеаланд Департмент оф Тоурист анд Публицитy. 1906. Неw Зеаланд Лакес анд Фиордс,тхе Wондерс оф Wестерн Отаго: Десцриптиве оф тхе Соутхерн Лакес анд Моунтаинс,тхе Wест Цоаст Соундс анд Стеwарт Исланд, публисхед бy Ј.Мацкаy.