Међународна унија за заштиту природе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Међународна унија за заштиту природе
IUCN logo.svg
Скраћеница IUCN
Оснивање 5. октобар 1948.
(као Унија за заштиту природе)
Фонтенбло,
 Француска
Намена заштита природе
Седиште Гланд,  Швајцарска
Подручје деловања широм света
Чланови 1400
Руководиоци Inger Andersen
(генерални директор)
Zhang Xinsheng
(председник)
Веб-сајт www.iucn.org
Седиште Међународне уније за заштиту природе у Гланду, Швајцарска

Међународна унија за заштиту природе (МУЗП; енгл. International Union for Conservation of Nature (IUCN)) је међународна организација која дјелује у пољу заштите природе и одрживог управљања природним ресурсима. Бави се сакупљањем и анализом података , истраживањем, провођењем пројеката на терену, промовисањем, лобирањем и подучавањем.

Унију су 1948. године основале Уједињене нације. Задатак МУЗП је да „утиче, охрабрује и помаже друштвима у свијету да заштите природу и да осигура да свако кориштење природних ресурса буде правично и еколошки одрживо“. Тај задатак обухвата и писање и израду Црвене листе, у којој се налазе информације о угроженим врстама које су прикупили више од 10.000 научника.

Према критеријумима МУЗП утврђено је шест категорија заштите природних подручја:

  • IA - строги резерват природе: заштићено природно подручје којим се управља углавном за научне потребе;
  • IB - зона дивљине: заштићено подручје којим се управља углавном са циљем заштите аутохтоних услова;
  • II - национални парк: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите екосистема и рекреације;
  • III - споменик природе: заштићено подручје којим се управља углавном ради очувања специфичних природних обележја;
  • IV - заштићено станиште: заштићено подручје којим се управља угавном ради конзервације путем управљачких интервенција;
  • V - заштићени предео: заштићено подручје којим се управља углавном ради заштите предела и рекреације;
  • VI - заштићено подручје управљања природним ресурсима: заштићено подручје којим се управља углавном ради уравнотежене употребе природних ресурса.[1][2]

Референце[уреди]

  1. Основи екологије, Универзитет у Београду, Географски факултет, Др Дејан Филиповић, Мр Снежана Ђурђић, Београд 2005, стр. 65 ISBN 86-82657-56-2
  2. Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево 2015, стр.102 ISBN 978-9958-9270-9-6

Спољашње везе[уреди]