Nautilus

С Википедије, слободне енциклопедије

Наутилус
Научна класификација
Царство:
Tip:
Klasa:
Поткласа:
Nautiloid
Ред:
Nautilida
Породица:
Наутилидае

Henri Marie Ducrotay de Blainville, 1825.
Фамилије

Царинонаутилус
Ценоцерас
Еутрепхоцерас
Псеудоценоцерас
Стрионаутилус
Аллонаутилус
Наутилус
† = Изумрли

Синоними[1]
  • Еутрепхоцератидае Миллер, 1951

Наутилус (индијска лађица) (Латинска форма са оригиналног грчког ναυτίλος, 'морнар') спада у групу мекушаца која се назива главоношци.

Попут осталих главоноżаца, припада групи најразвијенијих мекушаца који се разликују од осталих мекушаца по високо развијеном нервном систему и чулним органима.

Живи у морској средини, али не у морима са ниским салинитетом, па их зато нема у Балтичком и Црном мору. Живи само у индопацифичкој области, на дубини измдју 50 и 650м.

Храни се најчешће рибом и планктонским рибама. Пошто је активна грабљивица, налази се готово на крају ланца исхране и моżда су из тог разлога заступљени у малом броју медју мекушцима.

За разлику од осталих главоноżаца, Наутилус нема кесу са мастилом.

Једини је главоноżац са спирално-спљоштеном љуштуром, а сачињена је од калцијум-карбоната који се лучи из плашта. Унутрашњост му је подељена на низ комора. Животиња се налази у највећој комори која је и најближа средини. Остале коморе су делимочно испуњене водом, а делимично смесом гасова налик ваздуху, али са већим уделом азота према кисеонику, што омогућава лебдење у води.

Слично већини главоножаца, Наутилус се креће у правцу млаза воде избаченог из плаштане дупље кроз левак,створен модификацијом стопала. Уста и глава снабдевени су многобројним пипцима којима не могу да сисају, али могу да се снаżно припијају: мужијаци имају око 60, а женке 90 или више пипака.

Најзаступљенија врста је бисерни наутилус.

Диаграм унутрашјости Наутилуса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цицхоwолски, Марцела; Амбросио, Алфредо; Анд Андреа Цонцхеyро (2005). „Наутилидс фром тхе Уппер Цретацеоус оф тхе Јамес Росс Басин, Антарцтиц Пенинсула”. Антарцтиц Сциенце. 17 (2): 267—280. дои:10.1017/С0954102005002671. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wард, П.D. 1988. Ин Сеарцх оф Наутилус. Симон анд Сцхустер.
  • W. Бруце Саундерс & Ландман, Неил Х. (2010). Наутилус: тхе биологy анд палаеонтологy оф а ливинг фоссил. Топицс ин Геобиологy. 6. Дордрецхт : Спрингер Сциенце+Бусинесс Медиа Б.V. ИСБН 978-90-481-3299-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]