Никола Пешић (пијаниста)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Пешић
Лични подаци
Датум рођења(1987-03-05)5. март 1987. (37 год.)
Место рођењаПирот, СФРЈ
ПребивалиштеСрбија,   Швајцарска
Занимањепијаниста, композитор
Музички рад
Инструментиклавир

Никола Пешић (Пирот, 5. марта 1987) српски је пијаниста, клавирски педагог и композитор.

Живот и образовање[уреди | уреди извор]

Никола је са девет година започео свој музички пут у оквиру основне музичке школе у класи професора Јурија Кирејчука и Татијане Сливинскаје (Украјина). Након завршетка средње Музичке Школе у Нишу, уписао је Факултет уметности у Нишу где је на одсеку за клавир најпре студирао код проф. Александра Сердара а затим и проф. Зорана Јанчића (Босна и Херзеговина) у чијој је класи, са највишом оценом дипломирао. Стицањем дипломе у класи проф. Зорана Јанчића, постао је пета генерација директне педагошке и пијанистичке лозе чувеног Франца Листа.

Године 2014. уписао је постдипломске студије на Универзитету Уметности у Берну (Швајцарска) где је стекао Мастер оф Артс ин Мусиц Перформанце – клавир и камерна музика а затим и диплому Мастер оф Артс ин Мусиц Педагогy – клавир у класи професорке Патриције Пањи (Француска). Поред клавира изучавао је фортепиано са проф. Едоардом Торбианелијем (Италија), чембало са проф. Такаши Ватанабе (Јапан) као и савремену музику код проф. Пјер Субле (Швајцарска). Сарађивао са многим еминентиним професорима и уметницима, између осталих: Александар Сердар, Марија Динов Васић, Мајкл Лесли (Краљевска Академија у Глазгову), Борис Романов (Русија), Татиана Корунтскаyа (Швајцарска), Барбара Дол, Патрик Јидт (Немачка), Роберт Моравски (Универзитет Фредерик Шопен у Варшави - Пољска), Мајуми Сеилер, Јукико Сугавара (Јапан).

Добитник је стипендије Фондација Рита Зимерман, Др Пјер и Марие Спринг-Чанц у Берну као и Фондације Ирене Денера у Лозани.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Активно наступа као солиста и камерни музичар широм Швајцарске, Француске,[2] Аустрије, Италије, Србије итд. Наступио је и са оркестром ОпераВоx (Румунија), под руководством диригента Салваторе Цицера (Швајцарска, Италија), а такође је био привилегован да у склопу сеxтета „Мартину Пројецт”, наступи на Екселенц концерту камерне музике у Берну. У сарадњи са колегама из класе проф. Пањи, Тасти’Ера Пројецтс и уз подршку Yамаха Мусиц Еуропе, снимио је два CD-а хуманитарног карактера, „Опус 1” и „Вива Пиано-Вива Форте”,  за помоћ угроженој деци у Африци и Швајцарској. Такође је за издавачку кућу Ацантхус Мусиц снимио дупли CD и видео у склопу уџбеника за клавир „Флyинг Фингерс“ Даниела Хелбаха (ЦХ). Издваја се и његово учешће у пројекту “Интегрално извођење свих дела за клавир и оркестар L. ван Бетовена” где је свирао Бетовенов клавирски концерт бр.4 у Г-дуру, у Нишу (Србија) и Скопљу (Македонија). Освајач је многобројних награда на такмичењима младих пијаниста. Године 2018. издао је свој дебитантски соло CD „ЕАСТ WЕСТ” са делима ређе извођених композитора попут Ф. Момпоа, X. Монтсалвађе, К. Шимановски и др. На стихове песника Драгана Вукашиновића компоновао је 27 личних клавирских импровизација у сколпу ЦДа и збирке песама „Душа Жене”.[3]

Никола је своју педагошку каријеру започео у Србију као професор клавира и корепетитор у државној музичкој школи „Др Драгутин Гостушки” у Пироту и његови ученици остварили су запажене наступе и резултате на националним и интернационалним такмичењима. Веома интензивно и успешно педагошко деловање наставља и у Швајцарској где је имао прилика да предаје у више музичких школа у Кантону Цирих, Ааргау као и музичкој школи Конзерваторијум Берн. Аутор је јединственог концепта „Прва музичка искуства на клавиру” који укључује оригиналне композиције и приручник за наставнике клавира. Рад је изазвао велико интересовање на годишњој конференцији европске асоцијације клавирских педагога (ЕПТА) у Листалу (Швајцарска).[4][1]

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • Душа Жене - 27 импровизација на стихове песника Драгана Вукашиновића. 2019 Прометеј, Србија
  • ЕАСТ WЕСТ - Клавирски рецитал који представља метаморфозу уметника који са истока одлази на запад и упознаје нове музичке личности. „Окружен новим личностима и искуствима, рефлектирам себе и кроз несебичну, јединствену интерпретацију покушавам да прикажем читав универзум тонског сликарства”.[5] 2018 Тасти'Ера Пројецтс, Немачка[6]
  • Вива Пиано-Вива Форте - Хуманитарни CD за помоћ угроженој деци у Швајцарској и подршка СОЛИДЕЈ Фондацији Ааргау. У сарадји са клавирском класом проф. Пањи и Yамаха Мусиц Еуропе. 2017 Тасти'Ера Пројецтс, Швајцарска[7]
  • Флyинг Фингерс Банд 2 - Дупли Аудио CD и Видео-у склопу уџбеника за клавир од Даниела и Жанет Хелбацх. 2016 Ацантхус Мусиц ГмбХ, Швајцарска[8]
  • Опус 1 - Хуманитарни CD за помоћ угроженој деци у Африци и подршка ЕЕДМ Фондацији. У сарадји са клавирском класом проф. Пањи и Yамаха Мусиц Еуропе. 2015 Тасти'Ера Пројецтс, Швајцарска[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „БИОГРАФИЈА”. николапесиц (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 07. 2020. г. Приступљено 22. 7. 2020. 
  2. ^ З.П. „Пијаниста из Пирота одушевио Парижане”. Блиц.рс. Приступљено 22. 7. 2020. 
  3. ^ З.Панић, Пише:. „Дебитантски албум пијанисте из Пирота Николе Пешића”. Дневни лист Данас. Приступљено 22. 7. 2020. 
  4. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Песник Драган Вукашиновић обележио 20 година креативног рада”. www.ртс.рс. Приступљено 22. 7. 2020. 
  5. ^ „Млади пијаниста из Пирота музиком повезује исток и запад”. јуГмедиа. 30. 10. 2018. Приступљено 22. 7. 2020. 
  6. ^ „Еаст Wест – Тасти'Ера Пројецтс” (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  7. ^ „Вива Пиано, Вива Форте – Тасти'Ера Пројецтс” (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 
  8. ^ „Ацантхус Мусиц”. www.ацантхус-мусиц.цх. Приступљено 22. 7. 2020. 
  9. ^ „Опус 1– Тасти'Ера Пројецтс” (на језику: енглески). Приступљено 22. 7. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikola_Pešić_(pijanista)&oldid=26774635”