Нотација нуклеинских киселина

С Википедије, слободне енциклопедије

Нотација нуклеинских киселина који је тренутно у употреби је први пут формализована од стране Међународне уније за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ) током 1970-тих.[1] Ова универзално прихваћена нотација користи римска слова G, C, A и T за означавање четири нуклеотида који се обично налазе у дезоксирибонуклеинским киселинама (ДНК).[2] Услед брзе експанзије улоге генетичког секвенцирања, синтезе, и анализе у биологији, истраживачи су морали да развију алтернативне нотације за потпунију подршку анализе и манипулације генетичких података. Те нотације генерално користе величину, облик, и симетрију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Иупац-Иуб Цомм. Он Биоцхем. Номенцл (1970). „Аббревиатионс анд сyмболс фор нуцлеиц ацидс, полyнуцлеотидес, анд тхеир цонституентс”. Биоцхемистрy. 9: 4022—4027. дои:10.1021/би00822а023. 
  2. ^ Номенцлатуре Цоммиттее оф тхе Интернатионал Унион оф Биоцхемистрy (НЦ-ИУБ) (1984). „Номенцлатуре фор Инцомплетелy Специфиед Басес ин Нуцлеиц Ацид Сеqуенцес”. Приступљено 04. 02. 2008.