Нунчаке

С Википедије, слободне енциклопедије
Разни типови нунчака

Нунчаке (/нʌнˈтʃæкуː/) (јапански: јапански ヌンチャク, понекад „нунчаке[1] (/ˈнʌнтʃʌкс/), „нунчаке”,[2]штапови на ланцу”,[3]чука палице[4] или „карате палице[5] на енглеском,) су традиционално оружје из сета кобудо оружја, које се састоји од два штапа чији су крајеви повезани кратким ужетом или ланцем.[6]

У модерно доба, нунчаке (Табак-Тојок) су популаризовали глумац и борилачки уметник Брус Ли и Дан Иносанто.[7] Ли је чувено користио нунчаке у неколико сцена у филму Fist of Fury из 1972. године.[8] Када је Тадаши Јамашита радио са Брусом Лијем на филму Enter the Dragon из 1973. године, он је омогући Лију да даље истражује употребу нунчака и других кобудо дисциплина. Нунчаке су такође оружје са потписом цртаног лика Микеланђела у франшизи Teenage Mutant Ninja Turtles.[9]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Порекло речи нунчаке (ヌンチャク) није познато. Друго име за ово оружје је „nūchiku“ (ヌウチク).[10]

На енглеском језику nunchaku се често назива „nunchuks[11]

Порекло[уреди | уреди извор]

Хјошики (дрвене клешталице)

Порекло нунчака је нејасно, иако је једно популарно веровање да су нунчаке првобитно биле кратако млатило југоисточне Азије. Оружје скоро идентично нунчакама звано табак-тојок постоји на северу Филипина,[12] које се користило за млаћење пиринча или соје. Алтернативне теорије су да су првобитно развијене од окинавског коњског угриза (мјуга) или од дрвене клешталице зване хјошики[13] коју је носила сеоска ноћна стража, направљене од два блока дрвета спојена конопцем. Ноћна стража би ударала дрвене блокове један у други како би привукла пажњу људи, а затим их упозорила на пожаре и друге опасности.[14]

Сугестија да су нунчаке и друго окинавско оружје развили и користили побуњени сељаци највероватније је романтично претеривање. Борилачким вештинама на Окинави се бавила искључиво аристократија (казоку) и „служећи племићи“ (шизоку), али су биле забрањене међу обичним људим (хејмин).[15] Према кинеском фолклору, нунчаке су варијација дводелног штапа.[16]

Спортске асоцијације[уреди | уреди извор]

Од 1980-их, постоје разна међународна спортска удружења која организирају употребу нунчака као контактног спорта.[17][18] Садашња удружења обично одржавају „полуконтактне” борбе, где су тешки ударци забрањени, за разлику од „контактних” борби. „Потпуно-нунчашки” мечеви су, с друге стране, без ограничења у погледу тежине удараца и нокаут је дозвољен.[19]

  • Нунчашка федерација америчког стила (енгл. American Style Nunchaku Federation, ASNF): Основао ју је велики мајстор Мичел Берк 1992. године и фокусира се на форме турнира и ката.
  • Нунчашка ассоцијација Северне Америке (енгл. North American Nunchaku Association, NANA): Основана 2003. године у Калифорнији од стране Сенсеј Крис Пелитерија, НАНА подучава све аспекте нунчака, традиционалног и слободног стила, једноструког и двоструког.
  • Светска аматерска нунчашка организација (енгл. World Amateur Nunchaku Organization, WANO): Ову организацију је основао Паскал Верил у Француској 1988.
  • Међународна федерација нунчашких борбених вештина (франц. Fédération Internationale de Nunchaku de Combat et Artistique, FINCA): Организацију је основао Рафаел Шмиц у Француској 1992. године као спајање распуштених удружења WАНО и ФФНС (франц. Fédération Française de Nunchaku Sportif). Њен тренутни назив је Fédération Internationale de Nunchaku, Combat complet et Arts martiaux modernes et affinitaires (FINCA).[20] Борба по ФИНЦА правилима траје две рунде по два минута. Нема потребе за променом гране нунчака, нити руку пре ударца, само исправан опоравак. Током борбе нема заустављања, осим губитка, подизања или пенала.
  • Светско удружење нунчака (енгл. World Nunchaku Association, WNA): Ову организацију је основао Милко Ламбрехт у Холандији 1996. године.[21] WНА користи жуте и црне пластичне нунчаке за тренинг с балансираном тежином и заштитна покривала за главу. Имају сопствени систем боја каишева, у којем учесници добијају траке у боји на појасу, уместо појасева у пуној боји. Једна страна појаса је жута, а друга црна, тако да се на такмичењу противници могу разликовати по видљивој страни појаса. Правила борбе WНА одговарају кумајт пододјељку нунчаку-до дисциплине.[22] Реч је о двоминутној „борби на додир”, у којој су техничке способности врло важне. Након сваког постигнутог поена борба се прекида и борци враћају на почетну позицију.

Легалност[уреди | уреди извор]

У великом броју земаља, поседовање нунчака је нелегално, или се нунчаке дефинишу као регулисано оружје. Ове забране су углавном уследиле након таласа популарности филмова Бруса Лија, када се веровало да су нунчаке изузетно опасне. Познато је да Норвешка, Канада,,[23][24] Русија, Пољска, Чиле и Шпанија имају значајна ограничења.

У Немачкој су нунчаке илегални од априла 2006. године, када су проглашене оружјем за дављење.[25][26]

У Шкотској, закони који ограничавају офанзивно оружје слични су онима у Енглеској и Велсу. Међутим, у судском случају из 2010. године, Шерифски суд у Глазгову одбио је да прихвати тврдњу одбране да нунчаке нису изричито забрањено оружје према шкотском закону, иако су оптужени ослобођени по другим основама.[27]

Употреба нунчакуа је током 1990-их била цензурисана због реемитовања америчких дечијих ТВ емисија у Великој Британији, као што су цртани филмови и цртани филмови о Корњачама нинџама.[28] Британска верзија видео игрице Соул Блејд је такође уређена, заменивши нунчаке лика Ли Лонга са троделним штапом.

Сједињене Државе се разликују на државном нивоу. Као и другде, популарност филмова Бруса Лија 1970-их довела је до таласа забрана нунчака.[29] Многе државе забрањују ношење нунчака у јавности као скривеног оружја, али мали број ограничава или потпуно забрањује власништво. Калифорнија је направила изузетке за професионалне школе борилачких вештина и практичаре да користе нунчаке.[30] Држава Аризона је од 1970-их сматрала да су нунчаке „забрањено оружје“, чиме је пуко поседовање забрањено, са јединим изузетком предмета налик нунчакама који су произведени за употребу као уређаји за осветљење.[31] Уставни изазов је био неуспешан.[32] Легализоване су 2019. године.[29] Њујорк је раније забрањивао свако поседовање нунчака, али је то проглашено неуставним у случају Малони против Сингаса из 2018. године.[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „"Нунцхаку" дефинитион, Оxфорд Дицтионарy оф Енглисх” (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 11. 7. 2016. 
  2. ^ "Нунцхуцк" дефинитион, Мирриам-Wебстер Дицтионарy, аццессед Апр 3, 2019
  3. ^ „Ентер тхе Драгон цасе студy” (на језику: енглески). Бритисх Боард оф Филм Цлассифицатион. Архивирано из оригинала 11. 10. 2020. г. Приступљено 11. 7. 2016. 
  4. ^ Ацтиве Интерест Медиа, Инц. (март 1975). „Блацк Белт”. Блацк Белт. Буyер'с Гуиде. Ацтиве Интерест Медиа, Инц.: 10–. ИССН 0277-3066. 
  5. ^ „Карате стицкс” (на језику: енглески). Дицтионарy. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016. 
  6. ^ Демура, Фумио (10. 5. 1971). Нунцхаку: Карате Wеапон оф Селф-дефенсе. Блацк Белт Цоммуницатионс. ИСБН 9780897500067 — преко Гоогле Боокс. 
  7. ^ „Меет тхе Гуy Wхо Интродуцед Бруце Лее то Нунцхуцкс”. Ангрy Асиан Ман. Архивирано из оригинала 25. 7. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  8. ^ „ББЦ - Филмс - ревиеw - Фист оф Фурy ДВД”. 
  9. ^ „Тхе цомплете хисторy оф Теенаге Мутант Ниња Туртлес. Ментал Флосс (на језику: енглески). 2015-06-27. Приступљено 2021-10-17. 
  10. ^ ヌンチャクについて [Регардинг Нунцхукс] (на језику: јапански). Будосхоп Јапан. Архивирано из оригинала 2013-04-20. г. Приступљено 2012-01-15. 
  11. ^ [1] тхефреедицтионарy.цом
  12. ^ Донн Ф. Драегер & Робер W. Смитх (1969). Цомпрехенсиве Асиан Фигхтинг Артс. ИСБН 978-0-87011-436-6. 
  13. ^ Рефраминг Јапанесе цинема: аутхорсхип, генре, хисторy, Аутхорс Артхур Ноллетти, Давид Дессер, Публисхер Индиана Университy Пресс, 1992, Оригинал фром тхе Университy оф Мицхиган, Дигитизед Маy 5, 2008 ISBN 978-0-253-34108-2
  14. ^ „OKS Nunchaku”. oks-online.com. Архивирано из оригинала 2009-04-06. г. 
  15. ^ Alex Levitas. „The real history of the nunchaku”. nunchaku-do.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-06. 
  16. ^ Kit, Wong Kiew (1996). The Art of Shaolin Kung Fu. Element Books. стр. 159. ISBN 1-85230-789-7. 
  17. ^ Lagravère, Laurent. „Historique du Nunchaku de combat”. nunchaku.free.fr. Архивирано из оригинала 2008-11-13. г. 
  18. ^ „Nunchaku Saida – History”. nunchakusaida.com. Архивирано из оригинала 2008-10-19. г. 
  19. ^ „Nenbushi Historique”. free.fr. Архивирано из оригинала 2009-04-07. г. 
  20. ^ „**** FINCA - Federation Internationale de Nunchaku, de Combat Complet et Arts martiaux modernes. ****”. fincaweb.free.fr. Архивирано из оригинала 2008-11-14. г. 
  21. ^ „The WNA”. nunchaku-do.org. Архивирано из оригинала 2009-04-08. г. 
  22. ^ „WNA Kumite”. nunchaku-do.org. Архивирано из оригинала 2008-12-22. г. 
  23. ^ Taylor, Kim. „The Legality of Martial Arts Weapons In Canada”. ejmas.com. Архивирано из оригинала 2008-05-14. г. 
  24. ^ Regulations Prescribing Certain Firearms and other Weapons, Components and Parts of Weapons, Accessories, Cartridge Magazines, Ammunition and Projectiles as Prohibited or Restricted, SOR/98-462 Архивирано 2010-11-04 на сајту Wayback Machine. Цанлии. Аццессед 2010/06/30
  25. ^ Фестстеллунгсбесцхеид дес БКА фром 5 Фебруарy 2004, АЗ КТ21 / ЗВ 5-5164.02-З-23/2004
  26. ^ Wаффенгесетз Анлаге 2 (Wаффенлисте), Абсцхнитт 1, Зиффер 1.3.8
  27. ^ „Мен цлеаред оф баннед wеапон сале”. ББЦ Неwс. Приступљено 2018-01-21. 
  28. ^ Реид, Цраиг. „ТМНТ: Тхе Реннаиссанце [сиц] Рептилес Ретурн”. Кунг Фу Магазине. Архивирано из оригинала 2010-01-06. г. Приступљено 2009-12-27. 
  29. ^ а б „Ин Аризона, Ит'с Но Лонгер А Фелонy То Оwн Нунцхуцкс”. НПР.орг (на језику: енглески). Приступљено 2019-11-18. 
  30. ^ „Пенал Цоде Сецтион 22010-22090”. Архивирано из оригинала 2012-01-26. г. Приступљено 2013-08-28. 
  31. ^ „Аризона Ревисед Статутес - 13-3101 - Дефинитионс”. Аризона Легислатуре. Приступљено 2018-12-18. 
  32. ^ „Стате в. Сwантон, 129 Ариз. 131 | Цасетеxт”. цасетеxт.цом. Приступљено 2019-11-18. 
  33. ^ „03-786 - Малонеy в. Сингас”. говинфо. Приступљено 2018-12-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]