Оштрина вида
(офталмолошка процедура) | |
|---|---|
 Видна функција мрежњаче |
Оштрина вида је способност ока да разликује фине детаље и да јасно види две одвојене тачке. Квантитавно се одређује мерењем способности ока да уочи слику у фокусу на одређеној удаљености. Видна оштрина најчешће се одређује Снелленовим оптотипом, прво на десном, потом на левом оку.[1]
Уколико се ради о предшколској деци или неписменим особама за испитивање видне оштрине користи се Пфлуегелова кукица „Е” или Ландолдтов прстен различитих величина и за које испитаник дете показује прстићима где је кукица окренута, односно где је прекинут прстен. На сличан начин, код још млађе деце, а на основу величине сличица и удаљености, са које се врши испитивање вида, одређује се оштрина вида.
Историјат[уреди | уреди извор]
Дефиниција оштрине вида у офталмологији преузета је у из астрономије, након што је Хооцк 1705. године утврдио да у сто особа нема ни једне која на ведром ноћном небу може да види две звезде као одвојене уколико је растојање између њих мање од 1 минута. Касније је тај минимални угао назван минимум сепарабиле.
Овај угао (минимум сепарабиле) треба разликовати од следећих видних углова још касније дефинисаних;
- минимума висибиле (минимална величина да би предмет био уопште опажен), који је мањи од 1 минута
- минимум цогносцибиле (угао под којим се препознаје облик) који је већи и износи 5 минута. Овом углу је једнак
- минимум легибиле, који је једнак углу минимум цогносцибиле. Овај угао се користи приликом читања бројева и слова на тестовима.
Дефиниције[уреди | уреди извор]
- Оштрина вида
Појам оштрине вида означава способност ока да бистро види тј. да у одређеном предмету распознаје појединости. Стандардна дефиниција нормалне оштрине вида (која се бројчано изражава 20/20 или 6/6) је заправо способност ока да јасно види и разликује две тачке међусобно одвојене углом од једне лучне минуте.[2] Ова способност ока зависи од многих фактора који се деле у три групе:
- врсте и различитости предложених предмета
- способност мрежњаче, видних путева и оптичког центра да искористи створену слику у оку
- квалитет оптичког пресликавања у оку.
- Видни угао
Најмањи угао под којим просечно око види две тачке као одвојене износи 1' (једну лучну минуту) и назива се минимум сепарабиле. Тај угао је физиолошки задата величином штапића у макули (жутој мрљи). Да би се две тачке виделе као одвојене, мора бити надражен барем по један штапић између којих је барем један ненадражени штапић.
Фактори који утичу на оштрину вида[уреди | уреди извор]
Постоји много фактора који утичу на резултат који се добијајају након мерења оштрине вида неког испитаника (услова под којим се користи одређени тест за оштрину вида, мотивисаност, интелигенција, старости пацијента итд). Један од најзначајнијих фактора је дијаметар зенице, који опет зависи од илуминације ретине, што је директно повезано са условима под којима се изводи тест.
- Величина зенице
Ако је зенице мала јавља се ефекат дифракције, тј. распршивање светлосне тачке у шири светлосни сноп, што доводи до смањења функције вида. Са друге стране, код превеликог дијаметра зенице долази до аберација на периферном делу очног сочива, што супротно о дифракције доводи до редукције вида. То је зато што се проценат непараксијалних зрака који форимирају лик на мрежњачи постаје већи.
Оштрина вида је најбоља за зеницу са дијаметром 2-3 мм. Ако пацијент има веома велику зеницу, имаће и рефрактивну грешку, што се може манифестовати као велики замагљени круг на мрежњачи. Мања зеница елиминише екстремне вредности и обезбеђује мањи замагљени круг на мрежњачи тј. пацијентов вид ће бити бољи, јаснији.
Величина зенице се током испитивања може смањити и вештачки и тако утврдити да ли то самњење побољшава квалитет пацијентовог вида. Ако до побољшања дође онда очни лекар зна да пацијенту може да пропише наочаре.
- Године старости
Године старости доносе утичу на бројне промене у сруктурама ока. Сочиво постаје замућеније (жућкасто), смањује се способност акомодације, редукује севеличина зенице, итд. Сви наведени фактори значајно утичу на оштрину вида која се током година смањује.
Старији пацијенти имају мали дијаметар зенице, што утиче на то да су они мање осетљиви на мале рефрактивне грешке. Зато код старијих пацијената лекар најчешће нема потебе да мења наочаре ако се ради о веома малој промени у видној оштрини. После шездесете године оштрина вида се смањује отприлике за једну Снеленову линију отприлике.
- Количина светлости која долази до ока
Количина осветљености ока битно утиче на квалитет вида. Већа осветљеност даје већу оштрину вида. Због тога је неопходно да ординација у којој се обавља прегледе има конзистентну светлост, како би се избегло да разлике у осветљености (нарочито ако је осветљеност мања), доводе до различитих резултата.
При малом интезитетуо светљености (скотопички услови), фоторецепторску улогу преузимају штапићи и са повећањем илуминације расте и оштрина вида до неког максимума за штапице. Како се илуминација мрежњаче повећава, тада фоторецептоску улогу преузимају чепићи и полако прелазе на фотопичке услове, у којима се са повећањем илуминације линеарно повећава и оштрина вида.
Из напред наведеног може се закључити да услови под којима се раде тестови за оштрину вида морају бити оптимални, како би из њих проистекли и најбољи могући резултат за добијање тренутне оштрине вида код испитаника.
Видне таблице (оптотип)[уреди | уреди извор]
На основу угла од 1' израђене су таблице за испитивање видне оштрине или оптотипи. На оптотипу је 10 редова слова. Највећа су на врху, а према дну су све мања слова. Слова су конструирана тако да су уписана у квадрат који се састоји од 5 x 5 квадратића, тако да да гледана са удаљености уписане уз сваки ред слова, упадају у око под углом од 5', како би се надражило 5 x 5 штапића.
- Израчунавање видне оштрине
Видна оштрина се израчунава по формули:
- V=д/D
У којој је:
- V = видна оштрина
- д = удаљеност са које се врши испитивање
- D = удаљеност са које нормално око још распознаје слово задате величине
Изрази 20/20 и 6/6 добијени су од објеката стандардне величине које „исптаник нормалног вида“ види на одређеној удаљености.
На пример, ако исптаник на удаљености од 6 метара види предмет који се и нормално може видети на удаљености од 6 метара, онда је оштрина вида те особе 6/6. Ако исптаник на 6 метара види предмет који нормална особа види на 12 метара, онда је оштрина вида те особе 6/12. Ако исптаник има проблема са уочавањем предмета на већој удаљености, тј. тек на 6 метара види оно што норманлна особа вида на 60 метара, онда је вид те особе 6/60. Израз 20/20 чешће се употребљава у САД и означава удаљеност у стопама.
Мерење видне оштрине[уреди | уреди извор]
| Начин мерења видне оштрине | Распон видне оштрине | Тумачење |
|---|---|---|
| Оптотип | 1,0 - 0,1 | У пракси се најчешће користе Снелленове таблице за удаљеност од 6 м, са десет редова. У првом реду је слово које одговара видној оштрини од 6/60 односно 0,1 нормалног вида. Други ред одговара 0,2, вида, десети ред износи 6/6 = 1 (одговара просечном виду), а најдоњи, тринаести ред, одговара видној оштрини од 1,3 (оштрина вида већа од просечне, и често се среће код деце). Ако пацијент не види највеће слово, значи да му је видна оштрина мања од 0,1. Тада се испитује на којој удаљености може бројати прсте испитивача. |
| Бројање прстију | 5/60 - 0,3/60 | Ако пацијент не види највеће слово, видна оштрина испитаника је мања од 0,1. Тада се испитује на којој удаљености може бројати прсте испитивача (просечно око може бројати прсте на удаљености од 60 м). Ако их пацијент броји на удаљености од 5 м, онда му је видна оштрина 5/60. Ако пацијент не може бројати прсте на удаљености од 30 цм (видна оштрина је мања од 0,3/60), вид се испитује махањем руке ипред ока. |
| Батеријско светло у тамној просторији | < 0,3/60 | Ако пацијент не опажа махање руке, испитује се има ли осећај светлости (тј разликује ли светло од таме) и, ако има, је ли пројекција уредна |
| Пацијент не може са сигурношћу рећи је ли тама или свјетло | Перцепција и пројекција светла | У замраченој просторији пацијент упире поглед право испред себе, и на удаљености од 1 м испитивач му показује батеријско светло у четири квадранта. Пројекција светла може бити уредна, а може бити очувана само у неким квадрантима. |
| Без перцепције светла | Слепоћа |
Код испитивања вида у болесничком кревету уместо Снелленове таблице користи се Јаегеров оптотип за читање на близину.
Уколико у амбуланти не постоји оптотип могу послужити и новине - јер читање новинског текста одговара видној оштрини од око 0,5.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Мауреен А. Дуффy, Макинг Лифе Море Ливабле (2015). Симпле Адаптатионс фор Ливинг ат Хоме Афтер Висион Лосс. Неw Yорк, НY: АФБ Пресс, Америцан Фоундатион фор тхе Блинд., пп. 11.
- ^ Маја Јаковљевић, Протокол оптометријског прегледа Архивирано на сајту Wayback Machine (20. децембар 2016) – стручни рад, Нови Сад, 2011.
Литература[уреди | уреди извор]
- К. Чупак, Офталмологија, Југословенска медицинска наклада
- Бига С. Благојевић M, Цветковић D. Литричин О. Паруновић А. Савићевић M. Томашевић M., Офталмологија, Медицинска књига, Београд, 1983.
- Б. Вуков, M. Благојевић, О. Јовичић ,Љ. Јојић, Страбизам и амблиопија, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника – Београд,1974.
- M. Биједић, Б. Матиловић, M. Милићевић, С. Чупић, Р. Алајбеговић, Љ. Милановић, V. Којовић, Очне болести, ”Свјетлост” ООУР Завод за уџбенике и наставна средства Сарајево,1982.
- Никола Смиљанић, Испитивање видних функција, Завод за уџбенике и наствна средства, Београд,2001.
- Александар Паруновић, Добросав Цветковић и сарадници, Корекција рефракционих аномалија ока, Наочаре, контактна сочива, операције, Завод за уџбенике и наставна средста, Београд,1995
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Оптотип: Видна табла за тестирање вида (језик: хрватски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
