Окунинуши

Бронзана биста Окинушија у Изумо-таиша

Окунинуши је бог чаробњаштва и исцелитељства из јапанске шинтоистичке митологије. Овај бог чије име значи „велики господар копна“ владао је Земљом од њеног настанка па све до тренутка када је богиња Аматерасу послала свог унука Нинигија да заузме његово место. Као богу исцелитељства у заслуге му се приписује откривање терапеутске методе лечења.

Прича

Његова браћа

Окунинуши је имао 80 браће који су сви од реда желели да се ожене прелепом принцезом Јаками, односно, Ја-Гами-Химе. Кад су браћа једнога дана кренула у посету принцези на путу су срели одраног зеца који их је замолио да му помогну. Браћа су му окрутно саветовала да се окупа у морској води и осуши на ветру. Сирото створење их је послушало и страшно се напатило. Зец је потом наишао на Окунинушија, који се сажалио на његову патњу и рекао му да се окупа у речној води и онда уваља у полен биљке кама. Зец је тако учинио и ране су му истог трена зацелиле. Зец, који је у ствари био један од божанстава, на крају је у знак захвалности открио Окунинушију да ће рука прелепе принцезе припасти управо њему.

Окунинушијева браћа су се силно расрдила због таквог расплета догађаја те су загрејали огромну стену до белог усијања и закотрљали је низ планину ка своме омраженом брату. Окунинушију се учини да му у сусрет долази дивљи вепар те је ухватио стену и на смрт изгорео. Међутим његова мајка Ками-Мусуби успела је да га врати у живот. Браћа су потом поново организовала заверу и на смрт згњечили Окунинушија. Ками-Мусуби је поново вратила свог сина у живот и саветовала му да избегне даље нападе потраживши уточиште у подземном свету.

Љубав Сусери-Химе

Тамо се Окунинуши сусрео са богом олује, Сусано-Воом и његовом кћери Сусери-Химе. Двоје младих су се убрзо страсно заљубили једно у друго. Када је Сусано-Во дознао за њихову везу, послао је Окунинушија да преспава у одаји пуној змија. Бога је, међутим, од змија сачувала ешарпа коју му је поклонила његова драгана. Сусано-Во га је наредне ноћи послао да преспава у одаји пуној стонога и зоља, али је младић и овога пута био заштићен. Сусано-Во је на крају одапео стрелу на сред огромног поља и рекао Окунинушију да оде и да је потражи. Када је Окунинуши стигао на сред поља, Сусано-Во је запалио траву и млади бог се у трен ока нашао окружен пламеним језицима. Тада се, међутим, појавио миш, који је Окунинушију показао рупу у коју се може сакрити од пожара а потом му донео одапету стрелу.

Сусано-Во је у међувремену почео да гаји извесне симпатије према храбром младићу. Једне вечери га је замолио да му опере косу а онда отишао на спавање. Док је бог олује спавао Окунинуши је привезао његову косу за греду која је држала палату и побегао са Сусери-Химе, поневши са собом Сусано-Воов мач, лук и тоболац са стрелама као и харфу по имену Кото. Док је заљубљени пар бежао, жице хафе су случајно окрзнуле дрво поред којег су пролазили и Сусано-Во се пробудио. Бог је брже-боље устао, његова коса је повукла кровне греде и цела палата се срушила. Млади пар је трчао колико су их ноге носиле међутим када су стигли на руб подземног света, Сусано-Во их престиже и рече Окунинушију да би требало украденим оружјем да заподене битку с браћом и завлада светом. Такође се у међувремену уверио да је овај младић добра прилика за његову кћер, те им је допустио да се венчају и дао им власт над провинцијом Изумо.