Олив Денис
| Олив Вецел Денис | |
|---|---|
 Олив 1908. године | |
| Датум рођења | 20. новембар 1885. |
| Место рођења | Турлоу Пенсилванија |
| Датум смрти | 5. новембар 1957. (71 год.) |
| Место смрти | Балтимор Мериленд |
| Универзитет | Универзитет Корнел, Универзитет Колумбија, Гаучер Колеџ |
| Занимање | инжењер |
| Деловање | унапређење железнице |
Олив Вецел Денис је била инжењер чије су иновације у дизајну промениле природу железничког путовања. Рођена у Турлову у Пенсилванији а одрасла је у Балтимору.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирала је уметност на колеџу Гаучер 1908. године, а следеће године магистрирала је математику на Универзитету Колумбија. Након предавања у Висконсину, одлучила је да студира грађевинарство и студирала је на Универзитету Корнел, стекавши диплому за само годину дана.[2] Године 1920. постала је тек друга жена која је стекла звање грађевинског инжењера на Универзитету Корнел. Те године је ангажована као цртач компаније Б&О Раилроад за пројектовање мостова, од којих је први био у Пејнсвилу.[3] Следеће године, Данијел Вилард, председник железнице приметио је да, с обзиром да су половина путника железнице жене, задатак инжењерских надоградњи у служби најбоље би обавила инжењерка. Денисова је постала прва „сервисна инжењерка“ када су Б. & О. створили позицију. Инжењер Курт Х. Дебус описао ју је као првог инжењера сервиса у Америци. Касније у својој каријери, Б. &. О. је задужила Олив да осмисли читав воз који је садржао све њене иновације. Овај воз, Цинциннатиан, историчарка Шарон Харвуд је прогласила „круном њене каријере“.[3] Такође је била прва жена чланица Америчког удружења железничких инжењера. За члана Британског женског инжењерског друштва изабрана је 1931. године.[4]
Иновације[уреди | уреди извор]
Међу иновацијама које је Денисова увела у путничке возове била су седишта која су могла делимично да се завале; пресвлака отпорна на мрље у путничким аутомобилима; веће свлачионице за жене, снабдевене бесплатним папирним убрусима, течним сапуном и чашама за пиће; плафонска светла која су могла да се пригуше ноћу; појединачни отвори за прозоре (које је она патентирала) како би путницима омогућили да уносе свеж ваздух; а касније и климатизоване преграде. I други железнички превозници следили су пример у годинама које су уследиле, а аутобуси и авио-компаније, заузврат, морали су да побољшају ниво удобности да би се такмичили са железницом.
Њено наслеђе за ове иновације и удобност постаје углавном непознато ван железничке заједнице. Њени дизајнерски патенти потписани су за железницу и њено име се не појављује у рекламним материјалима за Цинциннатиан, упркос њеном дизајнирању.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Схе тоок тхе паин оут оф тхе траин Инноватор: Оне оф тхе фирст wомен то еарн а Цорнелл енгинееринг дегрее, Оливе Деннис хелпед маке раил травел лесс цомплицатед анд море цомфортабле.”. Архивирано из оригинала 13. 09. 2018. г. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Цорнелл Реwинд: Пхеноменал фирст wомен оф енгинееринг”. Цорнелл Цхроницле (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ а б в Гиаимо, Цара (9. 4. 2018). „Тхе 'Ладy Енгинеер' Wхо Тоок тхе Паин Оут оф тхе Траин”. Атлас Обсцура (на језику: енглески). Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Пост Магазине”. www2.тхеиет.орг. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 6. 3. 2021.