Оливера Ињац

С Википедије, слободне енциклопедије
у покрету Европа Сад
Оливера Ињац у покрету Европа Сад

Оливера Ињац (Титоград, 1972) црногорска је професорка безбједности и политичарка. Тренутно обавља функцију градоначелнице Подгорице. Била је министарка одбране Црне Горе од 4. децембра 2020. до 28. априла 2022. године, у Влади Здравка Кривокапића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Ињац се родила 1972. године у Титограду, у тадашњој СР Црној Гори, те СФР Југославији. Дипломирала је 1999. године на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу, а завршила је постдипломске студије 2005. на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе. Магистрирала је на Факултету политичких наука и докторирала на тему „Културолошки аспект међународне безбједности“ 2011. године.[1]

Била је запослена у Министарству унутрашњих послова Црне Горе од 2000. до 2007. године, као дио Службе јавне безбједности и Одјељења за аналитику, као независни савјетник и аналитичар. На Универзитету Доња Горица у Подгорици запослена је од 2008. године, као професор безбједности. Она је једини професор безбједности у Црној Гори.[2][3] Здравко Кривокапић именовао ју је 27. новембра 2020. године за кандидата за министра одбране у новом кабинету,[4] а положила је заклетву 4. децембра 2020. године.[5] На тој функцији је заменила Предрага Бошковића из Демократске партије социјалиста.[6][5] Наследио ју је Рашко Коњевић из Социјалдемократске партије Црне Горе. За градоначелницу Подгорице изабрана је 13. Априла 2023. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „КО ЈЕ ЦРНОГОРСКА МИНИСТАРКА ОДБРАНЕ: Једина жена која ово ради у целој држави!”. Мондо Портал (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
  2. ^ „Кандидаткиња за министарку одбране: Ко је Оливера Ињац”. вијести.ме (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
  3. ^ „др Оливера Ињац - Хуманистичке студије”. УДГ - Универзитет Доња Горица (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
  4. ^ „Ко је Оливера Ињац, кандидаткиња за министарку одбране”. ЦдМ (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
  5. ^ а б „Изабрана нова Влада Црне Горе, САД и ЕУ очекују сарадњу "на убрзању реформи"”. Глас Америке (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
  6. ^ „"Кризу превазићи реформама и знањем"”. РТЦГ - Радио Телевизија Црне Горе - Национални јавни сервис (на језику: српски). Приступљено 2020-12-31. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Olivera_Injac&oldid=26962588”