Оперативни ниво рата

Мапа оперативног планирања Другог светског рата

У пољу војне теорије, оперативни ниво рата (такође се назива оперативна уметност, изведено из рус. оперативное искусство или оперативно ратовање) представља ниво командовања који повезује детаље тактике са циљевима стратегије.

У заједничкој војној доктрини, оперативна уметност је „когнитивни приступ команданата и штабова - поткрепљен њиховом вештином, знањем, искуством, креативношћу и расуђивањем - за развијање стратегија, кампања и операција за организовање и запошљавање војних снага интегрисањем циљева, начине и средства.” Тиме се успоставаља корелација политичке потребе и војне моћи. Оперативна уметност је дефинисана њеним војно-политичким делокругом, а не величином силе, размером операција или степеном напора. Исто тако, оперативна уметност пружа теорију и вештине, а оперативни ниво дозвољава доктринарну структуру и процес.

Залеђина

Током 18. и почетком 19. века, синонимни израз велика тактика (или, ређе, маневарска тактика) често се користио за описивање маневара трупа које нису тактички ангажоване, док су крајем 19. века до Првог светског рата и током Другог светског рата неки војни коментатори користили су израз мања стратегија. Конфузија око терминологије настала је у професионалним војним публикацијама, које су покушавале да идентификују „... мало другачије нијансе значења, као што су тактике, главне тактике, мање тактике, велика стратегија, главна стратегија и мања стратегија”. Термин се није широко користио у Сједињеним Државама или Британији пре 1980–1981, када се о њему много расправљало и почео је да улази у војне доктрине и на курсеве борбене обуке официра.

Примена

Оперативна уметност садржи четири битна елемента: време, простор, средства и сврху. Сваки елемент има већу сложеност на оперативном нивоу него на тактичком или стратешком нивоу. То је делимично тачно, јер оперативна уметност мора узети у обзир и обухватити више стратешких и тактичких нивоа него што ти нивои морају да апсорбују са оперативног нивоа. Иако се много може добити независним испитивањем четири елемента, само када се посматрају заједно, оперативна уметност открива своју замршену структуру.

Изазов оперативне уметности је успостављање равнотеже четири елемента која омогућава оптимално стварање и примену војне моћи у постизању политичког циља. Посматрање времена, простора, средстава и сврхе у целини захтева велику вештину у организовању, вагању и предвиђању масе сложених, често контрадикторних фактора. Ови фактори често постоје током дужих временских периода, преко великих раздаљина и са променљивом комбинацијом играча, система и веровања, следећи политичке циљеве који могу, али не морају бити јасни, уверљиви или решени. Сложени фактори, попут противникових поступака, стварају додатну двосмисленост.

Анализа мисије

Стратег на оперативном нивоу поседује бројне алате за обликовање и усмеравање њиховог размишљања, али главни међу њима су анализа мисије и крајње стање. Анализа мисије даје одговор на питање „Шта треба постићи?“ Анализом мисије, планер на оперативном нивоу спаја политичке циљеве и војне циљеве. На тај начин планер одређује која ће примена војне силе створити војну моћ за постизање политичке сврхе. Подређени процеси овде укључују дефинисање циљева и тежишта, мада прекомерна зависност од аналитичких механизама може створити лажну сигурност. Финални тест награђује успех, а не квалитет аргумента. Супротно томе, планер се не може надати да ће „осетити” пут до победе - сложеност захтева интеграцију мисли и напора.

Крајње стање

Крајње стање одговара на питање „Шта ће представљати успех?“ Крајње стање кампање није само жељени статус кво војног циља. Оно такође успоставља камен темељац за тактичке, оперативне и стратешке нивое. Крајње стање манифестује предвиђене резултате војне моћи и излаже сва ограничења. Заиста, достижно крајње стање може захтевати примену невојних елемената националне моћи. Као такво, оно препознаје да сама војна моћ можда није у стању да постигне политички успех.

Потребне вештине

Стратегија на оперативном нивоу мора континуирано вршити инвентар и вагати време, простор, средства и сврху, екстраполирајући из њих исходе и вероватноћу. Да би то постигли, практичарима су потребне и вештина и теорија, искуство и знање. На оперативном нивоу, вештине и искуства обично се морају развијати индиректно, кроз формалну обуку, војну историју и праксу у реалном свету.

Успех на тактичком нивоу није гаранција успеха на оперативном нивоу: савладавање оперативне уметности захтева стратешке вештине. Без снажног утемељења у теорији и примени оперативне уметности, успешан тактичар има мале шансе да ће направити потребан скок од тактике. Стратег на оперативном нивоу мора јасно и експанзивно да види од рова до ходника националне или коалиционе власти. Они морају бити свесни веродостојности и кохерентности стратешких циљева, националне воље и играча који о њима одлучују. Успешна оперативна уметност зацртава јасан, непрекинут пут од напора појединачног војника до циљева државе или коалиције.

Улога у историографији

Док су кодекс настрајуће оперативне уметности и успостављање специфичног оперативног нивоа рата релативно нови, у пракси је оперативна уметност постојала током забележене историје. Народи и заповедници су дуго следили политичке циљеве војним акцијама, а кампање било ког периода могу се испитати из егзистенцијалне перспективе оперативне уметности. Тренутне школе мишљења о оперативној уметности деле фундаментално гледиште да се војни успех може мерити само у постизању политичко-стратешких циљева, те стога историчари могу анализирати било који рат у смислу оперативне уметности.

У случају анализе Другог светског рата, Вермахт није користио оперативни ниво као формални доктринарни концепт током кампања 1939–1945. Иако је особље у немачким снагама знало за оперативну уметност, свест и пракса углавном су били ограничени на официре обучене у генералштабу. Ипак, егзистенцијална природа оперативне уметности значи да је испитивање кампање или операције против политичких циљева валидно без обзира на доктрину или структуру тог периода. Тако елементи оперативне уметности - време, простор, средства и сврха - могу осветлити мисли и поступке било које ере, без обзира на преовлађујућу савремену доктрину или структуру.

Литература

• Бундел, C. M., Цол. ФА, "Wхат Ис Стратегy?", ин Инфантрy Јоурнал, в. 34, Унитед Статес Инфантрy Ассоциатион, 1929
• Глантз, D. M., Совиет Милитарy Оператионал Арт: Ин Пурсуит оф Дееп Баттле, Франк Цасс, Лондон, 1989
• Јаблонскy, Давид, Роотс оф Стратегy: 4 Милитарy Цлассицс, Стацкполе Боокс, 1999
• Натионал Ресеарцх Цоунцил Стафф, Редуцинг тхе Логистицс Бурден фор тхе Армy Афтер Неxт: Доинг Море Wитх Лесс, Цоммиттее то Перформ а Тецхнологy Ассессмент Фоцусед он Логистицс Суппорт Реqуирементс фор Футуре Армy Цомбат Сyстемс, Натионал Ресеарцх Цоунцил (У.С.), Натионал Ацадемиес Пресс, 1999
• Робинсон, Јамес Р. (1997). „Тхе Роммел Мyтх”. Милитарy Ревиеw Јоурнал. Архивирано из оригинала 08. 03. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2016. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Рогерс, Цлиффорд Ј. (2006). „Стратегy, Оператионал Десигн, анд Тацтицс”. Ур.: Брадфорд, Јамес C. Интернатионал Енцyцлопедиа оф Милитарy Хисторy. Неw Yорк: Роутледге. 
• Симпкин, Рицхард Е., Дееп Баттле: Тхе Браинцхилд оф Марсхал Туцхацхевскии, Брассеy'с Дефенце Публисхерс, Лондон, 1987
• Симпкин, Рицхард Е., Раце то тхе Сwифт: Тхоугхтс он Тwентy-Фирст Центурy Wарфаре, Брассеy'с, 2000
• Стоне, Јохн, Тхе Танк Дебате: Армоур анд тхе Англо-Америцан Милитарy Традитион, Роутледге, 2000
• Wхитман, Ј. Е. А., Хоw Wарс Аре Фоугхт: Тхе Принциплес оф Стратегy анд Тацтицс, Оxфорд Университy Пресс, 1941
• Царпентер, Станлеy D. M., Милитарy Леадерсхип ин тхе Бритисх Цивил Wарс, 1642-1651: Тхе Гениус оф Тхис Аге, Роутледге, 2005.
• Цхалианд, Гéрард, Тхе Арт оф Wар ин Wорлд Хисторy: Фром Антиqуитy то тхе Нуцлеар Аге, Университy оф Цалифорниа Пресс, 1994.
• Гартнер, Сцотт Сигмунд, Стратегиц Ассессмент ин Wар, Yале Университy Пресс, 1999.
• Хеусер, Беатрице, Тхе Еволутион оф Стратегy: Тхинкинг Wар фром Антиqуитy то тхе Пресент (Цамбридге Университy Пресс, 2010), ISBN 978-0-521-19968-1.
• Матлофф, Маурице, (ед.), Америцан Милитарy Хисторy: 1775-1902, волуме 1, Цомбинед Боокс, 1996.
• Маy, Тимотхy. Тхе Монгол Арт оф Wар: Цхинггис Кхан анд тхе Монгол Милитарy Сyстем. Барнслеy, УК: Пен & Сwорд, 2007. ISBN 978-1844154760.
• Wилден, Антхонy, Ман анд Wоман, Wар анд Пеаце: Тхе Стратегист'с Цомпанион, Роутледге, 1987.
• Тхе УС Армy Wар Цоллеге Стратегиц Студиес Институте публисхес северал дозен паперс анд боокс yеарлy фоцусинг он цуррент анд футуре милитарy стратегy анд полицy, натионал сецуритy, анд глобал анд регионал стратегиц иссуес. Мост публицатионс аре релевант то тхе Интернатионал стратегиц цоммунитy, ботх ацадемицаллy анд милитарилy. Алл аре фреелy аваилабле то тхе публиц ин ПДФ формат. Тхе организатион wас фоундед бy Генерал Дwигхт D. Еисенхоwер афтер Wорлд Wар II.
• Блацк, Јеремy, Интродуцтион то Глобал Милитарy Хисторy: 1775 то тхе пресент даy, Роутледге Пресс, 2005.
• D'Агуилар, Г.C., Наполеон'с Милитарy Маxимс, фрее ебоок, Наполеон'с Милитарy Маxимс.
• Фреедман, Лаwренце. Стратегy: А Хисторy (2013) еxцерпт
• Холт, Тхаддеус, Тхе Децеиверс: Аллиед Милитарy Децептион ин тхе Сецонд Wорлд Wар, Симон анд Сцхустер, Јуне, 2004, хардцовер, 1184 пагес, ISBN 0-7432-5042-7.
• Томес, Роберт Р., УС Дефенсе Стратегy фром Виетнам то Оператион Ираqи Фреедом: Милитарy Инноватион анд тхе Неw Америцан Wаy оф Wар, 1973–2003, Роутледге Пресс, 2007.
• Берт Цхапман. Милитарy Доцтрине: А Референце Хандбоок. Санта Барбара, Цал.: АБЦ-ЦЛИО, 2009.
• Аустин Лонг. Тхе Соул оф Армиес: Цоунтеринсургенцy Доцтрине анд Милитарy Цултуре ин тхе УС анд УК. Итхаца–Лондон: Цорнелл Университy Пресс, 2016.
• Цхристопхер П. Тwомеy. Тхе Милитарy Ленс: Доцтринал Дифференце анд Детерренце Фаилуре ин Сино-Америцан Релатионс. Итхаца–Лондон: Цорнелл Университy Пресс, 2010.
• Роберт M. Цассидy. Пеацекеепинг ин тхе Абyсс: Бритисх анд Америцан Пеацекеепинг Доцтрине анд Працтице афтер тхе Цолд Wар. Wестпорт, ЦТ–Лондон: Праегер, 2004.
• Аарон П. Јацксон. Тхе Роотс оф Милитарy Доцтрине: Цханге анд Цонтинуитy ин Ундерстандинг тхе Працтице оф Wарфаре. Форт Леавенwортх, КС: Цомбат Студиес Институте Пресс, 2013.
• Елизабетх Киер. Имагининг Wар: Френцх анд Бритисх Милитарy Доцтрине бетwеен тхе Wарс. Принцетон: Принцетон Университy Пресс, 1998 (репринт 2017).
• Маттхиас Строхн. Тхе Герман Армy анд тхе Дефенце оф тхе Реицх: Милитарy Доцтрине анд тхе Цондуцт оф тхе Дефенсиве Баттле 1918-1939, 2нд ревисед едн. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 2017.
• Wиллард C. Франк анд Пхилип С. Гиллетте, едс. Совиет Милитарy Доцтрине фром Ленин то Горбацхев, 1915-1991. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс, 1992.
• Раyмонд L. Гартхофф. Детерренце анд тхе Револутион ин Совиет Милитарy Доцтрине. Броокингс Институтион Пресс, 1990.
• Харриет Фаст Сцотт анд Wиллиам Ф. Сцотт. Тхе Армед Форцес оф тхе УССР. Боулдер, Цо.: Wествиеw Пресс, 1979.
• Харриет Фаст Сцотт анд Wиллиам Ф. Сцотт. Совиет Милитарy Доцтрине: Цонтинуитy, Формулатион, анд Диссеминатион. Боулдер, Цо.: Wествиеw Пресс, 1989.
• Логес, Марсха Ј. (1996). Тхе Персиан Гулф Wар: милитарy доцтрине анд стратегy. Еxецутиве ресеарцх пројецт. Wасхингтон, D.C.: Индустриал Цоллеге оф тхе Армед Форцес, Натионал Дефенсе Университy. стр. 16. Приступљено 2020-04-02. 
• Даалдер, Иво Х.; О'Ханлон, Мицхаел Е. (2000). „Лосинг тхе Wар”. Wиннинг Углy: НАТО'с Wар то Саве Косово. Г - Референце, Информатион анд Интердисциплинарy Субјецтс Сериес. Wасхингтон, D.C.: Броокингс Институтион Пресс (објављено 2004). стр. 106. ИСБН 9780815798422. Приступљено 2020-04-02. 
• „2010 Нуцлеар Постуре Ревиеw (НПР) Фацт Схеет” (ПДФ). У.С. Департмент оф Дефенсе Оффице оф Публиц Аффаирс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 5. 2010. г. Приступљено 13. 4. 2010. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Fred Kaplan "The Doctrine Gap. Reality vs. the Pentagon's new strategy."
• Pentagon Rethinking Old Doctrine on 2 Wars- The New York Times, March 14, 2009.
• Joint Doctrine Ontology: A Benchmark for Military Information Systems Interoperability, Semantic Technology for Intelligence, Defense and Security, 2015