Органоцеријумска хемија
5(ЦХ
3)
4Х)
3Це. Кодови боја: зелено = Це, сиво = C, бело = Х.
Органоцеријумска хемија је наука о органометалним једињењима која садрже једну или више хемијских веза између угљеника и церијума. Ова једињења обухватају подскуп органолантанида. Већина органоцеријумових једињења садржи Це(III), али су познати неки деривати Це(IV).
Алкил деривати
[уреди | уреди извор]3.svg)
3)
6[Ли(тмеда)]
3, где је Тетраметилетилендиамин има формулу (ЦХ
3)
2НЦХ
2ЦХ
2Н(ЦХ
3)
2
Једноставни алкилцеријумски реагенси су добро познати. Један пример је [Ли(тмеда)]
3Це(ЦХ
3)
6.[1]
Иако су описани као РЦеЦл2, њихове структуре су далеко сложеније.[2] Штавише, изгледа да растварач мења структуру раствора комплекса, при чему су примећене разлике између реагенаса припремљених у диетил етру и тетрахидрофурану. Постоје докази да основни хлорид формира полимерну врсту у ТХФ раствору, у облику [Це(μ-Цл)2(Х2О)(ТХФ)2]н, али да ли ова врста полимера постоји када се формира органометални реагенс је непознато.[3]
Деривати циклопентадиенила
[уреди | уреди извор]Циклопентадиенил деривати Це су посебно добро окарактерисани. Стотине су испитане рендгенском кристалографијом. Приказани (C
5(ЦХ
3)
4Х)
3Це је један од многих.[4]
Нека од најбоље окарактерисаних органоцеријум(IV) једињења садрже циклопентадиенил лиганде, нпр. Це(C
5Х
5)
3Цл[5]
Примене на органску синтезу
[уреди | уреди извор]Као реагенси у органској хемији, органоцеријумска једињења се типично припремају ин ситу третирањем церијум трихлорида органолитијумом или Григнардовим реагенсом. Реагенси су изведени из алкил, алкинил и алкенил органометалних реагенса, као и енолати су описани.[6][2][7][3][8] Најчешћи извор церијума за ову сврху је церијум(III) хлорид,[9] који се може добити у анхидрованом облику дехидратацијом комерцијално доступног хептахидрата. Преткомплексирање са тетрахидрофураном је важно за успех трансметалације, при чему већина поступака укључује „снажно мешање у периоду не краћем од 2 сата“.[2] Међутим, структуре приказане (као испод) за органоцеријумски реагенс су веома поједностављене.
Ови реагенси се додају 1,2 коњугованим кетонима и алдехидима.[10] Ова преференција за директно додавање приписује се оксофилности церијумског реагенса, који активира карбонил за нуклеофилни напад.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бергер, Тассило; Лебон, Јакоб; Маицхле‐Мöссмер, Цäцилиа; Анwандер, Реинер (2021). „ЦеЦл3/ н ‐БуЛи: Унравелинг Имамото'с Органоцериум Реагент”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион. 60 (28): 15622—15631. ПМЦ 8362106
. ПМИД 33905590. дои:10.1002/ание.202103889.
- ^ а б в Лиу, Х.Ј.; Схиа, К.С.; Сханг, X.; Зху, Б.Y. (1999), „Органоцериум Цомпоундс ин Сyнтхесис”, Тетрахедрон, 55 (13): 3803—3830, дои:10.1016/С0040-4020(99)00114-3
- ^ а б Бартоли, Г.; Марцантони, Е.; Марцолини, M.; Самбри, L. (2010), „Апплицатионс оф ЦеЦл3 ас ан Енвитонменталлy Фриендлy Промотер ин Органиц Цхемистрy”, Цхемицал Ревиеwс, 110 (10): 6104—6143, ПМИД 20731375, дои:10.1021/цр100084г
- ^ Еванс, Wиллиам Ј.; Рего, Даниел Б.; Зиллер, Јосепх W. (2006). „Сyнтхесис, Струцтуре, анд 15Н НМР Студиес оф Парамагнетиц Лантханиде Цомплеxес Обтаинед бy Редуцтион оф Динитроген”. Инорганиц Цхемистрy. 45 (26): 10790—10798. ПМИД 17173438. дои:10.1021/иц061485г.
- ^ Анwандер, Реинер; Долг, Мицхаел; Еделманн, Франк Т. (2017). „Тхе диффицулт сеарцх фор органоцериум(<СЦП>ив</СЦП>) цомпоундс”. Цхемицал Социетy Ревиеwс. 46 (22): 6697—6709. ПМИД 28913523. дои:10.1039/Ц7ЦС00147А.
- ^ Смитх, Мицхаел Б. (2017-01-01), Смитх, Мицхаел Б., ур., „Цхаптер 11 - Царбон-Царбон Бонд-Форминг Реацтионс: Цyаниде, Алкyне Анионс, Григнард Реагентс, анд Органолитхиум Реагентс”, Органиц Сyнтхесис (Фоуртх Едитион), Бостон: Ацадемиц Пресс, стр. 547—603, ИСБН 978-0-12-800720-4, дои:10.1016/б978-0-12-800720-4.00011-8, Приступљено 2023-12-03
- ^ Имамото, Т.; Сугуира, Y.; Такиyама, Н. (1984), „Органоцериум реагентс. Нуцлеопхилиц Аддитион то Еасилy Енолизабле Кетонес”, Тетрахедрон Леттерс, 25 (38): 4233—4236, дои:10.1016/С0040-4039(01)81404-0
- ^ Цареy, Францис А.; Сундберг, Рицхард Ј. (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Парт Б: Реацтионс анд Сyнтхесис (5тх изд.). Неw Yорк: Спрингер. стр. 664-665. ИСБН 978-0387683546.
- ^ Цареy, Францис А.; Сундберг, Рицхард Ј. (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Парт Б: Реацтионс анд Сyнтхесис (5тх изд.). Неw Yорк: Спрингер. стр. 665. ИСБН 978-0387683546.
- ^ Имамото, Тсунео; Сугиура, Yасусхи (1985-04-16). „Селецтиве 1,2-аддитион оф органоцериум(III) реагентс то α,β-унсатуратед царбонyл цомпоундс”. Јоурнал оф Органометаллиц Цхемистрy. 285 (1): Ц21—Ц23. ИССН 0022-328X. дои:10.1016/0022-328X(85)87395-2.
- ^ Бергер, Тассило; Лебон, Јакоб; Маицхле‐Мöссмер, Цäцилиа; Анwандер, Реинер (2021-07-05). „ЦеЦл 3 / н ‐БуЛи: Унравелинг Имамото'с Органоцериум Реагент”. Ангеwандте Цхемие Интернатионал Едитион (на језику: енглески). 60 (28): 15622—15631. ИССН 1433-7851. ПМЦ 8362106 . ПМИД 33905590. дои:10.1002/ание.202103889.
