Органска синтеза

Органска синтеза је грана хемијске синтезе са фокусом на синтези органских једињења путем органских реакција. Органски молекули су често веома комплексни у поређењу са чисто норганским једињењима. Постоје две главне области: тотална синтеза и методологија.^[1]^[2]^[3]^[4]

Тотална синтеза[уреди | уреди извор]

Тотална синтеза^[5] је комплетна хемијска синтеза комплексних органских молекула почевши од једноставних, комерцијално доступних (петрохемијских) или природних прекурзора. У линеарној синтези, која је често адекватна за једноставне структуре, изводи се неколико узастопних корака се док се не формира молекул. Хемијска једињења која настају у тим корацима се сматрају синтетичким интермедијарима. За комплексније молекуле, се примењују различити приступи: конвергентна синтеза обухвата засебну припрему неколико компонената (кључних интермедијара), који се затим комбинују да би се формирао жељени продукт.

Роберт Бурнс Вудвард, коме је додељена Нобелова награда за хемију 1965. за неколико тоталних синтеза (е.г., његова синтеза стрихнина из 1954^[6]), се сматра оснивачем поља модерне органске синтезе.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
^ МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.
^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
^ Nicolaou, K. C.; Sorensen, E. J. (1996). Classics in Total Synthesis. New York: Wiley-VCH.
^ R. B. Woodward; Michael P. Cava; W. D. Ollis; A. Hunger; H. U. Daeniker; K. Schenker (1954). „Total Synthesis of (−)-Strychnine”. Journal of the American Chemical Society. 76 (18): 4749—4751. doi:10.1021/ja01647a088.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[Clayden1st-1] Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.

[March6th-2] Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.

[McMurry3rd-3] МцМуррy Јохн Е. (1992). Фундаменталс оф Органиц Цхемистрy (3рд изд.). Белмонт: Wадсwортх. ISBN 0-534-16218-5.

[MorrisonBoyd6th-4] Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.

[5] Nicolaou, K. C.; Sorensen, E. J. (1996). Classics in Total Synthesis. New York: Wiley-VCH.

[6] R. B. Woodward; Michael P. Cava; W. D. Ollis; A. Hunger; H. U. Daeniker; K. Schenker (1954). „Total Synthesis of (−)-Strychnine”. Journal of the American Chemical Society. 76 (18): 4749—4751. doi:10.1021/ja01647a088.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]