Параболоид

С Википедије, слободне енциклопедије
Параболод

У геометрији, параболоид је квадратна површина која има тачно једну осу симетрије и нема центар симетрије. Термин "параболоид" изведен је од параболе, што се односи и на конусни пресјек који има слично својство симетрије. [1]

Параболоид је геометријска површина која настаје ротацијом параболе по њеној оси.

Параболоид[уреди | уреди извор]

Параболоид је геометријска површина другог реда. Постоје две врсте параболоида: елиптични и хиперболички.

Елиптични параболоид[уреди | уреди извор]

Елиптични параболоид.

Елиптични параболоид је тело чија је база елиптичног облика и има минималну или максималну тачку.

Алгебарски модел Елиптични параболоид с врхом у тачки и равни симетрије паралелним с равни и има једначину:

где је

Ротациони параболоид[уреди | уреди извор]

Ротациони параболоид је тело које настаје ротацијом параболе око сопствене осе и круга који чини базу тела. Алгебарски модел Ротациони параболоид са врхом у тачки је специјалан случај елиптичног параболида, за који важи да је , то значи за ротациони параболоид са осом ротације паралелној са осом з важи:

Волумен ротационог параболоида: где је полупречник кружне базе и је висина параболоида

Хиперболички параболоид[уреди | уреди извор]

Хиперболички параболоид.

Алгебарски модел Хиперболички параболоид са врхом у тачки и равни симетрије паралелне са равни и има једначину:

где је

Особине[уреди | уреди извор]

У области хиперболичког параболоида постоје два система правих, при чему свака права једног система пресеца сваку праву другог система, или произвољне две праве једног система се мимоилазе. За параболоид са центром у тачки могу се оба система правих записати као


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Тхомас' Цалцулус 11тх ед.", Тхомас Георге Б., Маурице D. Wеир, Јоел Хасс, Франк Р. Гиордиано, 2005., публисхер= Пеарсон Едуцатион, Инц.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]