Парна и непарна атомска језгра
У нуклеарној физици својства језгра зависе од парности или непарности његовог атомског броја (протонског броја) З,[1] неутронског броја Н и, последично, њиховог збира, масеног броја А.[2][3] Непарност бројева З и Н има тенденцију да смањи нуклеарну енергију везивања, чинећи непарна језгра генерално мање стабилним. Овај ефекат није само експериментално посматран, већ је укључен у полуемпиријску формулу масе и објашњен неким другим нуклеарним моделима, као што је модел нуклеарне љуске. Ова разлика у енергији нуклеарног везивања између суседних језгара, посебно непарних А изобара, има важне последице на бета распад.[4][5]
Нуклеарни спин је нула за парна-З, парна-Н језгра, цео број за сва парна-А језгра и непарни полуцео број за сва непарна-А језгра.
| Парни | Непарни | Тотал | |
|---|---|---|---|
| Стабилни | 150 | 101 | 251 |
| Дуговечни[6] | 26 | 9 | 35 |
| Сви примордијални[7][8][9][10] | 176 | 110 | 286 |
Однос неутрон-протон није једини фактор који утиче на нуклеарну стабилност. Додавање неутрона изотопима може да промени њихове нуклеарне спинове и нуклеарне облике, узрокујући разлике у попречним пресецима хватања неутрона, гама спектроскопији и својствима нуклеарне магнетне резонанце. Ако је присутно превише или премало неутрона у односу на оптимум нуклеарне енергије везивања, језгро постаје нестабилно и подложно одређеним врстама нуклеарног распада. Нестабилни нуклиди са неоптималним бројем неутрона или протона распадају се бета распадом (укључујући распад позитрона), хватањем електрона или другим средствима, као што су спонтана фисија[11]:16[12] и кластерски распад.[13][14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Тех Фу Yен, Цхемистрy фор Енгинеерс (Империал Цоллеге Пресс, 2008), п.265
- ^ „Хоw манy протонс, елецтронс анд неутронс аре ин ан атом оф крyптон, царбон, оxyген, неон, силвер, голд, етц...?”. Тхомас Јефферсон Натионал Аццелератор Фацилитy. Приступљено 2008-08-27.
- ^ „Елементал Нотатион анд Исотопес”. Сциенце Хелп Онлине. Архивирано из оригинала 2008-09-13. г. Приступљено 2008-08-27.
- ^ Конyа, Ј.; Нагy, Н. M. (2012). Нуцлеар анд Радио-цхемистрy. Елсевиер. стр. 74—75. ИСБН 978-0-12-391487-3.
- ^ Бијкер, Р.; Сантопинто, Е. (2015). „Валенце анд сеа qуаркс ин тхе нуцлеон”. Јоурнал оф Пхyсицс: Цонференце Сериес. 578 (1): 012015. Бибцоде:2015ЈПхЦС.578а2015Б. С2ЦИД 118499855. арXив:1412.5559
. дои:10.1088/1742-6596/578/1/012015.
- ^ „Интерацтиве Цхарт оф Нуцлидес (Нудат2.5)”. Натионал Нуцлеар Дата Центер. Приступљено 2009-06-22.
- ^ Самир Маји; et al. (2006). „Сепаратион оф самариум анд неодyмиум: а пререqуисите фор геттинг сигналс фром нуцлеар сyнтхесис”. Аналyст. 131 (12): 1332—1334. Бибцоде:2006Ана...131.1332М. ПМИД 17124541. дои:10.1039/б608157ф.
- ^ Хоффман, D. C.; Лаwренце, Ф. О.; Меwхертер, Ј. L.; Роурке, Ф. M. (1971). „Детецтион оф Плутониум-244 ин Натуре”. Натуре. 234 (5325): 132—134. Бибцоде:1971Натур.234..132Х. С2ЦИД 4283169. дои:10.1038/234132а0.
- ^ Лацхнер, Ј.; et al. (2012). „Attempt to detect primordial 244Pu on Earth”. Physical Review C. 85 (1): 015801. Bibcode:2012PhRvC..85a5801L. doi:10.1103/PhysRevC.85.015801.
- ^ Wu, Yang; Dai, Xiongxin; Xing, Shan; Luo, Maoyi; Christl, Marcus; Synal, Hans-Arno; Hou, Shaochun (2022). „Direct search for primordial 244Pu in Bayan Obo bastnaesite”. Chinese Chemical Letters. 33 (7): 3522—3526. doi:10.1016/j.cclet.2022.03.036. Приступљено 29. 1. 2024.
- ^ Schunck, Nicolas; Regnier, David (1. 7. 2022). „Theory of nuclear fission”. Progress in Particle and Nuclear Physics. 125. arXiv:2201.02719 . doi:10.1016/j.ppnp.2022.103963 .
- ^ Petrzhak, Konstantin. „How the spontaneous fission was discovered” (на језику: руски).
- ^ Poenaru, Dorin N.; Greiner, Walter (2011). „Cluster Radioactivity”. Clusters in Nuclei I. Lecture Notes in Physics. 818. Berlin: Springer. стр. 1—56. ISBN 978-3-642-13898-0.
- ^ Poenaru, D. N.; Greiner, W. (1996). Nuclear Decay Modes. Bristol: Institute of Physics Publishing. стр. 1—577. ISBN 978-0-7503-0338-5.
