Parna i neparna atomska jezgra
U nuklearnoj fizici svojstva jezgra zavise od parnosti ili neparnosti njegovog atomskog broja (protonskog broja) Z,[1] neutronskog broja N i, posledično, njihovog zbira, masenog broja A.[2][3] Neparnost brojeva Z i N ima tendenciju da smanji nuklearnu energiju vezivanja, čineći neparna jezgra generalno manje stabilnim. Ovaj efekat nije samo eksperimentalno posmatran, već je uključen u poluempirijsku formulu mase i objašnjen nekim drugim nuklearnim modelima, kao što je model nuklearne ljuske. Ova razlika u energiji nuklearnog vezivanja između susednih jezgara, posebno neparnih A izobara, ima važne posledice na beta raspad.[4][5]
Nuklearni spin je nula za parna-Z, parna-N jezgra, ceo broj za sva parna-A jezgra i neparni poluceo broj za sva neparna-A jezgra.
| Parni | Neparni | Total | |
|---|---|---|---|
| Stabilni | 150 | 101 | 251 |
| Dugovečni[6] | 26 | 9 | 35 |
| Svi primordijalni[7][8][9][10] | 176 | 110 | 286 |
Odnos neutron-proton nije jedini faktor koji utiče na nuklearnu stabilnost. Dodavanje neutrona izotopima može da promeni njihove nuklearne spinove i nuklearne oblike, uzrokujući razlike u poprečnim presecima hvatanja neutrona, gama spektroskopiji i svojstvima nuklearne magnetne rezonance. Ako je prisutno previše ili premalo neutrona u odnosu na optimum nuklearne energije vezivanja, jezgro postaje nestabilno i podložno određenim vrstama nuklearnog raspada. Nestabilni nuklidi sa neoptimalnim brojem neutrona ili protona raspadaju se beta raspadom (uključujući raspad pozitrona), hvatanjem elektrona ili drugim sredstvima, kao što su spontana fisija[11]:16[12] i klasterski raspad.[13][14]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Teh Fu Yen, Chemistry for Engineers (Imperial College Press, 2008), p.265
- ^ „How many protons, electrons and neutrons are in an atom of krypton, carbon, oxygen, neon, silver, gold, etc...?”. Thomas Jefferson National Accelerator Facility. Приступљено 2008-08-27.
- ^ „Elemental Notation and Isotopes”. Science Help Online. Архивирано из оригинала 2008-09-13. г. Приступљено 2008-08-27.
- ^ Konya, J.; Nagy, N. M. (2012). Nuclear and Radio-chemistry. Elsevier. стр. 74—75. ISBN 978-0-12-391487-3.
- ^ Bijker, R.; Santopinto, E. (2015). „Valence and sea quarks in the nucleon”. Journal of Physics: Conference Series. 578 (1): 012015. Bibcode:2015JPhCS.578a2015B. S2CID 118499855. arXiv:1412.5559
. doi:10.1088/1742-6596/578/1/012015.
- ^ „Interactive Chart of Nuclides (Nudat2.5)”. National Nuclear Data Center. Приступљено 2009-06-22.
- ^ Samir Maji; et al. (2006). „Separation of samarium and neodymium: a prerequisite for getting signals from nuclear synthesis”. Analyst. 131 (12): 1332—1334. Bibcode:2006Ana...131.1332M. PMID 17124541. doi:10.1039/b608157f.
- ^ Hoffman, D. C.; Lawrence, F. O.; Mewherter, J. L.; Rourke, F. M. (1971). „Detection of Plutonium-244 in Nature”. Nature. 234 (5325): 132—134. Bibcode:1971Natur.234..132H. S2CID 4283169. doi:10.1038/234132a0.
- ^ Lachner, J.; et al. (2012). „Attempt to detect primordial 244Pu on Earth”. Physical Review C. 85 (1): 015801. Bibcode:2012PhRvC..85a5801L. doi:10.1103/PhysRevC.85.015801.
- ^ Wu, Yang; Dai, Xiongxin; Xing, Shan; Luo, Maoyi; Christl, Marcus; Synal, Hans-Arno; Hou, Shaochun (2022). „Direct search for primordial 244Pu in Bayan Obo bastnaesite”. Chinese Chemical Letters. 33 (7): 3522—3526. doi:10.1016/j.cclet.2022.03.036. Приступљено 29. 1. 2024.
- ^ Schunck, Nicolas; Regnier, David (1. 7. 2022). „Theory of nuclear fission”. Progress in Particle and Nuclear Physics. 125. arXiv:2201.02719 . doi:10.1016/j.ppnp.2022.103963 .
- ^ Petrzhak, Konstantin. „How the spontaneous fission was discovered” (на језику: руски).
- ^ Poenaru, Dorin N.; Greiner, Walter (2011). „Cluster Radioactivity”. Clusters in Nuclei I. Lecture Notes in Physics. 818. Berlin: Springer. стр. 1—56. ISBN 978-3-642-13898-0.
- ^ Poenaru, D. N.; Greiner, W. (1996). Nuclear Decay Modes. Bristol: Institute of Physics Publishing. стр. 1—577. ISBN 978-0-7503-0338-5.
