Пећина Мелисани
| Пећина Мелисани | |
|---|---|
 Пећина Мелисани | |
| Положај | |
| Место (планина) | |
| Координате | 38° 15′ 25.2″ Н, 20° 37′ 24.96″ Е |
| Одлике | |
| Геологија (тип) | крашка |
| Дужина | 2,000 м |
| Надм. висина | 1 м |
| Бр. канала | један |
Пећина Мелисани (грчки: Μελισσάνη) или језеро Мелисани или само Мелисани је пећина која се налази на грчком острву Кефалонија. Како би пећина и језеро били отворени за јавност, приступ језеру, и вожња чамцима за разоноду могућа је кроз пробијен тунел у стени. Вода у пећинском језеру је толико бистра да чамци на њој изгледају као да плутају.
Положај[уреди | уреди извор]
Пећина Мелисани се налази северозападно од Самија, око 5 км (5,1 км) југоисточно од Агиа Ефимиа, североисточно од Аргостолија и северозападно од Пороса, на острву Кефалонија у Јонском мору источно од пролаза Итака.[1] Окружена је шумом, а падина планине је са њене западне стране. Близу улаза у пећину је паркиралиште на средини магистралног пута који повезује Сами и Агију Ефимију.[2]
Митологија и откриће[уреди | уреди извор]
Пећину Мелисани са подземним језером која је настало пре више од 20 хиљада година, у древна времена локални становници су је сматрали стаништем нимфа. Подаци да је шпиља у давним временима служила као уточиште нимфа, потврђују и налази археолошких ископавања у пећини грчког археолога С. Маринатоса, који је у пећини пронашао лик божанства Пана и диск на којем је приказан плес нимфи.
Мелисани дугује своје поновно откриће (1951) грчком спелеологу Ј. Петроцхилосу, а потом и руђењу пећинске таванице током земљотреса који је добро уздрмао Кефалонији 1953. године. Да није било ове сеизмичке активности, ово језер би било потпуно скривено и непознато за туристе.[3]
Географија[уреди | уреди извор]
Пећина Мелисани се налази на Кефалонијаи највећем острву из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 км². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 км а ширине од 2 до 4,8 км. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га на већи (источни) и мањи (западни) део.[4]
Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Енос, у јужном делу острва, са највишим врхом 1.628 м н.в. која је уједно највиша тачка западне обале јонског мора.
Голошка прошлост[уреди | уреди извор]
Током мезозојске ере, пре отприлике 225 милиона година, данашње планинско подручје Кефалоније било је прекривено водама океана Тетис, које је обухватало целу данашњу Грчку, и састојало се од алпске геосинклине. Океан Тетис био је дугачак хиљаду километара, широко 1.500 км и паралелно с Екватором, налазило се између два велика континента, Лауразије, на северу и Гондване, на југу. У дубини Тетиса, седименти су се непрестано таложили на његовом дну, јер су у његовим водама живеле многобројне врсте организама у великом броју. Њихове шкољке, љуштуре и скелети непрестано су се таложиле у седименту и под великим притском воде фосилизирали.[5]
Крајем мезозојске ере (пре око 65 милиона година) настало је раздобље интензивних покрета земљине коре које је почело да утиче на читав регион окена Тетиса. Ти тектонски покрети, који се и данас одржавају, резултовали су формирањем савременог хеленског крајолика. Настанак планинске масе и подземних шупљина Кефалоније одвијао се у каснијем раздобљу постепено као резултат горе наведених тектонских покрета. Таку су настале стенска масе Кефалоније састављене од лапорца, кречњака и доломита који припадају геотектонској зони Паxос (или Преапулίан), а јављају се у формацијама танких до дебелих слојева богато прожетих фосилима.[5]
Према томе главну стенску насу Кефалоније чине кречњаци и доломити, чије се порекло протеже од креде до палеогена. Кречњак из доба креде који је подложан да постане крш, слојевевит је и често испресецан подземним крашких шупљинама (пећинама) међу које спада и пећина Мелисани. На површини је пуно лапорца. Комбинација лапорца и подземних шупљина формира крашка поља у подножју источних падина Еноса на 390 метара надморске висине са бројним пећинама. То је разлог зашто на масиву, осим неколико извора површинске воде, постоје и бројни дубински крашки извори.
Геоморфологија[уреди | уреди извор]
Пећина Мелисани спада у категорију кршких печина, на шта указују и бројни сталактити и сталагмити који су присутна у већем делу пећине. Свод пећине наводно срушила око другог миленијума пре н. е.[6]
Пећина је дугачка 160 м, широка 45 м и дубока 36 м. Дно пећине испуњава језеро чија је дубини 20 метара од површине терена. Дубина језера креће се од 10 до 30 метара. Приближна старост језера је 20 хиљада година. Вода је сланкаста, јер осим слатке воде која долази из околних слојева и атмосфере, храни и морском водом која долази са великих дубина.
Огромне крашке канали језера, које и данас проучавају рониоци спелеолози, омогућавају да вода отиче формирајући обалне и подводне изворе.
У зависности од доба дана, вода језера добија различиту боју у спектру од плаве до тамно плаве.
Ниво воде у пећинском језеру виши је за 1 метар него онај у околном мору.
Вода језера је део још једног познатог хидрогеолошког феномена на острву: по коме се морска вода усисава у левке („катавотрес“) на западном делу острва, у близини главног града острва, Аргостолија (13 км од језера) у заливу Сами. и завршава у гротлу језера одакле испарава.
Морску воду која је усисана у левке вековима су користили становници Аргостолија за покретање млинова на водени погон.
Шездесетих година прошлог века на рубу језера ископан је тунел како би пећина била доступна посетиоцима.
Информације за туристе[уреди | уреди извор]
Мелисани је од стране туриста врло посећено место, до кога се може доћи бродижем по језеру. На ободу обрушене таванице печине налазисе видиковац са кога види унутрашност пеећине и површина језера.
За приступ пећини и језеру ископан је тунел, испред чијег улаза се налази паркинг са тоалетима, као и мала трговина, бар и сувенирница.
Приступ печини се наплаћује (7 евра по одраслој особи), за краћу посету печини (око 10 мин).[7]
Постоји и школа роњења у Ласси-у која организује посете језеру (улаз у пећину такође подлеже наплати) у трајању од око 45 мин.
Савети за туристе који посећују пећину:
Грци верују да љубавни парови који долазе у посету пећини треба да се држе за руке и тако повезани додирну водену површину, како би њихова веза била срећна, верна и нераскидива. Такође ако неко још нема партнера, али има жељу за пронлажењем вољене особе, Грци саветују да се умије водом из језера и након тога ће наћи вољену особу.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Мелиссани Цаве ин Кефалониа, Грееце | Греека.цом”. Греекацом (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-31.
- ^ „Мелиссани Цаве Ин: Глобал/Транс-натионал сервицес”. тоолс.wмфлабс.орг. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ „Кефалониа Ландмаркс анд Монументс (Кефалониа, Иониан Исландс, Грееце)”. www.wорлд-гуидес.цом. Приступљено 11. 4. 2020.
- ^ Јосепх Партсцх: Кепхаллениа унд Итхака – еине геограпхисцхе Монограпхие. Ин: Петерманнс Миттеилунген. Ергäнзунгсбанд, Готха 1890, С. 1–108
- ^ а б „Геологије Аинос”. www.ионион.цом. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2020.
- ^ Др. Јосепх Партсцх (1890): Кепхаллениа унд Итхака - еине геограпхисцхе Монограпхие, Готха: Јустус Пертхес, 1890
- ^ „Мелисани пећина - Кефалонија водич”. Никана.гр (на језику: српски). Приступљено 2020-05-31.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јосепх Партсцх: Кепхаллениа унд Итхака – еине геограпхисцхе Монограпхие. Ин: Петерманнс Миттеилунген. Ергäнзунгсбанд, Готха 1890, С. 1–108.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Λιμνη Μελισσανη Лимни Мелиссани - Мелиссани Лаке - Цаве оф Мелиссани (језик: енглески)
- Блуе ин Блуе (језик: енглески)
- Мелиссани Лаке (језик: енглески)