Кефалонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кефалонија
(Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά)
GR Kefalonia.PNG
Географија
Површина 781 km2
Дужина 50 km
Ширина 30 km
Висина 1.628 m
Највиши врх Ајнос
Администрација
Највећи град Аргостоли
Демографија
Становништво 36404  (2001)
Густина ст. 46,61 стан./km2

Кефалонија (грч. Κεφαλλονιά, Κεφαλονιά) је грчко острво које припада групи Јонских острва. То је по површини највеће острво овог архипелага.[1] У управној подели грчке Кефалонија припада истоименом округу Кефалонија. Главно и највеће место острва и целе префектуре је град Аргостоли.[2]

Округ Кефалонија је успостављен 2011. године на делу некадашње префектуре. Она се састоји из једне општине, општине Кефалонија, која обухвата острво Кефалонију и околна острвца и хриди.

Порекло назива[уреди]

Велико острво у средини је Кефалонија. Острво Итака је десно.
Језеро Мелисанина острву
Типичан пејзаж на острву са плажом у првом плану

Вјерује се да је острво названо према митолошкој фигури Кефалусу (Цифалис). Постоји вјеровање да назив потиче због изгледа острва па се назива и „острво са главом“ (грч. κεφάλι - глава).

Природни услови[уреди]

Кефалонија је највеће острво из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 km². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 km а ширине од 2 до 4,8 km. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га већи (источни) и мањи (западни) део. Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Аинос са највишим врхом на 1.628 m н. в. Постоји и неколико малих плодних долина.

Клима на острву је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама. Биљни и животињски свет је особен за Средоземље. Гајене културе се гаје у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће.

Историја[уреди]

Острво је насељено од другог миленијума п. н. е. У микенском периоду било је седиште области Кефалоније. Римљани су освојили острво у другоме веку п. н. е., а касније је постала део Византијског царства. Нормани су владали Итаком у 12. и 13. веку, а потом је, после кратке владавине Турака, 1500. дошла у руке Венеције.[1] Кефалонију су затим окупирали Французи крајем 18. века, а 1809. освојили су је Британци. Ослобођена је 1864. и припојена савременој Грчкој.

Највећи део ерхитектуре острва уништен је у земљотресу 1953.

Становништво[уреди]

Становништво острва данас броји близу 40.000 (по попису из 2001. г. 36.404 ст.). До 20. века број становника је био око 10.000, а у току века је брзо растао. У погледу становништва, то је једно од најбрже растућих области Грчке, са стопом раста од 35% до 40% током 1990-их. Аргостоли је место у коме живи трећина становништва острва и много страних досељеника (туристи и радници у туризму). Ликсури је друго по величини насеље на острву. Ова два градића обухватају скоро две трећине становништва целог острва.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica.
  2. закон грчко министарство унутрашњих послова.

Литература[уреди]

  • Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Cephalonia". Encyclopædia Britannica (11th ed.). Cambridge University Press.

Спољашње везе[уреди]