Пијелопластика
| Пијелопластика |
|---|
Пијелопластика је минимално инвазивна процедура у урологији која укључује креирање инцизије и одстрањање дела уретера (мокраћовода) у циљу корекције опструкције уретеропелвичне јункције. Овом процедуром олакшано је дренирање и извршена декомпресије бубрега што омогућава несметано отицање мокраће. Циљ ове процедуре јесте креирање инцизије и одстрањање дела уретера у циљу корекције опструкције уретеропелвичне јункције, и олакшано дренирање и декомпресије бубрега уз омогућавање несметаног проласка мокраће. Тиме се постиже елиминација симптома уз очување функције органа.[1]
Раније се, пијелопластика вршила се инвазивним приступом (применом комплетног оперативног реза) а данас се оно обавља лапароскопским приступом, који је знатно напреднија процедура и терапеутски приступ уретропелвичној опструкцији.
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Опструкција отицања мокраће у почетном делу мокраћовода назива се пијелоуретерална стеноза. Сужења пијелоуретералног (скраћено ПУ) врата (сужења између бубрежне накапнице и почетног дела мокраћовода), може изазвати више узрока (урођено сужење, присутност крвног суда која притиска на пијелоуретералан врат, ожиљци након претходних операција или мокраћних инфекција). Поседично због сужењу ПУ врата јавља се проширење бубрежне карлице, што ствара услове за развоју бубрежних каменаца и мокраћних инфекција. Иако је најчешћи узрок ове анаомалије конгенитални (урођени), понекад се опструкција аномалија се открива тек у каснијем периодуу живота.[2]
Циљ пијелопластике је изрезати сужени део и потом сашити мокраћовод на бубрежну карлицу. Понекад је истовремено потребно и одстранити вишак ткива бубрежне карлице.[3]
Лапароскопска пијелопластика метода је избора за лечење стенозе пијелоуретералног сегмента. Овом методом постижу се резултати упоредиви са отвореним хируршким захватом, али са одређеним предностима: бржи постоперативни опоравак, одлићан естетски изглед, што је битно јер су болесници већином особе млађег животног доба.[4]
Индикације[уреди | уреди извор]
- стеноза пијелоуретералног сегмента било ког узрока.
Начин извођења[уреди | уреди извор]
- Инвазивна пијелопласитка
Пијелопластика се најчешће вршила инвазивним приступом (применом комплетног оперативног реза) у општој анестезији, обично резом у слабинској регији (лумботомија), мада су могући и други хируршки приступи. Током операције понекад је потребно у мокраћовод поставити „Дупло Ј” стент, који се одстрањује након 4-6 недеља, ендоскопским путем (инструментом уведеним кроз мокраћну цев до мокраћне бешике).
Потом се оперативно подручје дренира се ПВЦ дреном, који се одстрањује након 2-3 дана. Након операције пацијенту се пласира уринарни катетер, који се вади након неколико дана. Шавови коже ваде се обично након 8 дана. Током операције одстрањују се и евентуално настали каменци.
- Лапароскопска пијелопластика
Увођењем лапароскопског приступа, знатно је унапређен терапеутски приступ уретропелвичној опструкцији. Код ове методе уз помоћ лапароскопа приступа се почетном делу мокраћовода а затим се пласира, антероградним или ретроградним приступом, унутрашњи уретрални стент познат као „Дупло Ј”. Након месец дана од операције ври се уклањање овог стента и заврђава лечење.
- Роботизована пијелопластика
Наредни корак у пијелопластици представља увођење инструмената за роботику као и минимално инвазивних техника код лечења стеноза. Тиме је учињен изузетан напредак у педијатријској урологији имајући у виду изражену хируршку прецизност, смањено интраоперативно оштећење ткива као и краћи постоперативни боравак у болничким условима. Хируршки приступ такође подразумева приступ путем једног приступног места у оперативном пољу где се креирањем инцизије у умбиликалној регији омогућава пласирање хируршких инструмената у абдоминалну шупљину.[5]
Компликације[уреди | уреди извор]
- Општи ризици
- везани уз анестезију.
- нуспојаве везане уз примењен лекова.
Обично блага вртоглавица, мучнина, кожни осип или затвор.
- Специфични ризици
- могућа је појава крварења током операције, због чега ће можда бити потребне трансфузије крви.
- јатрогена инфекције мокраћних путева или самог оперативног реза, због чега ће можда бити потребна антибиотска терапија.
- појава постоперативне киле у подручју реза.
- јатрогена оштећења током оперативног захвата околних органа и ткива, која се накнадно морају збринути током операције или ће можда бити потребне накнадне операције.
- цурење мокраће на дрен, односно оперативни рез, што може проћи спонтано или ће бити потребна додатна интервенција(пункција или додатна операција)
- стеноза анастомозе (сужење на месту ушивања каналног система)
Неки од горе наведених ризика су чешћи код пушача, гојазних, дијабетичара, особа са повишеним крвним тлаком и особа са болесним срцем.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Т. Ј. Нирмал анд Ј. C. Сингх Фоллоw-уп афтер пyелопластy: Хоw лонг? Индиан Ј Урол. 2008 Јул-Сеп; 24(3): 429–430. NCBI Приступљено 7.12.2017.
- ^ Боубакер А, Приор ЈО, Меyрат Б, Бисцхоф ДА. Унилатерал уретеропелвиц јунцтион обструцтион ин цхилдрен: Лонг терм фоллоw-уп афтер унилатерал пyелопластy. Ј Урол. 2003;170:575–9.
- ^ Похл ХГ, Русхтон ХГ, Парк ЈС, Белман АБ, Мајд M Еарлy диуресис ренограм финдингс предицт суццесс фоллоwинг пyелопластy. Ј Урол. 2001 Јун; 165(6 Пт 2):2311-5.
- ^ Реддy МН, Нерли РБ. Тхе лапаросцопиц пyелопластy: ис тхере а роле ин тхе аге оф роботицс? Урол Цлин Нортх Ам 2015;42:43–52.
- ^ Сингх I, Хемал АК. Робот-ассистед пyелопластy: ревиеw оф тхе цуррент литературе, тецхниqуе анд оутцоме. Цан Ј Урол. 2010 Апр;17(2):5099-108.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Лапароскопска пијелопластика — Урологy-тодаy.цом (језик: хрватски)
- Časopis Akademije medicinskih znanosti Hrvatske, Acta Mediа Croatica • Vol. 65 Br. 4 • pp. 297-388 Zagreb, rujan 2011. (језик: хрватски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
