Poličasta bjerkandera

Поличаста бјеркандера
Поличаста бјеркандера на стаблу
Научна класификација
Царство:	Фунги
Тип:	Басидиомyцота
Класа:	Агарицомyцетес
Ред:	Полyпоралес
Породица:	Мерулиацеае
Род:	Бјеркандера
Врста:	Б. адуста
Биномно име
Бјеркандера адуста (Wиллденоw), Карстен 1880

Поличаста бјеркандера (лат. Bjerkandera adusta) је полипорна, патогена врста која паразитира на мртвим стаблима, док на живом дрвету изазива белу трулеж и доводи до пропадања стабала. Врста је варијабилног изгледа, али се лако препознаје по карактеристично сиво или браон обојеној горњој површини. Немачки ботаничар Царл Лудwиг Wиллденоw је први пут 1787. године описао као Болетус адустус, док садашњи назив носи по шведском научнику Цлас Бјеркандеру. Неупадљива обојеност ове гљиве и њени тамни тонови описани су епитетом адуста (лат. устус = спаљен, спржен, опрљен) који указује на карактеристичну сиву боју хименијума.

Опис

Плодна тела 2-4.5 цм ширине и 2-7 цм дужине јављају се увек у групама и широком основом су наслоњена на супстрат, ресупинантна. Ободом су полукружног или неправилног облика, налик на розету, равна или конвексна. Горња површина је без јасно изражених зона или са неправилно концентричним зонама, мекана, сомотаста, сазревањем губи овај длакави слој, различитих нијанси браон и сиве боје. Доња површина на којој се развија хименијумски слој је неправилно заобљена, сива, тамни при додиру или оштећењу, са белим ободом који тамни по сазревању и порама које су ситне, различитих нијанси сиве или црне боје. Порозна површина је у почетку светлосиве боје, затим тамносиво до црне боје, бела према ободу. Обично не поседује дршку. Месо је беле боје, некада са примесама браон боје, тврдо, кожасто или жилаво. Систем хифа је изграђен само од генеративних хифа које су са танким или дебелим зидом, повезане преко кљунастих израштаја (цламп цоннецтионс). Док је млада, врста има изражен карактеристичан гљивљи мирис који се сазревањем или сушењем полако губи, укус је кисео или није изражен. Базидиоспоре су глатке, елиптичног до цилинричног облика, неамилоидне. Отисак спора је беле боје.

Распрострањење

Сапротрофна врста која се развија на мртвом дрвету различитих врста, остацима поломљених грана и пањевима, најчешће листопадног дрвећа, претежно букве. Плодоноси током целе године, широко распрострањена врста. Ресупинантна плодна тела се развијају на обореним стаблима са доње стране или на мртвом дрвећу листопадних врста, веома ретко и четинарских. Као паразит се развија на стаблима живог дрвећа и изазива њихово распадање. Након смрти дрвета наставља да се развија на њему као сапротроф.

Јестивост и лековитост

Врста је нејестива.

Друге карактеристике

Синтетише ензиме који разлажу полицикличне ароматичне угљоводонике, а који се користе у синтетичким текстилним бојама и испитује њихова потенцијална употреба у биоремедијацији.

Сличне врсте

Слична је врсти Бјеркандера фумоса од које се разликује по величини и боји. Б. фумоса је крупнија, светлије боје и има крупније споре од Б. адуста. На попречном пресеку јасно се уочава контраст између беличастог меса и сиво до црно обојених цевчица, док код врсте Б. фумоса линија тамне или црне боје раздваја цевчице од меса. Док је млада, може да личи на врсту Траметес версицолор која има хименијумски слој беле, а не сиве боје.

Литература

• Бреитенбацх, Ј; Кранзлин, Ф. Фунги оф Сwитзерланд. Луцерн: Едитион Мyцологиа Луцерне. 
• Узелац (2009). Гљиве Србије и Западног Балкана. Београд: БГВ Логик.