Полисиндетон

Полисиндетон (грч. πολυσύνδετον — са више веза) јесте термин античке реторике за стилску фигуру која се састоји у понављању истог или различитих везника између неколико речи или реченица. Често се среће у поезији, на пример:

„ Некада сам и вас на кољену цупко,
и доносио вам слатке шећерлеме,
и љубио дуго ваше плаво тјеме,
и чело, и лице невино и љупко. ” — Алекса Шантић, Госпођици

и у прози:

„ Човек је на њој као на чаробној љуљашци: и земљу прелази, и водом плови, и простором лети, и опет је чврсто и сигурно везан за касабу и своју белу кућу, ... ” — Иво Андрић, На Дрини ћуприја

Понекад писац упоредо користи полисиндетон и асиндетон:

„ Продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне,
Плијене и носе, и ниште, и бију:… ” — Алекса Шантић, Часови