Polisindeton

Polisindeton (grč. πολυσύνδετον — sa više veza) jeste termin antičke retorike za stilsku figuru koja se sastoji u ponavljanju istog ili različitih veznika između nekoliko reči ili rečenica. Često se sreće u poeziji, na primer:

„ Nekada sam i vas na koljenu cupko,
i donosio vam slatke šećerleme,
i ljubio dugo vaše plavo tjeme,
i čelo, i lice nevino i ljupko. ” — Aleksa Šantić, Gospođici

i u prozi:

„ Čovek je na njoj kao na čarobnoj ljuljašci: i zemlju prelazi, i vodom plovi, i prostorom leti, i opet je čvrsto i sigurno vezan za kasabu i svoju belu kuću, ... ” — Ivo Andrić, Na Drini ćuprija

Ponekad pisac uporedo koristi polisindeton i asindeton:

„ Prodiru kroz kamen, zemlju, tmine rječne,
Plijene i nose, i nište, i biju:… ” — Aleksa Šantić, Časovi