Поречнице

С Википедије, слободне енциклопедије

Поречнице
Мyосотис дисцолор
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Борагиналес
Породица: Борагинацеае
Јусс.
Потпородице

Поречнице (Boraginaceae) су породица која укључује врсте дрвећа, шибља или зељастих биљака, али се ређе могу јавити и лијане.[1] Најстарији фосилизовани представници су датирани у период горње креде. Ова породица је прилично велика и садржи преко 100 родова и 2.000 врста космополитског распрострањења [2] Према АПГ II класификацији Борагинацеае спада у еуастеридс I групу заједно са Solanales, Lamiales и Gentianales, али тачна класификације ове породице још није одређена.

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Ове биљке су покривене чекињастим, трноликим или звездастим длакама, а чести су и цистолити. Листови су им претежно спирално распоређени, ретко наспрамно и прости су. Цветови су сабрани у цваст увојак, а ретко могу бити и појединачни. Цветови су актиноморфни, ретко зигоморфни, петочлани, ретко четворочлани или вишечлани. Чашица им је слободна или при основи срасла, постфлорално разраста. Круница је срасла, по облику левкаста, тањирата или звонаста. Имају 5 прашника, код неких припадника са апендиксима на леђној страни. Тучак је синкарпан и састоји се од 2 оплодна листића. Плодник је надцветан, двоок и у сваком окцу садржи по два анатропна семена заметка. Некад плодник може да буде и четвороок због присуства секундарне преграде, онда у сваком окцу садржи по један семени заметак. Плод је коштуница или орашчић. Семе је углавном оскудно ендоспермом или га уопште нема. Клица је права или савијена. Опрашивање је углавном ентомофилно. Полен је троћелијски.[1][2]

Заступљеност[уреди | уреди извор]

У тропским и суптроспким областима најзаступљенији је род Cordia где се могу наћи око 250 различитих врста. Heliotropium броји око 220 врста расподељених у тропскоим, суптропскоим и умереноим климама. Lithospermum има око 40 врста у умереној зони целе северне хемисфере али је најчешћи на Медитерану. Onosma обухвата око 100 врста заступљених у свим Областима Медитерана.

На балканском полуострву од ове фамилије је заступљено 26 родова и 155 врста од којих су 46 ендемске за ово подручије [2].

Родови [3][уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Борагинацеае Јусс.”. ДЕЛТА – ДЕсцриптион Лангуаге фор ТАxономy. Архивирано из оригинала 01. 07. 2005. г. Приступљено 29. 12. 2016. 
  2. ^ а б в Татић Б., Блечић V. (2002). Систематика и филогенија виших биљака. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 303—305. 
  3. ^ „Генера ин Борагинацеае”. Тхе План Лист. Приступљено 29. 12. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]