Право на финансирања вантелесне оплодње
Право на финансирања вантелесне оплодње једно је о права из области социјалне и медицинске заштите на основу кога се може остварити надокнада трошкова стицања потомства у оквиру организације здравственог система једне државе.[1] На реализацију овог права у многоме утиче третман инфертилитета у здравственом систему сваке земље посебно, који у високо развијеним земљама избија на водеће позиције по значају у оквиру организације здравственог система.[2][3]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Многе жене широм света третман инфертилитета стављају на прво место, чак и испред третмана неких врло озбиљних обољења која могу озбиљно да наруше њихово здравље, што је као проблем препознато од здравственог система в еликог броја развијених земаља које вантелесну оплодњу укључују у домен јавног финансирања. Насупрот земљама у развоју...
| „ | У земљама у развоју третман инфертилитета није приоритет, већ је нагласак стављен на бољу организацију примарне здравствене заштите. У тим земљама акценат се ставља на активности које теже да спрече нарушавање репродуктивног потенцијала становника.[2][4] | ” |
У свим земљама у којим постоје изражени ставови да је пар без деце социјално неприхватљив, снажни су пронаталитетни трендови новооснованих пронаталитетних друштава и организација јер је у већини култура имати дете веома цењено, а родитељство је културално облигаторно. При томе треба имати у виду, да без обзира на степен економског развоја, бројни социо-културолошки друштвени ставови, појединачно а и удружено кроз организације, могу покренути какве такве активности и укључивања вантелесне оплодње у јавно финансирање.[2]
- Трошкови вантелесне оплодње
Трошкови вантелесне оплодње варирају од земље до земље па тако у у просеку износе 12.400 долара по поступку у Сједињеним Америчким Државама, до 4.000-5.000 евра колико је просечне цена у Европи.[5]
Политика финансирања вантелесне оплодње[уреди | уреди извор]
Политику финансирања вантелесне оплодње, која је првенствено зснована на легалним одредницама и сигурности процедура БМПО, у основи највећим делом зависи од укупних трошкова вантелесне оплодње и анализе трошкови – ефикасност (трошкови – корисност)
Укупни трошкови вантелесне оплодње[уреди | уреди извор]
Укупни трошкови оплодње су варијабилни јер поред трошкова БМПО, могу имати и многе додатне (непланиране) трошкове као што су:
Превременим порођај — у коме је рођено прематурно новорођенче као и новорођенче са ниском порођајном масом. Овај порођај захтева чешће хоспитализације детета током одрастања.
Неуспешна оплодња — након које ће парови можда имати потребу за психолошким интервенцијама, чија би цена била још један фактор у процени трошкови – ефикасност.[2]
Анализа трошкови – ефикасност (трошкови – корисност).[6][уреди | уреди извор]
Анализе трошкова заснива се на анализи ефикасност или односа трошкови — корисност. Ови трошкови зависе од четири фактора:
- 1. претпостављена или постигнута стопа успеха;
- 2. животна доб жене;
- 3. мултипле трудноће;
- 4. трошкови третмана.[7]
Финансирање вантелесне оплодње у Европи[уреди | уреди извор]
У готово свим државама чланицама ЕУ (осим Ирске и Литваније), постоје државна средства/надокнаде за потпомогнуту репродукцију, али износ државне подршке варира од око:[5]
- 90% у Белгији, Француској, Грчкој, Холандији и Словенији,
- 20-30% у Бугарској, Румунији и Шпанији.
- 30% до 90% у осталим земљама Европске уније.
Сматра се да су Белгија, Данска, Холандија и Словенија имају најснажнију политику надокнаде у Европи, са скоро потпуним покривањем до шест циклуса. Овако висока државна подршка огледа се не само у високим стопама доступности већ и у примени ИВФ-а.[5]
| Земља | Покривеност трошкова | Максимални број поступака | Лимит година жена | Само медицинске
индикације |
|---|---|---|---|---|
| Аустрија | Парцијална | 4 | Стриктно жене <40, мушкарци < 50 |
Да |
| Белгија | У целини | 6 | Стриктно < 40 | Да |
| Данска | Парцијална | 3 | Стриктно <40 | Не |
| Финска | Парцијална | Варира | Нема | Не |
| Француска | У целини | 4 | Стриктно < 43 | Да |
| Немачка | Парцијална | 3 | Стриктно жене < 40, мушкарци < 50 |
Да |
| Грчка | Парцијална | Варира | Стриктно < 50 | Да |
| Италија | Парцијална | Варира | Без јасних ограничења | Да |
| Холандија | У целини | 3 | Стриктно <45 | Да |
| Португалија | Парцијална | Варира | Нема | Да |
| Шпанија | Парцијална | 3 | Без јасних ограничења | Да |
| Шведска | У целини | Варира | Без јасних ограничења | Да |
| Велика Британија | Парцијална | Варира | Стриктно < 40 | Да |
На основу података ЕСХРЕ (објављених јануара 2017) у 2013. години доступност ИВФ-а у појединим земљама ЕУ износила је:[5]
- 2.200 на милион становника у Белгији,
- 2.100 на милиону становника у Данској,
- 1.800 милиона становника у Словенији.
Ово су једине три земље које имају доступност стопе веће од 1.500 по милиону, за које се процењује да задовољавају глобалну потребу за ИВФ-ом међу неплодним парови - и три државе са потпуним покрићем за ИВФ из државног осигурања.[5]
Политика финансирања вантелесне оплодње у Србији[уреди | уреди извор]
У Србији се, по питању финансирања вантелесне оплодње, сматра стање задовољавајућум, на основу ових показатеља:[9]
- Републички фон за ФЗО покрива трошкове три покушаја уколико жена има мање од 42 године.
- Поједине локалне самоуправе, удружења и радне организације, финансирању и сопствених средства вантелесну оплодњу
- Не постоје листе чекање за ову услугу, што је решено укључивањем приватног сектора.[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ковачек Станић, Гордана, Легислатива о људској репродукцији уз биомедицинску помоћ, Правни факултет у Новом Саду, 2008.
- ^ а б в г Артур Бјелица, Компарација политика вантелесне оплодње у Србији и другим Европским земљама, ИССН 0350-2899. - Год. 42, бр. 4. 2017. стр. 239.
- ^ Абоулгхар МА. Тхе импортанце оф фертилитy треатмент ин тхе девелопинг wорлд. БЈОГ: Инт Ј Обст Гyн 2005;112:1174–117.
- ^ ван Бален, Ф., Герритс, Т. Qуалитy оф инфертилитy царе ин поорресоурце ареас анд тхе интродуцтион оф неw репродуцтиве тецхнологиес. Хум Репрод 2001;16:215-219
- ^ а б в г д Берг Бригхам К, Цадлер Б, Цхевреул К. Тхе диверситy оф регулатион анд публиц финанцинг оф ИВФ ин Еуропе анд итс импацт он утилизатион. Хум Репрод 2013; 28: 666-675
- ^ Младовскy П, Соренсон C. Публиц финанцинг оф ИВФ: а ревиеw оф полицy ратионалес. Хеалтх Царе Анал 2010;18:113-128.
- ^ Сyкес D, Хенк ЈО, Палмер СЈ, ван Лоон Ј. Тхе цост/еффецтивнесс оф ИВФ ин тхе УК: А цомпарисон оф тхрее гонадотропхин треатментс. Хум Репрод 2001;81(4):С4-С59
- ^ Табелу сачинио Артур Бјелица, према Прäг, П., Миллс, M.C. (2017). Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy ин Еуропе. Усаге анд регулатион ин тхе цонтеxт оф цросс-бордер репродуцтиве царе. Ин: Креyенфелд, M., Кониетзка, D. (Едс). Цхилдлесснесс ин Еуропе Цонтеxтс, Цаусес, анд Цонсеqуенцес. Неw Yорк: Спрингер, 2017
- ^ Артур Бјелица, Компарација политика вантелесне оплодње у Србији и другим Европским земљама, ИССН 0350-2899. - Год. 42, бр. 4 (2017), стр.243
- ^ Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС" бр.18/16) и Одлука о финансирању трошкова вантелесне оплодње (“Сл.лист града Шапца” број 29/2016)
Литература[уреди | уреди извор]
- Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи ("Сл. гласник РС", бр. 40/2017 и 113/2017 - др. закон)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Финансирање трошкова вантелесне оплодње — www.еуправа.гов.рс