Пређи на садржај

Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje

С Википедије, слободне енциклопедије
Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje može se ostvariti u za to registrovanim klaboratorijama

Pravo na finansiranja vantelesne oplodnje jedno je o prava iz oblasti socijalne i medicinske zaštite na osnovu koga se može ostvariti nadoknada troškova sticanja potomstva u okviru organizacije zdravstvenog sistema jedne države.[1] Na realizaciju ovog prava u mnogome utiče tretman infertiliteta u zdravstvenom sistemu svake zemlje posebno, koji u visoko razvijenim zemljama izbija na vodeće pozicije po značaju u okviru organizacije zdravstvenog sistema.[2][3]

Opšte informacije

[уреди | уреди извор]

Mnoge žene širom sveta tretman infertiliteta stavljaju na prvo mesto, čak i ispred tretmana nekih vrlo ozbiljnih oboljenja koja mogu ozbiljno da naruše njihovo zdravlje, što je kao problem prepoznato od zdravstvenog sistema v elikog broja razvijenih zemalja koje vantelesnu oplodnju uključuju u domen javnog finansiranja. Nasuprot zemljama u razvoju...

U svim zemljama u kojim postoje izraženi stavovi da je par bez dece socijalno neprihvatljiv, snažni su pronatalitetni trendovi novoosnovanih pronatalitetnih društava i organizacija jer je u većini kultura imati dete veoma cenjeno, a roditeljstvo je kulturalno obligatorno. Pri tome treba imati u vidu, da bez obzira na stepen ekonomskog razvoja, brojni socio-kulturološki društveni stavovi, pojedinačno a i udruženo kroz organizacije, mogu pokrenuti kakve takve aktivnosti i uključivanja vantelesne oplodnje u javno finansiranje.[2]

Troškovi vantelesne oplodnje

Troškovi vantelesne oplodnje variraju od zemlje do zemlje pa tako u u proseku iznose 12.400 dolara po postupku u Sjedinjenim Američkim Državama, do 4.000-5.000 evra koliko je prosečne cena u Evropi.[5]

Politika finansiranja vantelesne oplodnje

[уреди | уреди извор]

Politiku finansiranja vantelesne oplodnje, koja je prvenstveno zsnovana na legalnim odrednicama i sigurnosti procedura BMPO, u osnovi najvećim delom zavisi od ukupnih troškova vantelesne oplodnje i analize troškovi – efikasnost (troškovi – korisnost)

Ukupni troškovi vantelesne oplodnje

[уреди | уреди извор]

Ukupni troškovi oplodnje su varijabilni jer pored troškova BMPO, mogu imati i mnoge dodatne (neplanirane) troškove kao što su:

Prevremenim porođaj — u kome je rođeno prematurno novorođenče kao i novorođenče sa niskom porođajnom masom. Ovaj porođaj zahteva češće hospitalizacije deteta tokom odrastanja.

Neuspešna oplodnja — nakon koje će parovi možda imati potrebu za psihološkim intervencijama, čija bi cena bila još jedan faktor u proceni troškovi – efikasnost.[2]

Analiza troškovi – efikasnost (troškovi – korisnost).[6]

[уреди | уреди извор]

Analize troškova zasniva se na analizi efikasnost ili odnosa troškovi — korisnost. Ovi troškovi zavise od četiri faktora:

1. pretpostavljena ili postignuta stopa uspeha;
2. životna dob žene;
3. multiple trudnoće;
4. troškovi tretmana.[7]

Finansiranje vantelesne oplodnje u Evropi

[уреди | уреди извор]

U gotovo svim državama članicama EU (osim Irske i Litvanije), postoje državna sredstva/nadoknade za potpomognutu reprodukciju, ali iznos državne podrške varira od oko:[5]

  • 90% u Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Holandiji i Sloveniji,
  • 20-30% u Bugarskoj, Rumuniji i Španiji.
  • 30% do 90% u ostalim zemljama Evropske unije.

Smatra se da su Belgija, Danska, Holandija i Slovenija imaju najsnažniju politiku nadoknade u Evropi, sa skoro potpunim pokrivanjem do šest ciklusa. Ovako visoka državna podrška ogleda se ne samo u visokim stopama dostupnosti već i u primeni IVF-a.[5]

Pregled finansiranja VTO u Evropi[8]
Zemlja Pokrivenost troškova Maksimalni broj postupaka Limit godina žena Samo medicinske

indikacije

Austrija Parcijalna 4 Striktno žene <40,
muškarci < 50
Da
Belgija U celini 6 Striktno < 40 Da
Danska Parcijalna 3 Striktno <40 Ne
Finska Parcijalna Varira Nema Ne
Francuska U celini 4 Striktno < 43 Da
Nemačka Parcijalna 3 Striktno žene < 40,
muškarci < 50
Da
Grčka Parcijalna Varira Striktno < 50 Da
Italija Parcijalna Varira Bez jasnih ograničenja Da
Holandija U celini 3 Striktno <45 Da
Portugalija Parcijalna Varira Nema Da
Španija Parcijalna 3 Bez jasnih ograničenja Da
Švedska U celini Varira Bez jasnih ograničenja Da
Velika Britanija Parcijalna Varira Striktno < 40 Da

Na osnovu podataka ESHRE (objavljenih januara 2017) u 2013. godini dostupnost IVF-a u pojedinim zemljama EU iznosila je:[5]

  • 2.200 na milion stanovnika u Belgiji,
  • 2.100 na milionu stanovnika u Danskoj,
  • 1.800 miliona stanovnika u Sloveniji.

Ovo su jedine tri zemlje koje imaju dostupnost stope veće od 1.500 po milionu, za koje se procenjuje da zadovoljavaju globalnu potrebu za IVF-om među neplodnim parovi - i tri države sa potpunim pokrićem za IVF iz državnog osiguranja.[5]

Politika finansiranja vantelesne oplodnje u Srbiji

[уреди | уреди извор]

U Srbiji se, po pitanju finansiranja vantelesne oplodnje, smatra stanje zadovoljavajućum, na osnovu ovih pokazatelja:[9]

  • Republički fon za FZO pokriva troškove tri pokušaja ukoliko žena ima manje od 42 godine.
  • Pojedine lokalne samouprave, udruženja i radne organizacije, finansiranju i sopstvenih sredstva vantelesnu oplodnju
  • Ne postoje liste čekanje za ovu uslugu, što je rešeno uključivanjem privatnog sektora.[10]
  1. ^ Ковачек Станић, Гордана, Легислатива о људској репродукцији уз биомедицинску помоћ, Правни факултет у Новом Саду, 2008.
  2. ^ а б в г Artur Bjelica, Komparacija politika vantelesne oplodnje u Srbiji i drugim Evropskim zemljama, ISSN 0350-2899. - God. 42, br. 4. 2017. стр. 239.
  3. ^ Aboulghar MA. The importance of fertility treatment in the developing world. BJOG: Int J Obst Gyn 2005;112:1174–117.
  4. ^ van Balen, F., Gerrits, T. Quality of infertility care in poorresource areas and the introduction of new reproductive technologies. Hum Reprod 2001;16:215-219
  5. ^ а б в г д Berg Brigham K, Cadler B, Chevreul K. The diversity of regulation and public financing of IVF in Europe and its impact on utilization. Hum Reprod 2013; 28: 666-675
  6. ^ Mladovsky P, Sorenson C. Public financing of IVF: a review of policy rationales. Health Care Anal 2010;18:113-128.
  7. ^ Sykes D, Henk JO, Palmer SJ, van Loon J. The cost/effectivness of IVF in the UK: A comparison of three gonadotrophin treatments. Hum Reprod 2001;81(4):S4-S59
  8. ^ Tabelu sačinio Artur Bjelica, prema Präg, P., Mills, M.C. (2017). Assisted Reproductive Technology in Europe. Usage and regulation in the context of cross-border reproductive care. In: Kreyenfeld, M., Konietzka, D. (Eds). Childlessness in Europe Contexts, Causes, and Consequences. New York: Springer, 2017
  9. ^ Artur Bjelica, Komparacija politika vantelesne oplodnje u Srbiji i drugim Evropskim zemljama, ISSN 0350-2899. - God. 42, br. 4 (2017), str.243
  10. ^ Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS" br.18/16) i Odluka o finansiranju troškova vantelesne oplodnje (“Sl.list grada Šapca” broj 29/2016)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]