Пречишћавање протеина

С Википедије, слободне енциклопедије

Пречишћавање протеина је серија процеса намењених изоловању једног или неколико протеина из комплексне смеше, обично ћелија, ткива или целих организама. Пречишћавање протеина је витално за карактеризацију функције, структуре и интеракција протеина од интереса. Процес пречишћавања може да одвоји протеиске и непротеинске делове смеше, и коначно да одвоји жељени протеин од свих других протеина. Сепарација једног протеина од свих других је типипно најтежи аспект протеинског пречишћавања. Сепарациони корици обично користе разлике у величини протеина, физико-хемијска својства, афинитете везивања и биолошке активности. Исход процеса је протеински изолат.

Сврха[уреди | уреди извор]

Пречишћавање протеина може да буде препаративно или аналитичко. Препаративно пречишћавање има за циљ продукцију релативно велике количине пречишћеног протеина за каснију употребу. Примери обухватају припрему комерцијалних продуката као што су ензими (е.г. лактаза), нутриционих протеина (е.г. изолат протеина соје), и поједине биофармацеутичке лекове (е.г. инсулин). Аналитичко пречишћавање производи релативно мале количине протеина за разне истраживачке или аналитичке сврхе, укључујући идентификацију, квантификацију, и изучавање протеинских структура, посттранслационих модификација и функције. Пепсин и уреаза су били први протеини који су пречишћени у довољној мери да буду кристалисани.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 1946”. Приступљено 26. 1. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]