Примена АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора током пандемије ковида 19

Примена АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора током пандемије ковида 19 према ставу експерата Европског удружења кардиолога (ЕСЦ), није контраиндикована јер нема научних и клиничких доказа да повећава ризик од ковида 19. Овом ставу претходила је погрешна активност појединих лекара или самоиницијативно појединих пацијената, који су обустављали антихипертензивну терапију уколико је она садржала неки од АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора. Како ове лекове најчешће користе пацијенти са хипертензијом, инсуфиицијенцијом срца и бубрежни болести, то је код њих изазвало највећу панику.^[1]

Став Европског удружења кардиолога[уреди | уреди извор]

Након што се међу лекарима на глобалном нивоу брзо проширила вест да примена АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора (акроним АРБ) повећава ризик од инфекције новим коронавирусом, и да код инфицираних додатно компликује клиничку слику. Као и због све учесталије појаве да су поједини лекари својим пацијентима искључивали ове ефикасне лекове за хипертензију из терапије, или су пацијенти сами то чинили, на своју руку, експерти Европског удружења кардиолога (ЕСЦ), били су принуђени да јавно иступе са следећим својим ставом,

...да не треба обустављати редовну антихипертензивну терапију АЦЕ инхибиторима и блокаторима ангиотензинских рецептора...и да лекарима и пацијентима снажно саветују да наставе са уобичајеном антихипертензивном терапијом, јер не постоје клинички или научни докази који би подржали обустављање терапије АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора због Ковида-19.^[2]

Супротстављени ставови[уреди | уреди извор]

Од коморбидитета својом учесталошћу у пандемији изазваној ковидом 19, издвојили су се:

артеријска хипертензија,
шећерна болест,
цереброваскуларна обољења.

Међутим истраживања међу особама оболелим и умрлим од ковида 19, указују на то да се претежно ради о старијим особама које често поред артеријске хипертензије имају и бројна хронична обољења.

„

Како су лекови који инхибирају РААС међу најефикаснијим и најпрописиванијим лековима за терапију хипертензије, логично је претпоставити да су особе преминуле услед Ковида-19, са чешћом појавом хипертензије – чешће били на терапији АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора. То је без икакве узорчно-последичне везе, код појединаца развило сумњу да је већи морталитет код инфекције изазване вирусом САРС-ЦоВ-2, која се све више ширила друштвеним мрежама и изазвала панику међу лекарима и кардиоваскуларним болесницима.^[3]

”

Као главни аргумент заговорници укидања терапије АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора налазе у механизму којим делују сви коронавируси (САРС-ЦоВ-1, МЕРС, па и нови коронавирус САРС-ЦоВ-2). Наиме, ови вируси се везују сопственим рецепторима (познат као АЦЕ2 ензим.) на површину ћелија у које планирају да уђу (превасходно за ћелије респираторног, потом и дигестивног тракта). Са друге стране, познато је да примена АЦЕ инхибитора и блокатора ангиотензинских рецептора повећава експресију овог рецептора на ћелијама.

Међутим, постоје и потпуно другачиј чињенице из експерименталних студија у којима је уочено да АЦЕ инхибитори и блокатори ангиотензинских рецептора могу имати протективан ефекат од појаве озбиљних плућних компликација код ковида 19. Али ово није још увек потврђено код људи.