Привредно друштво

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Privredna društva)

Привредно друштво је пословни субјект са статусом правног лица које самостално обавља делатност производње, продаје и вршења услуга на тржишту у циљу стицања добити. Друштво има како економску (слободно бира предмет својег пословања, потребне ресурсе и пословне партнере) тако и правну самосталност (огледа се у чињеници да је она правни субјекат и да по тој основи стиче права и обавезе, сноси одговорност )[1]. Свако друштво има претежну делатност, али може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, статутом.[2]

Правна форма друштва[уреди | уреди извор]

Правне форме друштва су:

  1. Ортачко друштво;
  2. Командитно друштво;
  3. Друштво са ограниченом одговорношћу;
  4. Акционарско друштво.

У пословном имену правне форме се могу означавати својим скраћеницама- „о.д.“ за ортачко друштво, „к.д.“ за командитно друштво, „д.о.о.“ за друштво са ограниченом одговорношћу и „а.д.“ за акционарско друштво.

Промена правне форме[уреди | уреди извор]

Под променом правне форме друштва подразумева се промена постојеће у неку другу правну форму друштва. Одлуку о промени облика друштва доносе његови чланови, односно органи. Међутим, уколико се стекну одређени услови који су одређени законом, тада друштво мора да промени облик у други облик друштва. Друштво након промене задржава правни и привредни идентитет. Друштва која су у ликвидацији или стечају не могу мењати правну форму, јер по том основу друштво престаје да постоји.

Врсте привредних друштава[уреди | уреди извор]

Према критеријуму узајамне повезаности чланова друштва, привредна друштва се могу поделити на друштва капитала и друштва лица.

Друштва капитала су:

  • акционарско друштво
  • друштво са ограниченом одговорношћу

Друштва лица су :

  • ортачко друштво и
  • командитно друштво

Друштва капитала су друштва у којима је од одлучујућег значаја капитал друштва, а не лица која су његови чланови. Карактерише их потпуна раздвојеност имовине друштва и имовине његових чланова. Друштво има своју имовину, има својство правног лица и само и непосредно одговара за своје обавезе према трећим лицима. Чланови друштва сносе ризик само до износа својих улога, јер они не одговарају за обавезе друштва, али ни друштво не одговара за њихове личне потребе. Због раздвојености имовине чланови друштва капитала имају право да своје улоге преносе на друга лица путем правних послова (продаја, поклон, наслеђивање).[3]

Друштва лица су друштва у којима највећи значај имају лица која су оснивачи и чланови друштва. Чланови друштва сносе ризик пословања друштва у случају када оно само из своје имовине не може да исплати своје обавезе према повериоцима. Друштва лица имају своју имовину и непосредно одговарају за своје обавезе, а његови чланови одговарају за те обавезе солидарно и неограничено, ако друштво не може само то да учини. Друштво лица, међутим, никада не одговара за личне обавезе својих чланова. Из свих тих разлога код друштва лица промет и пренос удела је отежан, јер се не може вршити без сагласности свих чланова друштва.[3]

Заједнички битни елементи привредних друштава[уреди | уреди извор]

Битна заједничка обележја свих привредних друштва су: уговор о оснивању, улози чланова у главници капитала друштва, учешће чланова у деоби добити.

  • Уговор Привредно друштво настаје на основу уговора између два лица или више лица. Уговор је оснивачки акт привредног друштва. Оснивачки акт привредног друштва које оснива само један оснивач (једночлано друштво) назива се одлука о оснивању. Уговор о оснивању привредног друштва закључује се у писаној форми, јер је то услов његове правне ваљаности. Уговор потписују сви оснивачи привредног друштва.
  • Улози Привредно друштво се оснива улагањем капитала два или више лица као оснивача друштва. Минимални износ на који мора да гласи основни капитал капитала одређена је законом. За друштва лица закон није одредио минимални износ оснивачког улога друштва, али се то чини оснивачким актом тог облика привредних друштава. Од улога оснивача формира се оснивачки капитал, који чини почетну имовину друштва.

Улози у друштво могу да буду новчани и неновчани. Неновчани улог се процењује од стране свих чланова друштва или путем процене коју врши овлашћени судски вештак, ревизор, стручно лице овлашћено од стране надлежног државног органа Републике Србије као и привредно друштво које испуњава законом прописане услове. Неновчани улог код ортачког и командитног друштва може бити у стварима, правима, раду и у услугама, док се рад и услуге не могу унети као улог код акционарског и друштва са ограниченом одговорношћу. Код ортачког друштва и командитног друштва ортаци и комплементари уносе улоге једнаке вредности и стичу улоге у друштву сразмерне њима ако уговором о оснивању није другачије одређено.[4]

  • Учешће (Чланова у деоби добити друштва). Привредно друштво је профитна организација, јер се оно оснива ради постизања одређених економских циљева, који се изражавају кроз стицање добити и право чланова на њено распоређивање. Учешће чланова привредног друштва у распоређивању добити подразумева и обавезу учешћа у покривању губитака друштва.

Власници друштва и управљање[уреди | уреди извор]

Код ортачког друштва власници су уједно и руководиоци друштвом. Код командитног друштва власници су и комплементари и командитори с тим што друштвом могу управљати само комплементари. Код акционарског и друштва са ограниченом одговорношћу власништво и управљање друштвом су у потпуности одвојени. Власници су чланови друштва код друштва са ограниченом одговорношћу односно акционари код акционарског друштва.

Регистрација привредног друштва[уреди | уреди извор]

Да би једно привредно друштво могло да отпочне са радом и стекне својину правног лица потребно је да испуни одређен број услова и да прође поступак регистрације.

Друштва се региструју у Агенцији за привредне регистре у складу са законом о регистрацији. Регистровањем у Регистру привредних друштава сви подаци о друштву постају доступни јавности и меродавни за трећа лица. Оно што привредна друштва могу да региструју јесу: оснивање, повезивање и престанак привредног друштва, статусне промене и промене облика организације тог друштва, подаци о привредном друштву од значаја за правни промет, подаци у вези са стечајним поступком, као и други подаци одређени законом.

Два основна податка о привредном друштву јесу матични број и порески идентификациони број без којих привредно друштво не може бити регистровано.

Матични број је додељен привредном друштву од стране Завода за статистику Републике Србије и под овим бројем се води у Регистру.

Порески идентификациони број (ПИБ) додељује пореска управа и то је јединствени и једини број правног лица за све јавне приходе и задржава се приликом промене седишта, односно пребивалишта пореског обвезника.

Удруживање друштава[уреди | уреди извор]

Повезивање друштава у нову целину може се остварити путем:

  1. Учешћем у основном капиталу или уделима ортака (друштва повезана капиталом);
  2. Уговора (друштва повезана уговором);
  3. Капитала и уговора (мешовито повезана друштва).

Њиховим повезивањем настају:

  1. Група друштава (концерн);
  2. Холдинг;
  3. Друштва са узајамним учешћем у капиталу.

Друштва са узајамним учешћем у капиталу од којих свако друштво поседује значајно учешће у капиталу другог друштва.[5]

Информације о привредним друштвима[уреди | уреди извор]

Информације о привредним друштвима су транспарентне и доступне заинтересованим лицима. Постоје и подаци који представљају пословну тајну и који се не објављују јавно због заштите пословања друштва.

Основни подаци о привредног друштва, подаци о члановима друштва, заступницима, огранцима, финансијским извештајима, залозима на покретним стварима, судским забранама и о финансијском лизингу могу се наћи на сајту Агенције за привредне регистре.

Подаци о власницима, капиталу, трговању акцијама и понудама за преузимање акција, налазе се на сајту Централног регистра за хартије од вредности.

На сајту Народне банке Србије могу се наћи подаци о блокади друштва и о рачунима друштва.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.ets-becej.edu.rs/files/FA%20PREDAVANJA1.pdf
  2. ^ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html, члан 4
  3. ^ а б Проф. др Михаило Велимировић, Проф. др Славољуб Ј. Вукићевић, Пословно право са елементима права и основама грађанског права, Мегатренд универзитет примењених наука, Београд, (2002). стр. 201
  4. ^ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html, члан 96
  5. ^ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_privrednim_drustvima.html, члан 553