Акционарско друштво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Акционарско друштво или деоничарско друштво је привредно друштво са основним капиталом подељеним на известан број акција (дивиденди) са једнаким износима.

Акционарско друштво је правно лице које одговара за своје обавезе искључиво својом имовином. Настаје удруживањем капитала више лица — оснивача, а на основу купљених акција. Оснива се уговором о оснивању, а ако га оснива један члан — одлуком о оснивању. Уговор о оснивању је формализован акт и мора се сачинити у писаном облику.

Претечом савремених акционарских друштава сматра се Банка светог Ђорђа (итал. Banco di San Giorgio), основана 1407. године у Ђенови.

Врсте[уреди]

У погледу оснивања акционарска друштва могу бити:

  • сукцесивна — која настају тако што оснивачи преузму само део акција, а остатак прве емисије се или јавно пласира на тржишту или се постепено уводи на тржиште капитала
  • симултана — када оснивачи преузму све акције прве (оснивачке) емисије; акције се код оваквог начина оснивања обезбеђују приватним пласирањем.

Акционарско друштво може бити отвореног (јавног) или затвореног типа. Ако је предузеће отвореног типа његове акције се вреднују на берзи и предузеће има обавезу да јавно приказује финансијске извештаје. Власници предузећа су акционари.


Организација акционарског друштва је у великој мери прописана законима, а у појединостима њиховим статутима. Купопродаја акција се врши на тржишту капитала:

  • на примарном тржишту капитала обавља се пласман нове емисије акција; учесници на овом тржишту су акционарска друштва која издају нову емисију акција и финансијски посредници (најчешће су то банкеинвестиционе и пословне);
  • на секундарном тржишту (берза акција; енгл. Stock exchange, итал. Bursa) се купују и продају већ издате акције; основни финансијски посредници су брокери и дилери;
  • на трећим тржиштима послују брокерске фирме које не желе да плаћају провизију регуларним берзама; ова тржишта нису јавна и чине их групе предузећа која су мање више међусобно независна.

Акционарска (деоничарска) друштва у називу предузећа имају суфикс „а. д.“ или „д. д.“

Органи[уреди]

Основни органи акционарског друштва су:

Статутом предузећа може се утврдити да се у предузећу бира и извршни одбор директора. Мандат или време избора појединаца на одређену функцију може бити различито у зависности од функције предузећа. Рок не може бити дужи од пет година, а могућност поновног избора није ограничена, што је добро јер поновни избор треба везати за успех у времену трајања претходног мандата.

Предности акционарских друштава[уреди]

Овај облик организације има бројне предности по питању почетног финансирања предузећа јер омогућава да се доста капитала прикупи из већег броја мањих улога. Власници акција — акционари на основу свог удела у капиталу предузећа имају три групе права:

  • право на дивиденду (део профита који се исплаћује акционарима)
  • право учествовања у одлучивању (односи се на избор управе предузећа)
  • право на део ликвидационе масе у случају ликвидације предузећа

Постоје и друге предности акционарских друштава због којих она и представљају доминантан облик организације предузећа и због чега управо та предузећа располажу највећим делом светског капитала. Међу најважнијима је ограничена одговорност акционара. Наиме, власници акција материјално одговарају за резултате пословања предузећа само до вредности њихових акција и та вредност је највише што могу изгубити уколико предузеће не послује добро. Акционари не одговарају целокупном имовином за евентуалне обавезе и дугове предузећа, већ само капиталом уложеним у предузеће. Још једна од предности је и професионални менаџмент који најчешће руководи акционарским друштвом и одговара акционарима, чиме се постиже раздвојеност управе од власништва.

Види још[уреди]