Народна банка Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народна банка Србије
Грб Народне банке Србије Нова зграда НБС
Грб Народне банке Србије Нова зграда НБС
Седиште Београд
Основана 1884.
Гувернер Јоргованка Табаковић
Централна банка Републике Србије
Валута Динар
ISO 4217 код RSD
Резерве 10.160,8 милиона евра
Референтна каматна стопа 6,00%
Базна депозитна стопа 8,00%
Веб страница www.nbs.rs


Народна банка Србије је централна банка Републике Србије. Основана је 2. јула 1884. под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Основне функције Народне банке Србије су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса динара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Основни циљ Народне банке Србије је постизање ценовне стабилности. Поред тога, она за циљ има и очување финансијске стабилности.

Законом о допуни Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр 55/2004) Народној банци су проширене надлежности на надзор над обављањем делатности осигурања (давање дозвола за обављање послова осигурања, реосигурања, посредовања).

Назив[уреди]

Народна банка Србије је од оснивања више пута мењала своје име:

Историја[уреди]

Алекса Спасић, први гувернер НБС

У време када је српска држава, након ослобађања од Турака, започела обнову и оснивање државних и културних институција. Потреба за оснивањем централне банке постајала је све очигледнија. У „Србским новинама“, у чланку „Данашња новчана криза“, објављеном 1854, наилазимо на први писани помен о неопходности оснивања једне такве институције. Ипак, од прве иницијативе о томе до њене реализације протекле су три деценије. Тек 1884. заживела је таква институција под именом Привилегована народна банка Краљевине Србије.

Банка је организована по угледу на Белгијску народну банку, која је у то време важила за образац савременог организовања банкарске институције. Формирани су Збор акционара, Главни одбор, Управни одбор, Надзорни одбор и Есконтни одбор и установљене функције гувернера (први гувернер је био Алекса Спасић, до тада министар без портфеља) и вицегувернера. У прво време, Народна банка Краљевине Србије била је смештена у самом центру града, у Кнез-Михаиловој улици, а после у репрезентативном, наменски подигнутом здању у Улици краља Петра, у коме је и данас. Пројекат је израдио афирмисани бечки архитекта Константин Јовановић, син Анастаса Јовановића, првог српског литографа и двороуправитеља кнеза Михаила Обреновића. За то своје дело у стилу неоренесансног академизма, које би могло, како је записао Феликс Каниц, „да краси сваки велики град“, одликован је 1890, када је зграда и усељена.

Ђорђе Вајферт, један од најистакнутијих гувернера НБС

Након Првог светског рата и уједињења дела Јужних Словена, Првилегована народна банка Краљевине Србије прерасла је, по закону од 26. јануара 1920, у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и под тим именом преузела послове на целој територији Краљевине. Услед потреба које је изискивао повећани обим послова, зграда Банке је, по пројекту њеног аутора, мајсторски дозидана (између 1923. и 1925), тако да представља изузетно успелу целину.

Иако основана као привилегована приватна акционарска установа, пословање Банке се одвијало под сталном контролом државе. До 1920, када је њена територијална надлежност проширена, законодавац је Банку сматрао само као кредитну установу, а од 1931. поверена јој је као прва функција — монетарна политика, а као друга — кредитна политика. Први и најважнији задатак Банке, која, у складу с променом имена државе од 1929. делује под називом Народна банка Краљевине Југославије, постаје старање о новцу и одржавање његове стабилности.

За време Другог светског рата (од априла 1941. до октобра 1944) обављала је послове из свог представништва у Лондону. У септембру 1946. Банка је национализована и од тада је обављала своје функције под именом Народна банка Југославије.

Законом за спровођење Уставне повеље државне заједнице Србија и Црна Гора, који је ступио на снагу 4. фебруара 2003, Народна банка Југославије наставља и даље да ради као орган државе Србије. Законом о Народној банци Србије, који је ступио на снагу 19. јула 2003, утврђени су положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

Руководство[уреди]

Гувернер[уреди]

За више информација погледајте чланак Списак гувернера народних банака Србије и Југославије.

Гувернер Народне банке Србије руководи Народном банком Србије, организује њено пословање на основу Устава Србије, Закона о Народној банци Србије и другог закона и одговоран је за њен рад. Гувернер представља и заступа Народну банку Србије. Народну банку Србије, по овлашћењу гувернера, представљају и заменик гувернера и вицегувернери. Гувернер може вицегувернере и друге раднике Народне банке или друга лица овластити да заступају Народну банку у заштити њених имовинских и других интереса.

Гувернер одлучује о посетама руководећих радника и других радника Народне банке Србије иностраним централним банкама, међународним финансијским организацијама и другим институцијама у иностранству.

Тренутни гувернер народне банке Србије је Јоргованка Табаковић, која је изабрана на ту функцију 6. августа 2012. године, након оставке др Дејана Шошкића која је поднета 2. августа 2012. године председнику Народне скупштине због најављених, а касније и усвојених измена Закона о НБС којима је нарушена независност централне банке у односу на извршну власт што није у складу са међународним стандардима. [1]

Заменик гувернера[уреди]

Заменик гувернера замењује гувернера у случају његове одсутности или спречености, са истим правима, обавезама и одговорностима. Заменик гувернера, по овлашћењу гувернера, може обављати одређене послове из надлежности гувернера и у време када је гувернер присутан.

Вицегувернери[уреди]

Вицегувернери обављају послове које им повери гувернер а односе се на координацију рада у основним организационим јединицама Народне банке — у областима послова монетарног система и политике, девизних послова и односа са иностранством, послова контроле, послова унутрашње контроле и ревизије, рачуноводствено-финансијских послова и послова трезора, старају се извршењу послова у тим областима и обављају друге послове.

За законито, стручно и благовремено обављање послова из свог делокруга вицегувернери су одговорни гувернеру.

Тренутни вицеговернери су: Веселин Пјешчић, Ана Глигоријевић и Диана Драгутиновић.

Зграде Народне банке[уреди]

Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра[уреди]

За више информација погледајте чланак Зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра.
Изглед зграде

Оснивање Привилеговане Народне банке Краљевине Србије је представљао дуготрајан процес који је проистекао из развоја привреде, новца и других банкарских институција, као и из потребе економске и политичке еманципације краљевине Србије[2] . Формални чин почетка рада банке уследио је након доношење Закона о Народној банци, 30. децембра 1882. године, који ступа на снагу потврђивањем од стране Краља Милана Обреновића 6. јануара 1883. године. По овом закону банка је основана као привилегована институција (за наредних 25 година у виду акционарског друштва), са почетним капиталом од 20 милиона динара, а предвиђено је да се њен рад одвија под контролом државе. Званично Банка почиње са радом 1. јуна 1884. године. Тог датума под закуп узима простор у улици Кнеза Михаила бр. 38, (данашња Кнеза Михаила бр. 50), у Кући Христине Кумануди.

Шалтер сала

Историја[уреди]

С обзиром да је рад банке захтевао већи простор него што је пружало привремено решење, за потребе изградње нове зграде 1886. године купљен је плац на углу улица Дубровачке и Цара Лазара. Године 1887. усвојена је скица плана нове зграде, чији су аутори били двојица архитеката запослених у Министарству грађевина. Ипак Управни одбор банке одлучује да израду пројекта повери Константину Јовановићу, тада већ афирмисаном архитекти и сину литографа Анастаса Јовановића. Пројекат банке био је уједно и његов први ауторски рад у Београду. Послови извођења објекта су дати предузимачима Јирасек и Краусу из Сегедина „са изузетком каменарских и вештачко браварских послова, централног огрева, осветљења, водовода и моловања“. Током 1889. и 1890. године трајали су радови, да би банка коначно била усељена 15. марта 1890. године. Колики је значај, у очима савременика, имала ова зграда сведочи и податак да је Константин А. Јовановић 1890. године одликован орденом Светог Саве III реда. У извештају Банке за 1890. годину стоји да Банка: „...има кућу, којом се може дичити и она сама и престоница наша, којој она служи на украс“. Даље се истиче улога аутора: „...у великом је заслуга архитекте Г. Косте Јовановића који је израдио планове и под чијим је надзором и само грађење са свим пословима извршено“.

Након I Светског рата, Привилегована Народна банка Краљевине Србије прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, a због функционалних потребе, у периоду 1922-25. године, зграда Банке бива проширена надовезујући се на постојеће здање, дуж улице Краља Петра I, Грачаничке, Спасићеве (тада Творничке) и у делу улице Цара Лазара, заузимајући тако целокупну површину урбанистичког блока у облику неправилне петоугаоне основе. За аутора пројекта доградње Банке поново је ангажован Костантин Јовановић, који је држећи се стилских принципа примењених на старијем делу зграде, успешно реализовао и овај задатак. У оваквој форми затвореног блок са унутрашњим атријумским двориштем, управно-административна палата банке је до данас очувана. Иако скрајнута и без урбанистички домонантне позиције, која дозвољава пуно сагледавање објеката, палата банке је реализована складно и хармонично и одише монументалношћу и репрезентативношћу.

Ентеријер,сликана декорација свода

Изградња и опис зграде[уреди]

Стилска и обликовна основа која је послужила Јовановићу као узор лежи у архитектури позноренесансних палата Италије XVI века, као и у видљивом утицају Јовановићевог професора и истакнутог Бечког архитекте Готфрида Семпера. Појединачни објекти на чије се стилске вредности Јовановић надовезује представљају две палате: Палата Фарнезе (Palazzo Farnese) у Риму, аутора Антонија Сангала Млађег и Микеланђела (грађена 1513 и 1534-1546. године) и Палата Опенхајм у Дрездену (Palate Oppenheim), из средине XIX века, аутора Готфрид Земпера.

Као најзначајније дело у опусу архитекте Константина Јовановића[3] , овај објекат на најбољи начин презентује примарну карактеристику аутора, да у конципирању фасадних површина варира тему ренесансне архитектуре са еклектичким приступом који се очитава у употреби појединачних елемената архитектонске пластике преузетих из барока. И управо тај начин конципирања архитектонског дела је на изванредан начин демонстриран на здању палате Народне банке[4] , што је ставља у позицију најзначајнијег Јовановићевог остварења, као и у ред најзначајнијих остварења академистичке архитектуре у Србији.

Екстеријер[уреди]

Елевација фасада је изведена у стандардном академском маниру у виду троделне хоризонталне поделе. Јасно диференцирање зона почива на контрасту између ниже рустичне и виших мирних фасадних површина, које су међусобно раздељени дубоким подеоним венцем. Зону приземља и подрума карактерише тешка и монолитна рустична обрада, олакшана правилно ритмованим низом лучних прозорских отвора. Архитектонска естетика ове зоне носи јасну асоцијацију на фирентинске палате XV века. Монотонија приземља разбијена је свечано обрађеним порталима смештеним према улицама Краља Петра I и Цара Лазара. У формулацији виших зона Јовановић себи допушта више слободе. У зони првог спрата, на равним зидним површинама, строга хирерахија композиције је динамизована наизменичном алтернацијом различито профилисаних прозора, а читав естетски утисак је акцентован репрезентативним прозорима смештеним изнад свечаних портала. Зона другог спрата је симплификована, низом прозорских отвора једноставније профилације, изнад које је као завршни мотив изведен дубоки кровни венац са балустрадом.

Ентеријер[уреди]

Уређењу ентеријера је посвећена велика пажња, тако да репрезентативност унутрашње обраде објеката не заостаје за решењем фасадa. Уметнички богата обрада унутрашњих просторија садржи велики број функционалних и украсних предмета који спадају у домен примењене уметности и занатства који представљају нераздвојну целину са архитектуром зграде. Нарочито је акцентована обрада функционалних чворишта, вестибила у старом делу објекта и шалтер сала у новом делу. Као део зграде доступан јавности ове прострије су богато декорисане у духу неоренесансе. Њихова композициона шема почива на контрастирању пуних и празних површина, мирних једнобојних и полихромних детаља, као и богатом применом флоралне орнаментике и алтернацији разнородних материјала.

Општем утиску богатства и монументалности ентеријера нарочито доприноси ансамбл сликане декорације који данас представља једну од најочуванијих и најрепрезентативнијих декоративних целина с почетка XX века. Сликана декорација овог дела зграде прати европске токове тога времена и у потпуности је подређена архитектури. У најбољем маниру академског стила овде је доследно спроведен принцип уређења ентеријера репрезентативног објекта као што је палата Народне банке. Оваква врста декоративног сликарства наравно не носи ауторски печат, већ је рађена по унапред осмишљеној декоративној шеми која је највероватније потиче из Средње Европе. У осликавање дела објекта из 1925. године је поновљена истоветна шема, иконографија и стилски израз из старијег дела банке. Иконографски избор мотива подразумева један компилаторски корпус базиран на слободном преузимању цитата из различитих митологија и ликовних традиција. Општа симболика декорације, кроз приказе рогова изобиља, сфинги грифона и као најважнијeг симболичког мотива представе Меркура, јасно указује на функцију објекта односно на идеју успеха, богатства и благостања. Од вредних уметничких остварења у овом простору треба издвојити бистуСрбије“ првобитно изведена за потребе споменика Косовским јунацима у Крушевцу. Ова биста постављена у вестибилу старијег дела објекта, нарочито наглашава национални карактер институције и дело је вајара Ђорђа Јовановића. До II светског рата простор банке су красили и портрети свих дотадашњих гувернера, уља на платну аутора Уроша Предића.

Зграда Народне банке на најбољи начин репрезентује савремена европска стемљења у домену архитектуре академизма, а архитекту Константина Јовановића репрезентује као најбољег познаваоца академске архитектуре, кога је српска средина имала. Јединство ауторског израза и значаја институције Народне банке чине овај објекат изузетним материјалним сведочанством друштвених стремљења, економских и архитектонских достигнућа краљевине Србије и краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Утврђена је за културно добро[5] од великог значаја 1979. године.

Нова зграда Народне банке Србије у Немањиној улици[уреди]

Средином седамдесетих година прошлог века одлучено је да се, за потребе тадашње, Народне банке СФР Југославије[тражи се извор] изгради нова пословна зграда. 15 година од почетка градње, огромно стаклено здање на Славији, у Немањиној улици, званично је пуштена у употребу 21. марта 2006. године. У градњу овог објекта површине 53.000 квадрата уложено је 134 милиона америчких долара.

Одлуку да се зграда зида донео је Савет гувернера бивше СФРЈ још 1976, а детаљним урбанистичким планом подручја „Славија“ из 1980. године одређена је и локација овог здања. Девет година је разматран инвестициони програм и коначно усвојен 1989. године. Са распадом СФР Југославије, Народна банка Србије наследила је све проблеме и трошкове око изградње објекта. Градња је почела 1992, а у њој је учествовало око 60 фирми.

Спољашњи изглед зграде

Објекат има четири подземне етаже где се налазе паркинг, складишта, трезори, штампарија, трафо-станица, дизел агрегат, разне радионице и слично. Зграда има 11 спратова, а поред кабинета за три вицегувернера и канцеларијског простора налази се и сала са 200 места, стручна библиотека, трезор за нумизматику, као и центри за управљање објектом и за обезбеђење, кухиња и ресторан.

У надземном делу зграде сви радови су завршени, док се у подземном ради на инсталационом систему. Ново здање Народне банке Србије спада у „паметне зграде“. У свим просторијама се налазе детектори присуства који се аутоматски активирају и регулишу температуру у згради. Око шест сати ујутро систем се сам покреће и загрева простор на 19° C. Након доласка запослених температура се подиже на оптималних 22° C. Када неко отвори прозор, систем грејања или хлађења аутоматски престаје са радом. У овој згради се налази око 900 запослених Народне банке Србије.

Литература[уреди]

  • Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
  • Иван Клеут, Градитељски опус Константина Јовановића у Београду, ГГБ LIII, 2006. 214-249.
  • Александар Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд 2005. 314, 315, 354.
  • Вера Павловић-Лончарски, Гордана Гордић, Архитект Константин А. Јовановић, Београд 2001.
  • Гордана Гордић, Палата Народне банке, Наслеђе II, Београд 1999. 85-94.
  • Бојан Радовановић, 110 година Народне банке 1884-1994, Београд 1994.
  • Милан Шћекић, Константин Јовановић архитект, Београд 1988. Каталог заоставштине К. Јовановића из збирке Музеја града Београда.
  • Љиљана Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, општи део, ЗАФ V-6 1960.
  • Љиљана Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, посебни део, ЗАФ VI-2, Београд 1961.

Референце[уреди]

  1. Вицегувернер БМ оставка, Дејан Шошкић оставка, Реакција Светске банке на нови закон, Реакција ММФа на нови закон, Приступљено 15. 4. 2013.
  2. Историјат Народне банке: Бојан Радовановић, 110 година Народне банке 1884-1994, Београд 1994.
  3. О архитектури Народне банке у Београду: Љиљана Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, посебни део, ЗАФ VI-2, Београд 1961; Љиљана Бабић, Живот и рад архитекте Константина А. Јовановића, општи део, ЗАФ V-6 1960; Љубомир Никић, Из архитектонске делатности Константина Јовановића у Београду, ГГБ XXIII, Београд 1976. 127-130; Др. Дивна Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981. 55; Гордана Гордић, Палата Народне банке, Наслеђе II, Београд 1999. 85-94; Вера Павловић-Лончарски, Гордана Гордић, Архитект Константин А. Јовановић, Београд 2001; Александар Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX-XX век), Београд 2005. 314, 315, 354; Иван Клеут, Градитељски опус Константина Јовановића у Београду, ГГБ LIII, 2006. 214-249; Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда.
  4. Завод за заштиту споменика културе града Београда, 10.10.2013, каталози 2012, Народна банка у Београду, аутор, Александар Божовић.
  5. Завод за заштиту споменика културе града Београда, 10.10.2013, Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда , Народна Банка

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: