Проблем хоризонта

С Википедије, слободне енциклопедије

Када разматра ЦМБ, она долази са удаљености од 46 милијарди светлосних година. Међутим, када је светлост емитована, универзум је био много млађи (300.000 година). У то време светлост би стигла само до мањих кругова. Две тачке назначене на дијаграму не би могле да контактирају једна другу, јер се њихове сфере узрочности не преклапају.

Проблем хоризонта (такође познат као проблем хомогености) је космолошки проблем финог подешавања у оквиру модела Великог праска универзума. Он настаје због тешкоћа у објашњавању уочене хомогености узрочно неповезаних региона простора у одсуству механизма који свуда поставља исте почетне услове. На то је први указао Волфганг Риндлер 1956. године.[1]

Најчешће прихваћено решење је космичка инфлација. Различита решења предлажу циклични универзум или променљиву брзину светлости.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Царриган, Рицхард А.; Троwер, W. Петер (1983). Магнетиц Монополес. ИСБН 978-1-4615-7372-2. дои:10.1007/978-1-4615-7370-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]